Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Novo iz prestonice bundeve: Puter od ludaje, ukusan i zdrav

Jelena Trifunović decembar 7, 2022

Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić posvećeno je proizvodnji zdrave hrane. Proizvodnju hladno ceđenih ulja, počeli su pre dve godine. Njihovi proizvodi naišli su na veliko interesovanje kupaca, a nedavno su proširili asortiman proizvodnjom biljnih putera. Probna serija putera od semena ludaje golice planula je tokom proteklih Dana ludaje. Ukusan i zdrav namaz proizveden je bez ikakvih dodataka, a pogodan je i za vegetarijanski ili postan režim ishrane.

-Dobija se od blago pečenog semena golice kada se samelje na mlinu velike snage i sa velikim brojem obrtaja. Nije potrebno dodavati ni kap ulja, nikakvu tečnost, ni zrno soli niti šećera, samo 100 odsto seme golice. Pomeša se sa sopstvenim uljem i pretvori u pastu, poput putera od kikirija, istom tehnologijom se dobija.Neutralnog je ukusa, ni slano ni slatko. Kao namaz je najpopularniji, a ima dosta recepata na internetu kako se sve može upotrebiti- kaže Vladimir Krstonošić.

Ovo poljoprivredno gazdinstvo proizvodi hladno ceđenja ulja od osam vrsta sirovina- suncokreta, lana, kikirikija, konoplje, uljane repice, maka, uljane tikvice i crnog kima. Sve biljke uspevaju na severnobanatskim poljima.

-Neke od ovih uljarica sami proizvodimo, a neke nabavljamo u kompenzaciji za usluge ceđenja. Počeli smo pre tačno dve godine, kada smo krajem novembra nabavili presu u čemu nam je značajno pomogao konkurs grada. Proizvodimo i proteinska brašna od pet vrsta uljarica. U početku je prodaja nadmašila naša očekivanja, a sada se to stabilizovalo. U međuvremenu smo počeli smo da snabdevamo jednu prodavnicu zdrave hrane u Beogradu i jednu u Kosovskoj Mitrovici.

Golica je specifična vrsta bundeve čije seme nema opnu. Seme je bogato aminokiselinama, zdravim masnoćama, proteinima i vitaminskim kompleksom. Pored putera od semena ludaje golice, PG Krstonošić proizvodi i puter od kikirikija.

Teglica od 280 grama putera od semena bundeve košta 650 dinara, dok teglica od 300 gr putera od kikirikija staje 400 dinara. Ista je zapremina, ali razlika u masi nastaje zbog toga što kikiriki sadrži veći procenat masnoće, a ludaja suve materije. Cene ulja kreću se od 350 dinara za ulje od suncokreta ili uljane repice (0,75 l) pa do najskupljeg- ulja od crnog kumina (1 dl košta 800 dinara i 2,5 dl 1800 dinara).

(VIDEO) Povratak na selo: Porodična oaza porodice Ćuk

Jelena Trifunović decembar 6, 2022

Selo hvali, a u gradu živi- ne važi u slučaju porodice Ćuk. Ivana i Goran, roditelji četvorogodišnje Sare i tromesečne Sofije, odlučili su da svoju porodičnu oazu naprave na selu. Tu su videli mogućnost da žive komfornije, zdravije i deci pruže svakodnevni dodir sa prirodom.

Goran je kao dečak sa porodicom izbegao iz Hrvatske, a Ivana je iz Novog Kneževca. Posle podstanarskog života u Kikindi, priliku da dođu do svog krova nad glavom pružio im je program dodele seoskih kuća izbeglim licima koji je Komesarijat za izbeglice realizovao sa Gradom.

Svoj dom su pronašli u Ruskom Selu.

Migranti posetili kikindski Muzej

Jelena Trifunović decembar 6, 2022

Zanimljiva muzejska tura –od upoznavanja sa istorijatom grada i lokalnim nasleđem kroz stalnu muzejsku postavku, preko učešća u radionici istraživanja sovinih gvalica pa do izložbe o fudbalu „Zbirka u šesnaestercu” organizovana je danas za grupu od 24 migranata iz Maroka i Avganistana. Među posetiocima kikindskog Narodnog muzeja bio je i Salman Ahnuš (25) iz Maroka. Pre skoro dva meseca napustio je rodnu zemlju, a u Prihvatnom centru u Kikindi boravi tek pet dana.

