„Pitijada“, tradicionalna manifestacija u Novim Kozarcima, proteglog vikenda održana je 12. put. Najbolju pitu s krompirom napravila je Mirjana Behara iz Banatskog Velikog Sela, drugo mesto pripalo je Aniti Karanović iz Novih Kozaraca, a treće takođe Kozarčanki, Snežani Crnčević, odlučio je žiri kojim je predsedavao profesor kuvarstva, Milan Maletić. U konkurenciji je bilo 60 domaćica, koje su od svojih majki i baka naučile da prave ovaj specijalitet.
Pitu za Ginisa, dugu 30 i po metara, napravilo je 15 članica Udruženja žena „Novi Kozarci“. Utrošile su 20 kilograma brašna i krompira, četiri kilograma luka i osam litara ulja.
„Pitijadu“ su organizovali Mesna zajednica i Udruženje žena “Novi Kozarci“, uz podršku Grada Kikinde. Prisustvovali su joj gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice, Ljuban Sredić.
– Žene su stub svake porodice i domaćinstva, bolji deo našeg društva. Ovde sam video da one sa osmehom na licu i s velikom ljubavlju prave odlične pite sa ukusom zavičaja, odakle potiču mnogi od nas – rekao je Lukač.
Održavanje programa koji promovišu kulturu i običaje stanovnika od izuzetnog je značaja, posebno za male sredine u kojima ima i manje društvenih aktivnosti i prilika da se ljudi okupljaju i druže, napomenuo je Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Novi Kozarci.
– Lala čeka da se dogodi već godinama. Dok sam studirao, često bih se zaželeo Kikinde i hteo sam da to svoje osećanje pretočim u umetnički izraz. Moj Lala je drukčiji od onoga kakvim se obično predstavlja u pričama, anegdotama, vicevima. On je aktivan, radan, jako veseo, znatiželjan, ekstremno emotivan i ekspresivan, obožava Kikindu – kaže Ostojić.
– Već na prvom času sam primetila da Stefan ima jak osećaj za ovu vrstu glume, lako mu ide, veoma je talentovan i radoznao i brzo uči – kaže rediteljka Delong. – Kada mi je pisao, odmah sam prihvatila da režiram njegov nastup. Proučila sam Lalu, videla sam kakav je u šalama. Pomislila sam: jednom je i on bio zaljubljen. Ovo je «Romeo i Julija» Lale i Sose i nešto sasvim novo i do sada neviđeno na ovim prostorima. Upravo u Kikindi stvaramo prvog pozorišnog klovna u Srbiji.
Prva premijera biće odigrana na sceni Narodnog pozorišta u subotu, 17. septembra, od 20 sati. Sutradan, od 19 sati, u Pozorištancetu “Lane”, Lala će dočekati najmlađu publiku.
Smatra se da je za osnivanje srpskog pozorišta u Kikindi odgovoran književnik i pozorišni stvaralac Joakim Vujić koji se, u maju 1834, na putovanju u Mađarsku, zadržao na večeri kod uglednog velikokikindskog domaćina, Stevana Dilbera. Dilber je bio glumac u Vujićevoj peštanskoj družini. Na toj večeri, prisutnim gostima Vujić je prebacio što dozvoljavaju da se “usred srpstva” priređuju nemačke predstave. Pomenuo je slučaj Debrecina koje je prihvatilo jedno propalo mađarsko pozorište iz Budima, i grad je platu glumcima odredio iz svoje blagajne. Tada je, ostalo je zapisano, rekao: “Pa kad je Debrecin, koji je nešto veći od Kikinde, doprineo tolike žrtve na oltar boginji Taliji, zašto ne bi mogla i Kikinda, sa okružnim mestima, izdržavati stalno srpsko pozorište“.
Posle još jedne Vujićeve posete Kikindi, kada je odseo kod učitelja Arkadija Petrovića, sin domaćina, Nikola, student prava, i njegov kolega Luka Lisulov, osnovali su pozorišnu družinu koja je u avgustu 1834. godine, u gostionici „Kod zlatnog pluga“ (u Dositejevoj ulici), prikazala Sterijino delo „Svetislav i Mileva“.
Prvi teatar, Gradsko pozorište, Kikinda je dobila 1950. godine. Do tada, gostujuće predstave igrale su se po gostionicama, najviše u lokalu “Kod belog krsta” (mesto na uglu Ulice braće Tatić i trga). Najčešće je gostovalo Srpsko narodno pozorište koje je, u vreme velike gladi, 1865. godine, sav prihod od prodatih ulaznica doniralo siromašnim građanima.
Mesta koja su pripala Velikokikindskom distriktu: Kikinda, Melenci i Bašaid, bili su naseljeni stanovništvom iz Pomorišja; u Mokrin, Karlovo (Novo Miloševo), Kumane, Krstur (Srpski Krstur) i Taraš stigli su stanovnici Potisja. Kikinda je bila naseljena porodicama iz Nadlaka, Semlaka i Čanada (Rumunija).
Donacija je deo projekta pod nazivom “Pružanje pomoći migrantima koji se nalaze u prihvatnim centrima u Srbiji“. Sprovodi se posredstvom „Caritas“-a u Zrenjaninu. Tibor Halmai, direktor zrenjaninskog udruženja, kaže da je u Srbiji podeljeno više od 400 pribora i školskih torbi.