Пролећни сајам цвећа одржаће се у суботу, 5. априла, на градском тргу, од 10 до 16 сати.
Сајам организују Град Кикинда и Туристичка организација Града.
Igor Crnogorac
Дезобаријере и посебни пунктови за дезинфекцију теретних и путничких возила постављени су на граничном прелазу Хоргош у циљу спречавања уношења болести слинавке и шапа у Србију, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
У саопштењу је наведено да је Министарство предузело појачане мере биосигурности с обзиром на лошу епизоотиолошку ситуацију у Мађарској и Словачкој и висок ризик од уношења болести слинавке и шапа у Србију из ових земаља.
„Сва возила која из Мађарске улазе у Србију преусмеравају се на дезобаријере ради спровођења неопходних мера дезинфекције. Додатно, на поменутом граничном прелазу припремљени су и посебни пунктови за детаљнију дезинфекцију транспортних средстава“, наводи се у саопштењу.
Како је објашњено, на овим пунктовима врши се ручно или машинско прскање возила помоћу ручних или моторних пумпи, што омогућава темељну дезинфекцију целокупног транспортног средства.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде апелује на све држаоце животиња, ветеринаре и друге актере у сектору сточарства да покажу максималну одговорност и примењују ригорозне биосигурносне мере.
Напоменули су из Министарства и да је строго забрањен увоз говеда, свиња, оваца и коза, као и производа животињског порекла, укључујући и храну која је намењена за конзумирање од стране путника ако у себи садржи производе животињског порекла, а из земаља у којима су потврђени случајеви болести или се спроводе мере у рестриктивним подручјима.
Поручили су да настављају да прате ситуацију и предузимају све мере за спречавање уношења болести слинавке и шапа у Србију.
„За додатне информације о самој болести слинавке и шапа, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу, а све у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести, грађани се могу обратити надлежним ветеринарским станицама или Управи за ветерину на бројеве телефона: 011/31-17-100, 011/28-56-106 и 064/86-80-016“, наведено је у саопштењу ресорног министарства.
(Извор: РТС, фото: Министарство пољопривреде)
„Гете институт“ из Београда одржаће сутра (петак, 4. април), у кикиндском Центру за усавршавање, у Немањиној 23 бесплатно саветовање о животу и раду у Немачкој.
Инфо-радионица „Deutsch lernen, Deutschland kennenlernen“ („Научите немачки, упознајте Немачку”) одвијаће се од 16. 30 до 20 сати. За учешће је неопходна претходна пријава на интернет страници Института.
Теме радионице су могућности рада у Немачкој, услови за одређене типове виза и признавање квалификација у Немачкој. Учесници ће добити и конкретне савете за свакодневни живот, информације о финансијским аспектима живота и о учењу немачког језика.
На седници Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) одржаној данас у Градској кући у Кикинди, разговарало се о активностима институција на спречавању насиља над женама у партнерским односима. Седницу су иницирали Округ и Полицијска управа Кикинда. Присуствовали су јој и градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, а учесници су били представници локалних самоуправа, здравствених установа, социјалних служби и полиције свих општина Округа.
Начелник Округа, Небојша Јованов, истакао је значај ове теме, нагласивши да је насиље над женама у партнерским односима проблем који се не тиче само појединца, већ читавог друштва.
– То није приватна ствар једне породице, већ дубоки друштвени проблем који захтева реакцију читавог система. Наш циљ је да утврдимо које су највеће препреке у функционисању система заштите и шта можемо да урадимо како бисмо га унапредили. Женама које живе у страху морамо пружити подршку, јер у највећем броју случајева пролазе кроз прави терор. Свако од нас има одговорност – ако знамо да се насиље дешава, не смемо окретати главу. Реаговањем можемо спасити нечији живот – рекао је Јованов.
Кристина Телек, директорка Центра за социјални рад у Кањижи, нагласила је да је овакав скуп прилика за побољшање међусекторске сарадње, али и за преиспитивање досадашњих резултата.
