Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisuje Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine.
Zahtevi se podnose u periodu od 1. do 30. aprila preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.
Pravo na premiju za mleko ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da su pre podnošenja zahteva za premiju za mleko po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršili obnovu registracije za 2025. godinu. Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno na sopstvenom gazdinstvu od grla koja su obeležena i registrovana u sopstvenom zapatu, a koje je isporučeno u prvom kvartalu 2025. godine, odnosno u periodu od 1. januara do 31. marta 2025. godine.
Tekst Javnog poziva možete preuzeti OVDE.
Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100, 011/30-20-101 ili 011/30-20-118, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova, kao i na zvaničnoj veb prezentacijieAgrar, na adresi: eagrar.gov.rs.
Rad na predstavi trajao je od kraja januara, probe su prilagođavane obavezama glumaca-amatera koji su svi zaposleni, što ukazuje na veliki entuzijazam aktera da, za samo dva meseca, pripreme ovu zahtevnu duo-dramu.
– O ovom komadu razmišljam već godinama. Zanimljiv je jer je pisan jednostavnim jezikom, za obične ljude. Govori o dvojici lutalica koji preživljavaju od danas do sutra, spavaju po klupama i starim ambarima i, kada prežive dan, uveče sanjaju o malim stvarima: o tanjiru tople hrane, o moru, o belom ćebetu. To sanjarenje im daje snagu da ujutru nastave da žive. Da nema snova, dali bi otkaz životu. Tu je poenta – jer lepota života je u malim stvarima, ne u velikim – rekao je reditelj Kiralj.
Glavne uloge Kiralj je poverio talentovanim mladim glumcima: Davidu Čikošu i Norbertu Đurankiju, dok se u manjim ulogama pojavljuju Vivijan Fazekaš, Teodora Sili i sam reditelj Kiralj.
Predstava će u utorak biti izvedena na 29. Smotri amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine u Temerinu, a glumačka grupa iz Kikinde jedina je koja je nastupala na svakom susretu.
– Ili sam igrao ili sam, poslednjih 11, 12 godina i režirao – kaže Kiralj. – Često smo dobijali nagrade, ali meni je najvažnije da publika ima priliku da nas gleda. Sada pravim predstave koje mogu da se odigraju i u ćošku kafane.
Premijeri su prisustvovale članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar, i Ramona Tot, članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Publika je na premijeri uživala u dobro napisanim, toplim, duhovitim, ali duboko gorkim dijalozima dvojice drugara sa ulice koje muče različiti, a zapravo isti problemi – da imaju ono što najviše žele, najmanje košta, a najvrednije je za njih. Kao što je i jedno lepo, belo ćebe.
Smiljana Slavnić iz Rasadnika „Slavnić“ ističe da sezonu još koči vreme, ali da su sugrađani uvek spremni da ulepšaju svoje okruženje.
Cene su u širokom rasponu – sitan rasad prodaje se po cenama već od 50 dinara, a veće biljke su od 500 do 1.500 dinara. Stajaće muškatle su 250, dok puzavice, odnosno viseće, koštaju 300 i 350 dinara.
Tamara Balaž je došla po muškatle za baku, ali nije isključeno da će se kući vratiti i sa magnolijom.
Tatjana Badrljica se, takođe, odlučuje za muškatle, ali sa jasnim zadatkom.
Pored sezonskog cveća, na Sajmu se mogu pronaći i višegodišnje i zimzelene biljke: tuje, jelke, ukrasno drveće, žbunovi, perene, sobno i mediteransko cveće, poput limuna, palme i lovora, kao i različite vrste ruža. Klara i Robert Kiš iz Bečeja redovno učestvuju na kikindskim sajmovima.
– Imamo veliki asortiman. Ovde se uglavnom kupuju ruže, žbunovi, klematis. Zanimljiv je i kalistemon, kojeg, zbog oblika cveta, zovu i „četka za flašu“, i koji cveta dva puta godišnje. Cene su od 100 do 4.000 dinara, koliko košta fikus benjamin visok metar i po – navodi Klara. – Uvek se radujemo dolasku na sajam u Kikindu jer ovde, u kratkom vremenu, zaradimo koliko i za ceo dan na drugim mestima. Kikinđani mnogo vole cveće.
