На Градском стадиону у Дистричкој улици, представљен је нови шеф струке ОФК Кикинде, Батајничанин Здравко Тривковић (38). Последње две сезоне провео је у војвођанском лигашу Дунаву из Старих Бановаца, а сада ће се окушати у српсколигашкој конкуренцији.
– Надам се успешној сарадњи, а овде сам да подигнемо Кикинду на виши ниво. О будућим колегама и стручном штабу сам чуо све најбоље и уз значајне амбиције клуба и овај податак је утицао на моју одлуку да се прикључим тиму. Даћу све од себе да клуб напредује и да сви идемо узлазном путањом. Припреме започињемо 8. јула и све је даље на нама. Ове године у лигу су ушле квалитне екипе које су и финансијски моћне, а друга година у једном рангу може бити и најтежа. Имаћемо доста посла, али, искрено, ја се не бринем за наш статус и за наш успех – рекао је Тривковић.
Спортски директор Марко Вукобрат додао је:
– Биће то наставак позитивне приче из протекле сезоне, у којој смо имали тренера који је дебитовао у Српској лиги, што је случај и сад. У одабиру новог шефа, и поред звучнијих имена, пресудила је његова велика заинтересованост и жеља да ради у Кикинди. Први корак за нову сезону је урађен, а то је именовање новог тренера, а у сарадњи са њим ће се тражити појачања и постављати циљеве.
Овде је 1962. године пронађено 699 сребрњака. Сада је у једном рову откривен и људски скелет
Како на терену изгледају археолошка ископавања, заинтересовани суграђани могли су да сазнају током Европских дана археологије, када је Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице организовао обилазак локалитета четири километра удаљеног од Мокрина. 1962. године овде је пронађено 699 сребрних новчића који датирају из периода 12-13. век. Њихово откриће је било случајно. Овога пута, под будним оком стручњака из поменутог Завода, ископавања су почела пре два месеца.
– Заштитна ископавања на Локалитету 108 у Мокрину почела су у априлу и трајала све до сад. То је вишеслојни локалитет, али у овом тренутку смо истраживали део средњовековног насеља из периода од 11 до 13 века- сазнајемо од руководиоца ископавања, археолошкиње Неде Мирковић Марић.
. На простору који је био предмет истраживања, на хектар површине налазило се насеље из тог периода. Нашим радовима смо открили како је изгледао тај простор, како су га организовали давни становници Мокрина. Открили смо систем ровова, делове насеља са дренажним каналима, кућама које су биле четвороугаоне, уз куће су ишле оставе/трапови где су се складиштиле потрепштине. У једном рову је откривен и људски скелет. Резултати истраживања су добри, велика количина налаза је прикупљена, као и употребних предмета свакодневног живота древних Мокринчана. Предстоји обрада документације и налаза и будућа публикација- објашњава наша саговорница.
Локалитет на потезу Водоплав ливаде до сада није ископаван. НИС је планирао да изгради бушотину и обратили су се надлежнима за услове и мере заштите, чиме су и започела теренска истраживања средњовековног насеља.
Радознали посетиоци овог археолошког локалитета имали су јединствену прилику да завире у мистериозан свет прохујалих времена и одговоре на многа питања потраже у разговору са археолозима.
Иначе, Европски дани археологије обележавају се од 14. до 16. јуна са циљем промовисања археолошког наслеђа, подизања свести о значају његовог очувања, али и приближавања археологије широј јавности.
Лето 2024. године почиње вечерас у 22 часова и 50 минута, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ из Београда.
У исто време, у овом 172 дану у години, за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње зима.
На дан почетка лета обданица је најдужа, а ноћ најкраћа. Како Сунце у Београду излази у 04:51, а залази у 20:27, значи да ће обданица трајати 15 часова и 36 минута, а ноћ свега 8 часова и 24 минута.
Астрономи кажу да се Сунце у свом привидном кретању по еклиптици на дан почетка лета налази у тачки летњег солстицијума или сунцостаја. Наиме, изгледа да се висина Сунца у подне, не мења неколико дана пре и после почетка лета, тј. као да Сунце „стоји“, наводи се у саопштењу Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.
Фудбалски клуб Полет се, после шест година, вратио у Војвођанску лигу Исток победом од 2:0 у другој утакмици доигравања, против Црвене звезде из Павлиша.
Стрелци за Наковчане били су Нешић у 61. и Вукобрат у другом минуту судијске надокнаде.
Од данас па до среде (17, 18. и 19. јуна) радници ЈП Кикинда вршиће хипер-хлорисање и испирање водоводне мреже.
Из ЈП Кикинда замолили су грађане да уколико осете појачан мирис хлора или примете замућење воде на точећим местима у свом домаћинству, испусте одређену количину воде пре употребе како би се извршило испирање кућне инсталације.
За све додатне информације обратите се позивном центру на бројеве телефона: 422-760 и 062-8844888, саопштило је ЈП Кикинда.
Министарство унутрашњих послова (МУП) објавило је на Инстаграму видео којим упозорава на могуће злоупотребе уз помоћ вештачке интелигенције.