– Много тога је урађено од када је, пре осам година, усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Овај закон је допринео интензивирању сарадње између институција, тако да сада имамо добро организован мултисекторски приступ. У Кањижи тесно сарађујемо са Полицијском станицом, као и са Основним јавним тужилаштвом у Сенти. На сваких 15 дана састајемо се у оквиру координационог тела, и нажалост, увек имамо о чему да говоримо. Све више жена препознаје насиље и пријављује га, али је важно да радимо и на подизању свести код шире заједнице. Насиље није само физичко – ту су и вербално, економско, психичко, па и насиље на интернету. Жене у руралним срединама често су жртве економског насиља, док образоване жене у градовима чешће трпе психичко злостављање. Ипак, велики проблем је што локалне самоуправе немају довољно финансијске подршке да развијају локалне услуге за помоћ жртвама и сматрам да у томе могу да нам помогну републички органи. Такође, потребна нам је сигурна кућа. Починиоци нису само насилници – они су често и родитељи, и ако се с њима не ради, круг насиља ће се наставити – истакла је Телек.
О искуствима у раду са жртвама насиља говорила је Весна Томин, в. д. директора Опште болнице Кикинда.
– Ми смо, прошле године, забележили 21 случај насиља, а ове године, до сада, пет. Срећом, није било случајева сексуалног насиља, али је било различитих облика породичног насиља, као и случајева занемаривања и запостављања. Велику подршку имамо од мобилног тима Центра за социјални рад, који нам је на терену непроцењив савезник – рекла је Томин.
Учесници седнице навели су да је неопходно наставити са едукацијама, јачањем сарадње између институција и унапређењем услуга подршке за жртве. Такође, упућен је позив грађанима да реагују и пријаве насиље, јер је управо благовремена реакција кључна за спречавање тежих последица.
С. В. О.
Министарство одбране и Војска Србије расписали су јавни конкурс за оспособљавање кандидата из грађанства на курсу за подофицире, ради пријема у професионалну војну службу у својству подофицира на неодређено време.
Заинтересовани младићи и девојке могу да конкуришу за 200 подофицирских радних места у Министарству одбране и Војсци Србије, у оквиру следећих родова и служби: пешадије, артиљерије, артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства, затим оклопних јединица, службе телекомуникација, интендантске службе, службе ваздушног осматрања и јављања и више специјалности техничке службе (мототехника, ваздухопловно-техничка, наоружање, убојна средства и телекомуникације).
Могу се пријавити пунолетни држављани Републике Србије који имају четворогодишње средње образовање или похађају четврти разред средње школе, који су рођени 1989. године или касније и који су здравствено и психофизички способни, без обзира на то да ли су одслужили војни рок са оружјем или не.
Током оспособљавања, које траје шест месеци, полазници имају обезбеђена новчана примања.
Изборни поступак спроводи се по принципу елиминације и обухвата психолошку процену, проверу физичке способности, медицинско-здравствену процену, комисијски разговор и безбедносну проверу.
Изабрани кандидати ће бити упућени на шестомесечни курс у Центру за обуку и усавршавање подофицира „Наредник Милунка Савић“ у Панчеву, као и у центрима за специјалистичку обуку Команде за обуку и јединицама Војске Србије. Успешним завршетком оспособљавања кандидати стичу услов за пријем у професионалну војну службу и промоцију у чин водника.
Рок за подношење пријаве је 30. април.
Више о конкурсу можете прочитати на овом линку.
(Извор: РТВ, фото: Министарство одбране)
Миодраг Гладишев из Кикинде, стар 39 година, старији водник прве класе на служби у гарнизону у Куршумлији. Супруг и отац тада четрнаестогодишње девојчице. Погинуо прве вечери НАТО бомбардовања, 24. марта 1999. године. Његова сестра, Аница Дрињак, и данас носи терет те судбоносне ноћи.