Sajam traje do 16 sati, a svi koji su u potrazi za omiljenom biljkom, savetom ili samo dozom inspiracije, imaju još vremena da pronađu nešto što će im razbuditi prolećno raspoloženje. Jer, kako kažu i izlagači i posetioci – nema lepšeg ukrasa od živog, šarenog i mirisnog cveća.
– Alijansa prosvetitelja Srbije osnovana je sa ciljem da podstakne i unapredi obrazovanje i vaspitanje, kako u formalnom, tako i u neformalnom kontekstu. Poseban akcenat stavljamo na okupljanje stručnjaka iz svih sektora obrazovanja – od predškolskog do univerzitetskog. Naša ideja je da povežemo teoriju i praksu, da nastavnici, vaspitači i profesori međusobno dele svoja iskustva, ideje i primere dobre prakse. Trudimo se da konferencija svake godine bude dostupna u različitim gradovima, kako bismo širili krug učesnika i omogućili da što više profesionalaca bude deo ovog procesa. Prvu konferenciju, aprila 2019. godine, održali smo pre Ministarstva prosvete. Na početku smo se suočavali sa izazovima, naročito tokom perioda pandemije, kada su tri konferencije održane onlajn. Ali, upravo to nam je bio pokazatelj da su razmena znanja i kontinuirano usavršavanje neophodni bez obzira na okolnosti. Danas, kada imamo priliku da se ponovo okupljamo uživo, vidimo koliko su ovi susreti važni za sve nas koji radimo u obrazovanju – rekla je dr Marinela Šćepanović, članica upravnog odbora Alijanse prosvetitelja Srbije i predstavnica Društva defektologa Crne Gore.
Drugog dana skupa, nakon plenarnog izlaganja, održaće se niz predavanja i radionica. Neki od tematskih okvira uključuju: inovativne nastavne metode u radu sa decom sa poteškoćama u razvoju, razvoj emocionalne inteligencije u školama, korišćenje savremenih digitalnih alata u nastavi, ulogu lutkarstva u razvoju dece, implementaciju STEAM metoda u školskom sistemu, saradnju nastavnika i roditelja u podršci deci tokom obrazovanja.
Kroz sporazum o saradnji sa Alijansom pokušavamo što više da animiramo članstvo da učestvuje kako bi taj transfer znanja, struke i nauke povezali, kao i teoriju i praksu na dobrobit ceokupnog obrazovnog sistema, istakao je dr Nebojša Mitrović, vanredni profesor na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu sa sedištem u Bjeljini, prodekan za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju.
Zaključci i preporuke sa konferencije biće objavljeni u Zborniku radova. Organizatori se nadaju da će ovaj skup, kao i prethodni, doprineti unapređenju kvaliteta nastave i inspirisati nastavnike i vaspitače za nove pristupe u radu.
– Srećna sam zbog ove nagrade jer je rezultat mog truda i rada. Imala sam ogromnu podršku svojih roditelja, direktora, profesora i kolega. Mi kao vaspitači, predstavljamo, posle roditelja, prvu kariku u vaspitavanju i oblikovanju dece. Ova profesija je više od posla – ona je odgovornost i ljubav. Odmah sam upisala i master studije i nadam se najboljem – rekla je Una.
– Ukoliko ste posvećeni, ništa nije teško. Svoju profesiju neizmerno volim i verujem u značaj vaspitača u društvu. Uz istrajnost i podršku svoje porodice, uspela sam da završim master studije u roku. Zahvalnost dugujem i direktorki škole, kao i profesorima koji su, svojim znanjem i predanošću, doprineli mom stručnom usavršavanju. Ovu školu bih preporučila svima koji žele da postanu vaspitači, ali i onima koji žele da unaprede svoje znanje. Vodim se rečima Duška Radovića: „Ne morate biti bolji od drugih, dovoljno je da budete najbolji što možete“ – istakla je Biljana koja već 12 godina radi u Predškolskoj ustanovi „Dečija radost“ u Pančevu.
Prisutne je pozdravila direktorka škole, prof. dr Angela Mesaroš Živkov, koja je studentima uručila diplome.
Na svečanosti je istaknuta izuzetno značajna uloga vaspitača u podršci celokupnog razvoja deteta. Pružanjem adekvatnih uslova i podsticaja, oni pomažu detetu da razvija svoje sposobnosti, proširuje iskustva i gradi saznanja o sebi i drugima. Upravo zato ova visokoškolska ustanova nosi veliku odgovornost u pripremi budućih generacija vaspitača.