-Kikinda kao mali grad mi se sviđa i u kampu su prijatni prema nama. Ovo je lepa prilika da naučim nešto više o kulturi i istoriji Kikinde. Naša kultura se dosta razlikuje. Završio sam za kuvara. Želim da idem u Italiju, tamo imam prijatelja koji će me zaposliti da radim građevinske poslove. Maroko je otvorena zemlja za turiste, ali je tamo skup život, mladi ljudi nemaju posla, loša je ekonomska situacija. Tamo su moja žena i sin, očekujem da mi se kasnije i oni pridruže u Italiji- rekao je Ahnuš.

Jelena Stanarević iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju podseća da je i prošlogodišnja organizovana poseta migranata muzeju imala pozitivan odjek.

-Posetu muzeju organizovali smo u sklopu inkluzije i integracije. Želeli smo da uključimo izbeglice iz Prihvatnog centra u Kikindi, da im ulepšamo dan i da nešto nauče o gradu u kom se nalaze. U poseti je 12 migranata iz Maroka i 12 iz Avganistana. Trenutno je u Prihvatnom centru u Kikindi oko 400 migranata iz Bangladeša, Indije, Sirije, Pakistana, Avganistana, Maroka- rekla je Stanarević.

Obilazak Muzeja započet je upoznavanjem sa nezaobilaznom muzejskom atrakcijom, mamuticom Kikom.

-Drago nam je da migrantima ukažemo dobrodošlicu. Mislim da je važno da budemo gostoljubivi i pokažemo im nasleđe grada u kom trenutno borave. Prema novoj definiciji donetoj letos na generalnoj konferenciji IKOM-a, muzej je otvoreno i inkluzivno mesto čiji je zadatak da ugosti kako redovne posetioce, tako i marginalizovane i manjinske grupe- ukazao je Dragan Kiurski, kustos pedagog Narodnog muzeja.

Prognoza za zimu: Ledeni dani u Kikindi u januaru

Jelena Trifunović decembar 6, 2022

Ledeni dani u Srbiji ne očekuju se pre januara, a ove zime ne bi trebalo da ih bude mnogo. Kako je za Telegraf u detaljnoj prognozi za zimu rekao prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje se od 7 do 20 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom nižom od 0 stepeni, na planinama od 30 do 50 ledenih dana.

Tokom predstojeće zime, ledeni dani se očekuju u Valjevu, Kikindi, Zrenjaninu, Sjenici, na Kopaoniku gde će ih biti najviše, na Zlatiboru i Crnom vrhu.

Tako će u januaru 2023. godine, broj ledenih dana u nižim predelima biti u intervalu od 5 dana u Valjevu, do 10 dana u Kikindi i Zrenjaninu, a na planinama od 11 u Sjenici, do 18 na Kopaoniku i Crnom vrhu.

Modni vremeplov: Kikinđanke prednjačile u kinđurenju

Jelena Trifunović decembar 6, 2022

Prema piscima koji su u 19. veku kritikovali Srpkinje da su olako prihvatile novotarije u odevanju i ukrašavanju, u Vojvodini se moda prvo pojavila u Velikoj Kikindi i njenoj okolini, a tek posle u Bačkoj i Provincijalu. Srpkinje sa severa Banata su prve, već polovinom 19. veka odbacile narodnu nošnju i počele da se oblače po modnim trendovima, Nosile su haljine od najskupljih materijala (svile, brokata, pliša, atlasa…) iz Engleske, Francuske i Italije, rukavice, šešire, suncobrane, lepeze, nakit, satove…Mnoge su se utezale u midere, a iz opanaka su uskočile u kožne lakovane cipele i sandale. Devojke i mlađe žene nisu izlazile na ulicu dok se nisu nalickale „flek” pomadom, belilom i rumenilom. Navodno, Mađarice i Nemice nisu tako lako prihvatale modne novine.

Muškarci su modu počeli da prate kasnije i to postepeno. Prvo je šubara zamenjena šeširom, pa opanci cipelama.

Da se isprati ova potreba najpre su se pobrinuli najveštiji trgovci Jevreji, a potom su se u „modni biznis” uključili i ostali Kikinđani. O bogatom modnom asortimanu svedoče reklame i oglasi iz tog perioda.

Najnovija moda iz Beča, Graca, Pariza…

Prodajom tekstilne i galanterijske robe bavio se Mikša Kraus, Jevrejin koji se kupovao poljoprivredno zemljište, trgovao nekretninama, a radnja koju je otvorio sredinom 19. veka prvobitno se bavila prodajom mrtvačkih sanduka. Nakon njegove smrti, poslovanje je preuzela njegova udovica Leontina.