– Тог дана, око шест поподне, на телевизији су јавили да су авиони полетели из Авијана. Осетила сам немир и покушала да га позовем, мада су они, мислила сам тада, вероватно, знали за то. Међутим, после сам чула од његових сабораца, да нису знали до последњег момента. Звала сам касарну, кућу, све бројеве које сам имала, али нико се није јављао – прича Аница.
Нешто после осам сати, нелагода је постала несносна.
– Седела сам на каучу, муж је био у соби. Одједном сам скочила и почела да шетам. Не знам, у стомаку сам осетила нелагоду. „Шта ти је?“, питао ме је муж. Кажем му: „Не знам, као да се нешто страшно десило.“ Само пар тренутака касније, чујем на вестима – погођени су циљеви на Косову и у Куршумлији.
Тада још ништа није знала. Из очаја је прелистала бележницу коју је унука Дијана, Миодрагова ћерка, заборавила код њих, и почела да позива бројеве редом.
– У једном тренутку, јавио ми се неки старији човек. Био је учитељ у пензији из Куршумлије. „А, ви тражите ону девојчицу чији је отац погинуо“, рекао ми је. Само сам се спустила на под. То је био деда девојчице с којом се моја унука дружила.
Осећај страха претворио се у језиво сазнање
– Позовем полицијску станицу у Куршумлији. Покушам да будем што концизнија и питам за старијег водника Гладишева. Полицајац ме исправља: „Мислите на старијег водника прве класе?“. Чим је то рекао, знала сам.
Али онда је додао нешто што ће заувек памтити.
„Каква сте ви то породица, кад нико већ трећи дан не долази по њега?“, изговорио је. Остала сам без даха. И још ми је рекао: „Сви су остали сахрањени, само је он остао.“
– Рекла сам му: „Чујете ли да не знам ништа о њему? Како можете тако нешто да кажете?“ Не бих брата оставила никада…“ Рекли су ми да је у капели у болници. Био је у подруму.
Тамо га је затекла када је стигла у Куршумлију, на пољском кревету, прекривеног ћебетом.
– То је била слика коју никада нећу моћи да избришем из главе – тихо каже.
Хтели су одмах да га врате кући, али им командант то није дозволио јер се очекивао нови напад.
– Рекла сам му: „Ако треба два пута да га убију, нека убију и мене.“ Онда су попустили.
Сахранили су га у Кикинди, „да му бар неко оде на гроб“.
Тамо где је све стало
Месец дана касније, поново је отишла у Куршумлију, на место где је њен брат изгубио живот.
– Замолила сам да ме одведу до склоништа. То је била огромна рупа у седам метара армираног бетона. Тамо су били павиљони Павковића и Лазаревића, али су они тог дана отишли негде по задатку. У време напада, половина старешина је била остала унутра, остали су изашли на вечеру.
Један резервиста је позвао Миодрага да изађе са њим, да запале цигарету. Мој брат је био страствени пушач.
– Миодраг му је рекао: „Иди ти, ја не могу.“ Можда је нешто предосетио… Само је сагнуо главу и наслонио се на зид. Тог тренутка ударила је прва ракета. Онај војник који је изашао – преживео је. Да је отишао са њим, можда би данас био жив. Судбина – каже Аница.
Када је сишла у склониште, пришао јој је болничар, Миодрагов пријатељ.
– Рекао ми је: „Чекао сам вас“ и отворио је касету у којој је чувао свећу. Запалили смо је за мог брата.
Оно што је угледала унутра, заувек ће памтити.
– Разбацане беретке, шапке, шлемови, крв… Не могу да вам опишем ту слику и тај осећај. Али морала сам да одем тамо. Не бих имала мира да нисам.
Миодрага су извукле његове колеге официри Јосип Виштица и Хајрудин Капо.
