Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Едукативни програми за основце: „Зима у музеју“ и „Зимски камп“ у ЦСУ

Jelena Trifunović јануар 9, 2023

У последњој недељи распуста за ученике основних школа, Народни музеј Кикинда припремио је едукативни програм „Зима у музеју“, намењен деци узраста од седам до 12 година. Биће одржан од 10 до 14. јануара, од 11 до 13 сати.

За уторак је планирана ликовна радионица-израда календара за 2023. годину, а за среду едукативна тура- зимски излет до Суваче. Четвртак ће бити у знаку истраживања градског језгра- Кикинда у 4 фртаља, док је петак резервисан за истраживање сталне музејске поставке. У суботу ће бити одржана креативна радионица „Уметност у музеју“. Пријаве нису потребне, а цена улазнице за једну радионицу је 150 динара.

Центар за стручно усавршавање биће домаћин зимског кампа за децу од шест до 12 година, који се одржава од 10. до 12. јануара. Интерактивну радионицу „Хемија на дар- направи сам“ водиће наставница Сенка Хелдрих, а креативну радионицу „Музички времеплов“ мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић. Радионице ће бити одржане од 16 до 18 сати.

Болно сећање на крвави јануар: Фашисти у Банату стрељали 159 родољуба

Jelena Trifunović јануар 8, 2023

Адам Гросман, Петeр Книес и Петер Бартл била су тројица припадника немачке пољске полиције којима се 24. августа 1941. године изгубио сваки траг, након што су кренули у великокикиндски атар. Немачке полицијске власти утврдиће „напорним и дуготрајним настојањима“ да су, возећи се својим бициклима на путу Велика Кикинда-Башаид, наишли на припаднике драгутиновачког партизанског одреда који су их убили и закопали у оближњем кукурузишту. Њихови лешеви пронађени су последњег дана 1941. године. Уследиће сурова освета.

Трећег јануара 1942. године у парку поред Соколане у центру Кикинде, прво је организована погребна свечаност за побијене Немце, а потом јавно стрељање у дворишту Курије. Због убиства тројице немачких пољочувара, погубљена су деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре, међу којима је био и командант Одреда Лазар Пајић.

На великим црвеним плакатима, грађанство је обавештено о стрељању „комунистичких злотвора“. Шесторица су били партизани, а тројица су оптужени да су им помагали и пружали склониште. Како би додатно застрашили становништво, беживотна тела родољуба окачили су на вешала испред православне цркве где су висила 24 сата.

У поподневним сатима, у затвор Курије, враћен је транспорт кикиндских затвореника са Бањице. Разлога за радост због повратка, убрзо ће се испоставити, није било. Стрељање припадника драгутиновачког одреда било је само увод у још свирепији злочин.

Наредба о одмаздама предвиђала је да за једног убијеног немачког војника, следи смртна казна за 50 до 100 комуниста. Паул Бадер, војни заповедник, 22. децембра издаје заповест по којој ће за једног убијеног Немца бити стрељано 50, а за рањеног 25 партизана.

Како стрељање 3. јануара није било у складу са заповешћу о одмаздама, за ново јавно стрељање одабран је трећи дан православног Божића. Одсек јавне безбедности забранио је да се црквена звона оглашавају од 9 до 11. јануара како се звоњава не би протумачила као пошта стрељаним родољубима.

Да је на помолу масакр, злослутно су најавила вешала подигнута испред Курије осмог јануара. Деветог јануара појавили су се плакати Управног одсека Подбанског звања о стрељањима која ће уследити истог дана у Кикинди, Мокрину, Аранђелову, Драгутинову и Петровграду. Жртве су 150 грађана српске и ромске националности, заробљени у рацијама током јесени 1941. године: партизани, њихови симпатизери, али и слободарски опредељени људи који нису желели да прихвате немачку окупацију. На плакату су исписана имена са кратким описом „кривице“: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, сакупљање и преношење оружја, курирска служба за партизане, скривање илегалаца…