МУП наводи да је вештачка интелигенција неминовност која ће променити наш начин живота, али да треба бити опрезан.
„Уз помоћ вештачке интелигенције креирају се лажни снимци који позивају на инвестиције, откривање података и слично. Не будите жртва превара”, истиче МУП.
МУП саветује грађанима да своје објаве не чине доступним свима.
„Неко може злоупотребити ваш изглед, ваш глас, лик вама блиских особа како би му открили личне податке. Неко може злоупотребити лик ваше деце”, истиче МУП.
Додаје се да грађани, ако им је нешто сумњиво, обрате пажњу на необичне изразе и обрасце у говору.
„И за почетак, тражите потврду идентитета на неки други начин. Јер ни вештачка интелигенција није свемогућа”, наглашава МУП.
У Културном центру у Зрењанину отворена је изложба слика Браце Азарића „Ретроспектива”. У питању су 23 рада рађена у техници уља на лесониту.
О Брацином сликарству говорили су новокозарачки библиотекар Владимир Добријевић, пи ар Културног центра Зрењанина Анкица Достанић, као и сам аутор, који је изразио наду да ће његове слике бар мало вратити душу обичном човеку, коју му је, како каже, технологија одузела.
Владимир Добријевић за Азарићево сликарство наводи да оно није конзумно ни сладуњаво, не робује трендовско – комерцијалним поимањима уметности, на трагу њему омиљеног Коњовића и експресионизма, аутор је дошао до сопственог израза. Садржаји које он слика су су разнолики, али он је првенствено сликар пејзажа, ликова и мотива из сеоског живота…Брацо је сликар руралне поетике.
Изложба је отворена до 25. јуна.
Четири деценије сликарства
Брацо Азарић је рођен 1951. године у Новим Козарцима. Сликарством се бави више од 40 година. Учесник је и организатор многобројних самосталних и колективних изложби и колонија, у земљи и иностранству.
Управник је галерије “Здравко Мандић” у Новим Козарцима, и члан СУЛУВ-а. Имао је преко 50 самосталних и преко 100 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је и многих хуманитарних колонија. Селектор је бројних колонија, на многобројним конкурсима био је члан жирија.
Апатин је био домаћин Регионалног турнира Плазма Спортских игара младих на који су право учешћа стекли такмичари из Србобрана, Бачке Тополе, Сенте, Кикинде, Новог Сада, Руме, Инђије, Пећинаца, Жабља, Апатина и Куле.
Најуспешније девојчице и дечаци, који су током квалификација Дунав осигурање Дана спорта изборили право наступа такмичили су се на стадиону ОФК „Младост“ у дисциплинама: Спортска игра Лино „Између две ватре”, Атлетика (трка на 60м), Мали фудбал и Кока-Кола куп. Такође, у спортској сали ОШ „Жарко Зрењанин“ одржан је Милениум Тим Баскет 3×3 и МИС Одбојка за девојчице.
Екипа „Искрице” ( 2013. и млађи) из Кикинде освојила је прво место у игри „Између две ватре”.
Од априла до јуна широм Србије одржавана су квалификациона такмичења у оквиру овогодишњих Спортских игара младих. Други круг такмичења, Регионална финала, поред Апатина одржавају се у Пожаревцу, Бору и Краљеву.
Најбољи такмичари са Регионалних финала такмичиће се на Државном финалу у првој половини јула на Златибору.
Играчке, гардероба, књиге, украси и друге предмети зашарениће се у суботу 15. јуна, на тезгама у дворишту Културног центра. И сваке наредне суботе, па све до краја распуста, Дечија пијаца отвориће врата малим продавцима и купцима у истом термину, од 9 до 11 сати и 30 минута.
Већ годинама уназад, за ову пијацу тражи се тезга више. Да су поред добре забаве и дружења, многи дечаци и девојчице долазили и до озбиљног џепарца, каже за КИКИНДСКИ Тања Ножица из Културног центра.
-Пре неколико година, један дечак је од џепарца који је зарадио продајом на Дечијој пијаци, купио базен који је тада коштао 35.000 динара. Нека деца су сакупила џепарац за летовање, а друга новац за књиге. Радо нам долазе и деца из других градова и из иностранства, која лето проводе овде, код бака и дека. Било их је из Шпаније, Италије, Африке – наводи Ножица.
Прва Дечија пијаца организована је у нашем граду 2007. године, по угледу на сомборску.
– Видела сам на интернету да Сомборци имају Дечију пијацу и сматрали смо да ће то бити занимљив садржај за децу, али је у почетку ишло прилично лоше, био је слаб одзив. Временом је пијаца заживела и сада нас више не изненађује слика бројних малишана који спремно и стрпљиво чекају да се врата Културног центра ујутру отворе како би на тезге изнели све што су припремили- истиче наша саговорница.
Најављује и да ће током једне јулске седмице, пијаца радити свакодневно, у поподневним сатима.
-Од 15. до 19. јула имаћемо представе за децу, а недељу дана пре или после тога, организоваћемо Дечију пијацу свакодневно. Прошле године то се показало као пун погодак, па ћемо поновити- додаје Ножица.