– Али он је већ био мртав. Излази су били затрпани, једва су долазили до рањених и погинулих. До неких су стигли тек сутрадан, када је стигао багер.
Од када се у Кикинди обележава годишњица бомбардовања, пуковник Виштица долази сваке године. Овог 24. маја за свог саборца положили су венац и Хајрудин Капо и Миодраг Милић.
Миодрагова ћерка Дијана данас има породицу.
– Удала се, има синчића. Мој брат би сада био деда. Али са њим се угасила лоза Гладишевих.
Имена која не смемо заборавити
Аница је председница Секције породица погинулих при Српским ратним ветеранима. На дан обележавања 26 година од бомбардовања, није заборавила још једног војника из Кикинде.
– Те вечери, после полагања венаца, када су нам у Музеју приказивали филм „Хронологија једног бомбардовања“, ставила сам поред Миодрагове, и слику Жељка Алара, старијег водника из Кикинде. Он је погинуо 16. априла у селу Рељан код Прешева. Морамо их се сећати. Свака реч о тим људима много значи.
Сећање које не сме да избледи
Аница каже да време не лечи ране.
– Само научимо да живимо са болом. Све бих дала да могу да га вратим, али не могу. Могу само да причам о њему и то је једини начин да се сећање не угаси – каже Аница.
И зато је добро, бар понекад, да извучемо сећања на те људе и да испричамо шта се догодило, подсећа. Много брзо заборављамо, а то не сме да се догоди.
С. В. О.
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца, гостовало је, протеклог викенда, на 22. Сајму народног стваралаштва, прела и посела и старих заната “Златне нити” у Врњачкој Бањи. Козарачки фолклорци отпутовали су на позив организатора ове традиционалне манифестације, каже председница КУД-а, Драгана Карановић.
– Нас припремни ансамбл представио се са Влашким играма нашег кореографа Милана Вашалића. Наступило је 17 младих чланова нашег КУД-а и, поред великог задовољства и нашег и наших домаћина, остварили смо лепа пријатељства – каже Драгана Карановић.
За госте су биле уприличене посете Манастиру Жича и Храму Светог Саве у Грачацу.
Превоз до фестивала бесплатно је обезбедио превозник „Triumph Tim Travel“. И други мештани показали су солидарност и хуманост, бесплатно уступивши своје производе и купујући на лицитацији организованој за потребе чланова КУД-а на фејсбук групи „Нови Козарци у срцу”.
– На тај начин обезбедили су нам материјале за ношњу, опанке, тренерке. Жене из села шију нам јелеке, кошуље, сукње и плету приглавке – додаје Карановићева. – Захвални смо свима који помажу рад нашег друштва.
КУД „Петар Кочић” једино је место окупљања мештана свих узраста који, у фолклорним и певачким групама, баштине традицију свог, али и других крајева Србије.
С. В. О.
На јучерашњу акцију добровољног давања крви Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Војводине дошла су 63 потенцијална даваоца од којих је 58 и дало драгоцену течност. Међу њима је било 14 жена, а четири суграђанина крв је даривало први пут.
Прилику за овај хумани чин Кикинђани ће поново имати у уторак, 15. и у понедељак, 28. априла.
У уторак, 1. априла 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали.
Драмска секција „Јожеф Атила“ Културно-уметничког друштва „Еђшег“ припремило је нову представу – комад „Полуснови“ Петера Болдижара, у режији Шандора Кираља.
Представа говори о свакодневним животним ситуацијама, унутрашњим борбама и тренуцима на граници стварности и маште који су нам, можда, свима познати, наводи се у најави.
Играју Давид Чикош, Норберт Ђуранки, Шандор Кираљ, Вивијан Фазекаш и Теодора Сили. Премијера ће бити изведена на сцени КУД „Еђшег“ у суботу, 5. априла, од 19 сати. Улазак је бесплатан, али публика може, својим прилозима, да допринесе раду драмске секције и КУД-а.