Крвава драма у дворишту Курије почела је у 10 часова. Пред стрељачки вод од 50 полицајаца, извођени су у групама од по десет- 25-годишњи студент права, 21-годишњи кројачки помоћник, 56-годишња домаћица, 47-годишњи баштован, 36-годишњи пољопривредник… Извршење злочина праћено је аплаузима и повицима из гледалишта. Кроз отворене прозоре Курије, војници, полицајци и цивили посматрали су стрељање, а неки од њих као полицијски комесар Антон Вебер повели су и своју децу. Побијено је 30 антифашиста- 21 Кикинђанин и 9 Мокринчана. Пошто су жртве 24 сата висиле на вешалима, мобилисани Роми однели су их колима иза католичког гробља код железничке станице и закопали у заједничку раку.

У свом извештају, срески начелник др Е. Кусинг навео је да су се стрељани „јуначки држали“. Док је прва група викала опроштајне речи својим укућанима и рођацима, друга и трећа су „клицале Совјетској Русији и слично“.

Тог деветог јануара 1942, фашисти су стрељали по 30 родољуба у Кикинди, Мокрину, Петровграду, Аранђелову и Драгутинову. У Банатском Аранђелову, за разлику од других места, жртвама је било дозвољено да напишу опроштајна писма.

Обележавање 9. јануара

Полагањем венаца и комеморативним скупом испред „зида плача“ у дворишту Курије, борачке организације на челу са СУБНОР-ом заједно са представницима града, у понедељак 9. јануара у 11 сати обележиће 81 годину од свирепог злочина и одати пошту страдалим жртвама.

Прослава најрадоснијег празника: Божићне литургије у кикиндским храмовима

Jelena Trifunović јануар 7, 2023

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Исуса Христа, прослављен је у кикиндским храмовима Светог оца Николе и Светих Козме и Дамјана. Међу великим бројем суграђана који су присуствовали служењу Божићне литургије, био је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима-заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и председником скупштине Младеном Богданом, као и народни посланик Миленко Јованов.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Мир и благостање суграђанима пожелео је протонамесник Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе.

После свете архијерејске литургије, божићне празнике суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач.

Најлепши Божићни обичаји у нашем народу одржали су се до данашњих дана. Пекара Тројка даровала је Храму Светог оца Николе погачу са 300 парчади која је подељена суграђанима. У овај божићни колач стављени су златник и три сребрњака, који ће, како се верује, донети срећу онима који их пронађу.

После четрдесетодневног Божићног поста, данас је први дан када се једе мрсна храна. Божићна трпеза окупља целу породицу, према обичајима она је свечана и берићетна, јер се верује да ће због тога читава година бити таква.

Према народном веровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.

СНС обележила Бадњи дан, домаћин Миленко Јованов

Jelena Trifunović јануар 6, 2023

Српска напредна странка обележила је данас Бадњи дан уношењем бадњака у своје просторије, а домаћин је био шеф посланичког клуба СНС у Народној скупштини, Кикинђанин Миленко Јованов. Јованов је, након што је свештеник освештао Бадњак, поручио да је прошла година била тешка и пуна изазова, а да 2023. неће бити ништа лакша, већ пуна искушења.

-Зато је важно да будемо породица и да се држимо заједно, да као права породица заједно пролазимо кроз све изазове које живот постави пред нас- рекао је Јованов.

Како је истакао, Србији се поставља питање да ли може бити слободна и своја.

-Постављају нам питање они који то, вероватно не разумеју, јер ни сами нису слободни. Па ваљда им је ненормално да један мали поносити народ, са једним мудрим, храбрим и великим лидером, какав је председник Александар Вучић, у оваквим временима, може да буде слободан и свој.

Јованов је одговорио онима који оптужују да се поново прави „култ личности“ речима: Немамо култ, али итекако имамо личност.

-Желим вам да празнике проведете у миру и благостању са вашим породицама, да вам Господ обасја вашу трпезу и ваш дом најлепшим даровима. И да сви заједно, окупљени, побеђујемо- поручио је председник посланичке групе напредњака.