U radnji Adama Hajnalija otvorenoj 1881. godine koja se nalazila preko puta Gradske kuće, prodavao se tekstil i modna galanterija, ali i šeširi za pravoslavno sveštenstvo najfinijeg kvaliteta i svih veličina, gospodski šeširi iz Beča i Graca, mantili, kaputi i suncobrani iz Pariza, dok je manžetne, rukavice, štapove za gospodu i cipele nabavljao u Karlsbadu i Beču.

U „Gross Kikindaer Zeitung“ iz 1883. reklamirao je „sezonske konfekcijske novitete za žene: zimske kapute, ogrtače, paletote, predivne elegantne pelerine, kapute za vožnju bicikala, kapute za izlazak sa finim krznom…” Od aksesoara je naveo kape, mufove, kragne od kože foke, zmijske kože, plave lisice, astragana…

Trgovac tekstilom Milivoj Lotić u lokalnoj istoriji ostao je upamćen kao jedan od uhapšenih rodoljuba na početku Prvog svetskog rata. Imao je lokal „na glavnoj pijaci”. U „Sadašnjosti“ se oglašao nekoliko puta tokom 1884.godine. Publici je stavio do znanja da „za Duhove i prolećnu sezonu” ima „ženskih, muških i dečijih suncobrana, končanih i svilenih rukavica, svakovrsnih čarapa, midera, čipaka, muških košulja, kravatni, krognova, manžetni i različitog pamuka u svakoj boji za pletivo”.

U sledećem oglasu je objavio da ima „vrlo lepih i najnovijih štofova za ženske haljine, veliki izbor rajhenberške plave čoje i kamgarna, atlaskih satena, kožnih i svilenih rukavica”.

Najveći mađarski trgovac tekstilom bio je Erne Indriković. Radnju „Kod plave zvezde” pored katoličke crkve otvorio je 1877. godine. Pored uobičajenih štofova, odela, haljina, aksesoara i pozamanterije, Indriković je nudio muške i ženske kapute iz Graca. U „Sadašnjosti“ je 1896.godine reklamirao „univerzalne midere koji prave divan struk” i koji se „ne lome”.

(Izvor Vladislav Vujin: Kažiprstom -Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame)

Pedesetoro sugrađana dalo dragocenu tečnost: Među davaocima i gradonačelnik Lukač

Jelena Trifunović decembar 5, 2022

U Crvenom krstu Kikinda održana je redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Odazvalo se 52 sugrađana, od kojih je pedesetoro dalo dragocenu tečnost dok su dve osobe odbijene zbog medicinskih razloga. Među davaocima je bilo 17 žena.

Današnjoj akciji dobrovoljnog davalaštva pridružio se i gradonačelnik Nikola Lukač koji je svojim primerom ujedno i apelovao na sugrađane da postanu deo velike humane zajednice dobrovoljnih davalaca. Podsetimo da je naredna akcija u kikindskom Crvenom krstu zakazana za 22. decembar.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Davanje krvi je korisno osim za one koji primaju transfuziju i za same davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar tri i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se mogu primeniti onima kojima su potrebni.

Kikinda i na ovom planu humanosti ima čime da se podiči jer ima bezmalo 1.900 davalaca krvi.

(VIDEO) Od Banke hrane Vojvodine donacije za Narodnu kuhinju i „Kutiju želja“

Jelena Trifunović decembar 5, 2022

Banka hrane Vojvodine donirala je 240 pakovanja supe u kockama i slane grickalice Crvenom krstu Kikinda za potrebe korisnika Narodne kuhinje. Prvi put priključila se i tradicionalnoj akciji grada „Kutija želja“ kako bi se pripremili novogodišnji paketići za decu. Humanitarna organizacija koja se bavi prikupljanjem viškova hrane i i njenom distribucijom socijalno ugroženima nekoliko meseci ranije, donirala je pakete hrane Narodnoj kuhinji i „Našoj kući“.

-Sarađujemo sa brojnim kompanijama i nismo prvi put u Kikindi. Za narednu godinu planiramo više akcija- rekao je Srđan Budimčić, direktor Banke hrane Vojvodine.

Donacija kikindskom Crvenom krstu namenjena je za 220 porodica korisnika Narodne kuhinje. Sredstva za funkcinisanje Narodne kuhinje obezbeđuju se u gradskom budžetu.

-Izdvajamo značajna sredstva za program Narodne kuhinje. Imamo odličnu saradnju sa Bankom hrane Vojvodine kao i sa Crvenim krstom kako bismo zajednički pomogli socijalno ugroženim građanima. „Kutija želja“ obradovaće mališane evo već deseti put, priključuju nam se brojne kompanije i udruženja, a druge lokalne samouprave uzimaju ovo kao model. Prvi put nam se priključuje i Banka hrane Vojvodine istakao je gradonačelnik Lukač.

Sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac navodi da dopunske artikle hrane za pripremu kuvanih jela za Narodnu kuhinju obezbeđuju Crveni krst Srbije i Vojvodine.

-Od velikog značaja su nam i donacije kompanija i pojedinaca kako bi se program odvijao nesmetano- ukazala je Bjeljac.

Međunarodni dan volontera

Peti decembar obeležava se kao Međunarodni dan volontera. Crveni krst je najveća i najstarija volonterska organizacija u zemlji. U Kikindi okuplja 60 starijih i više od stotinu mladih volontera. Čestitke povodom ovog datuma, uputili su volonterima gradonačelnik Nikola Lukač i sekretarka CK Kikinda Danijela Bjeljac.

Pojačane kontrole saobraćaja zbog alkohola i narkotika

Jelena Trifunović decembar 5, 2022

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od danas do 11. decembra, sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Tokom akcije koja se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saobraćajna policija u Srbiji svakog dana će angažovati sve raspoložive alkometarske uređaje, kao i uređaje za kontrolu prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu, saopštio je MUP.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, povodom predstojećih slava i praznika, apeluje na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Lukač Dumitrovu: Bićete u timu

Jelena Trifunović decembar 5, 2022

Da u Planu razvoj grada do 2030. godine sela nisu zastupljena, ocenio je na protekloj sednici odbornik grupe građana „Naše malo mesto“ Goran Dumitrov. Povod je bio donošenje odluke o pokretanju postupka izrade srednjoročnog plana grada koji će biti donet za period od tri godine i kojim će se konkretizovati Plan razvoja grada kao krovni strateški dokument.

-Znam koliko je važno da se prilikom konkurisanja za sredstva, projekti nalaze u strateškim dokumentima, ide i IPA, a iako sela nisu zastupljena u Planu razvoja, bilo bi dobro da ih provučete da bude barem u srednjeročnom planu. Zalagao sam se da se Obradovićeva bara stavi u neki program i profunkcioniše po ugledu na slične ekološke projekte- napomenuo je, između ostalog, Dumitrov.

Na izlaganje Dumitrova reagovao je Gradskog veća Saša Tanackov obrazlažući više stavki iz Plana razvoja grada.

-Opremanje i izgradnja nove industrije zone nije samo za grad, tu će raditi i stanovnici sela. Pomenuću i podsticaje u poljoprivredi, razvoj agroturizma, prevoz, izgradnju prečistača pijaće vode u selima, rekonstrukciju škola i vrtića, saobraćajnu povezanost, kulturne i sportske sadržaje, sve se to odnosi na seoske mesne zajednice- napomenuo je Tanackov.

Na primedbu Dumitrova da u selima nije izgrađena kanalizacija, odgovorio je Ljuban Sredić, resorni član Gradskog veća.

– Najbitnije je da se reši pitanje pijaće vode, i krenuće se sa selima posle Kikinde. Za izgradnju kanalizacije, imaćemo projektno tehničku dokumentaciju u budžetu za narednu godinu, kako bismo konkurisali za sredstva. Kao neko ko živi na selu, mogu da potvrdim da vodimo računa o seoskim mesnim zajednicama, putnoj mreži, objektima, da se meštanima stvore što bolji uslovi- naglasio je Sredić.

Gradonačelnik Lukač istakao je da je boljitak života za svakog građanina evidentan i pozvao Dumitrova da konkretno učestvuje sa predlozima i idejama.

-Bićete u timu za izradu srednjeročnog plana grada, da nam date konstruktivne ideje i predloge za razvoj sela. Svako ko ima konstruktivnu sugestiju i dobru ideju dobrodošao je da da svoj predlog, da zajednički učinimo Kikindu još boljim mestom za život i rad -istakao je Lukač.

Nova parking mesta na tri lokacije

Jelena Trifunović decembar 4, 2022

Privedena je kraju izgradnja novih parking mesta na tri lokacije u Kikindi. Nakon što su građani nadležnima u lokalnoj samoupravi opravdano ukazali na nedostatak adekvatnih mesta za parkiranje na više lokacija u gradu, njihovi apeli uslišeni su- posle rebalansa gradskog budžeta.

Nova parking mesta izgrađena su u Mikronaselju, u ulici Jovana Jovanovića Zmaja, potom u ulici Ive Lole Ribara, nedaleko od raskrsnice sa Svetosavskom kao i na početku ulice Uglješe Terzina, kod ukrštanja sa ulicom Miloša Velikog.