На Кикинду је поносна. И Кикинђани на њу. Та љубав траје и данас, иако глумица Марта Келер свој глумачки хлеб зарађује у Београду. А тај хлеб може да се схвати и дословно. Наиме, у последњих осам година чланица је Алтернативне позоришне групе „Хлеб Театар”. Статус слободног уметника има низ предности, јер сами бирају текстове за комаде које ће играти, али с друге стране, кад су ван институционалних радара, увек је теже у продукцијском смислу.
Од почетка деведесетих, откад је заблистала у филму „Вирџина”, била је убачена у ватру медијског јавног простора. Снимала је рекламу за „Банини”, била радио водитељка, а данас, поред глумачког посла, често помаже и свом супругу Зији Ризванбеговићу певајући пратеће вокале на концертима његовог „Валентина”.
-Песма „Волим те још” је моја омиљена песма поред многобројних балада које ме никада не оставе равнодушном. Толико су емоције некада снажне на концертима, да сузе саме потеку. Љубав нас оплемењује, лечи. И све док тако размишљамо – бићемо срећни. Све те емотивне песме имају озбиљан печат. Свака је хит. Ја сам то јако добро осетила, јер сам се пуно пута нашла на сцени као пратећи вокал на Зијиним концертима. Мој уметнички допринос поред вокала је и енергија. То је посебан моменат. Сви смо јако еуфорични, весели и имамо чаробан контакт са публиком, која нас након последње песме, три пута враћа на бис- испричала је Марта у интервјуу за КОМУНУ.
Ваш супруг Зијо духовито наводи да му је асоцијација на Кикинду добар комшилук, вожња бициклом и вода из дућана. Како ви данас гледате на свој родни град и колико често му се враћате?
-Кикинда има посебно место у мом срцу. То што Зијо воли равницу, а никада није веровао да ће му супруга бити баш из Војводине, говори о томе колико смо ми из северног Баната пуни духа, ведрине и лепоте. Тежимо да будемо добри домаћини и да нам се људи увек враћају. То смо давно остварили. Волим људе у мом граду, мирис дрвећа када пролазим кроз Велики парк и бицикл који возим по читав дан.
Краси Вас физичка лепота, а уочљиво је да и сте често насмејани и задовољни. Значи ли то генерално да је рецепт за личну хармонију: довољно је радити посао који се воли уз окружење људи које волиш?
-За осмех је потребна срећа, љубав, породица и сви драги људи у мом окружењу. Ја сам веселог духа, једна темпераментна Војвођанка која воли живот и своју породицу. Некако је и за младалачки изглед потребна свест о томе да старење није тако страшно уколико станеш на пут борама које покушавају да те савладају. Мене одржавају хармонија и срећа. Здравље је јако важно, а динамика живота не може да се заустави. Успоравамо колико можемо и то само с љубављу. Само се волите и ширите љубав. То је рецепт за срећу!
НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ ЗАБЛИСТАЛА СА 14 ГОДИНА
Заблистали сте с 14 година у Карановићевом филму „Вирџина”. Колико је је ваша родна Кикинда била у том тренутку свесна да има суграђанку филмску звезду? Јесу ли Кикинђани били више поносни или завидни на успех који вам се догодио?
– Након великог успеха у филму „Вирџина” било је потребно пуно енергије и стрпљења, али и одрастања, што је за једну малену девојчицу било веома тешко. То искуство на филму је потпуно променило мој живот. Упловила сам у глумачке воде, и то је резултирало наградом. Сигурна сам да су моји суграђани били поносни на мој успех, а многи то и нису крили.
Фото: Лидија Антоновић
Често наводите како вам је управо поменути филм помогао да врло рано сазрете и да вас не понесе слава. Како је текло то сазревање?
– Као натуршчик и као неко ко је стао први пут пред камере, није било једноставно. Али, дивно сам се снашла. Тада сам открила и љубав према глуми, а касније се показало да је и награда дошла за уложени труд. Сазрела сам можда пребрзо, јер сам као дете убачена у чаролију филма. Као дете имала сам тенденцију да будем доминантна, како у друштву, тако и у породици. Ушушкана испод маминог и татиног крила, осећала сам се безбрижно. Чак и када ми се догодио филм имала сам снажну подршку родитеља. Уживала сам у свом детињству.
СЛАЂА СТРАНА СВЕТА
Почетком деведесетих сте, бар у рекламном споту за „Банини”, осетили слађу страну живота? Да ли сте тада смели да приуштите Банинијеве слаткише, или је и онда за глумце важило правило да је пожељно да пазе на линију?
– Реклама за „Банини” ме враћа у детињство. Много сам волела њихове кексиће. Били су заиста чаробни. Сви волимо слаткише, не бисмо их се одрицали тако лако. Када је линија у питању, строго водим рачуна о исхрани, пуно вежбам и посвећена сам здравом телу. Такође сам то пренела и на сина, јер најлакше је додати килограме, а тешко их се отарасити. Зато, само здраво!