Традиција се поштује и воли: Паљење бадњака окупило велики број суграђана

Jelena Trifunović јануар 6, 2023

У протекле три деценије у Кикинди се негује леп обичај да бадњак испред Цркве светог Николе доносе коњаници уз поворку запрега и фијакера окићену храстовим гранчицама. Тако је било и данас. Претходно је празнична поворка продефиловала градским улицама. Бадњак је освештао протојереј Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе. Овогодишњи домаћин бадњака је суграђанин Сава Петров.

-Слога је најважнија и најпотребнија у данашње време. Данас смо организовали све коње, коњанике и запреге, има сигурно петнаестак запрега, не само из нашег удружења. Данас се дели радост, здравље, весеље- каже Петров, који је члан Коњичког клуба „Банат“.

И ове године доношењу, освећењу и паљењу бадњака , присуствовао је велик број суграђана који ће бадњаке унети у своје домове и у породичној атмосфери дочекати најрадоснији хришћански праyник.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио и такође наговештава и дрво Христовог Крста.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице која је тада на окупу.

Сутра, на сам дан Божића, после свечане божићне литургије, освештавање и ломљење чеснице биће организовано у Храму Светог Николе као и у Храму Светих Козме и Дамјана.

У Храму Светих Козме и Дамјана

Свечано доношење, освећење и паљење бадњака уприличено je и у Храму Светих Козме и Дамјана. Празнична поворка коњаника, запрега и фијакера окупила се испред Храма у 12 сати, одакле је продефиловала градским улицама другог и трећег рејона (погледајте галерију слика).

(ВИДЕО) Градоначелник Никола Лукач унео бадњак у Градску кућу

Jelena Trifunović јануар 6, 2023

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

У Градску кућу, бадњак је унео градоначелник Кикинде Никола Лукач са представницима Полицијске управе Кикинда, Кикиндског коњичког клуба, Ватерполо клуба ЖАК-а и Рукометног клуба Кикинда Гриндекс, а у присуству чланова Градског већа и запослених у Градској управи.

Према веровању, са бадњаком, у кућу се уноси срећа, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића. Бадњак је младо дрво, обично храстово, које симболише Христа и његов улазак у свет.

Честитајући Бадњи дан, градоначелник Лукач пожелео је здравље, срећу, радост и благостање.

Свечану салу Градске куће у поподневним сатима испуниће коринђаши. Све је спремно за њихов долазак.

У акцији против рибокрадица уочи Нове године и Божића одузето 11 километара мреже

Jelena Trifunović јануар 6, 2023

У појачаним контролама риболовних вода којима управља ЈВП „Воде Војводине”, уочи новогодишњих и божићних празника заплењено је чак 11 километара нелегално постављених мрежа, тачније 365 комада.

Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, под чијoм су ингеренцијом риболовне воде и заштићена подручја, протеклих дана радила је појачаним интензитетом ради спречавања криволова.

Акције су спроведене у сарадњи са Јединицом за безбедност на рекама МУП-а Србија на следећим подручјима: Парк природе „Јегричка”, канал Бечеј-Богојево, канал Нови Сад-Савино Село, Кикиндски канал, канал Нови Бечеј-Банатска Паланка, канал Бачки Петровац-Каравуково и река Дунав.

Иначе, Рибочуварска служба је са новом и савременијом опремом током 2022. године успешно спровела 3.152 контроле, а у акцијама је заплењено око 70 километара илегално постављене мреже, 179 разног недозвољеног алата и седам чамаца.

Празнична понуда на градској пијаци

Jelena Trifunović јануар 6, 2023

Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.

-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.

Дружење са Деда Мразом: Обрадовао их пакетићима, а они му пренели највећу жељу- да порасту

Jelena Trifunović јануар 5, 2023

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије“ чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

Бурегџија широког срца: Хумани Жељко бесплатно дели пите онима који не могу да купе

Jelena Trifunović јануар 5, 2023

Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.

-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.

Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.

-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.

Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.

-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.

Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело. Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.

– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео. У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.

Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.

-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.

На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.

-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.

Укусне пите

Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.

-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.