У Дечијем позоришту „Лане“ своју летњу сцену за извођење представа припремили су за почетак овог месеца. Планирано је да се и за сутра (недеља, 18. мај) заказана „Црвенкапа“ одигра на њој, међутим, ако се задржи хладно време, малишани ће је пратити у сали Позоришта, каже Милан Вујић, глумац у „Ланету“.
– Наредне недеље, у нашем редовном, летњем термину, од 19 сати, гостоваће нам београдски „ПАН Театар“ са којим имамо дугогодишњу сарадњу размене представа. Играће представу „Аладин“ која ће се, свакако, због специфичности комада, играти у сали – напомиње Вујић. – У наставку сезоне, планирамо да летњу сцену отварамо увек када су пријатне температуре. Прошле године, на пример, имали смо много веома топлих вечери, па смо је мало и користили.
Летња сцена Дечијег позоришта „Лане“ у бајковито уређеном дворишту идеалан је амбијент за бајковите комаде овог театра. И овог пролећа и лета дочекаће своју верну публику можда и на неким од већ заказаних наредних извођења. У јуну ће на репертоару бити представе „Три прасета“, „Шашава бајка“, „Мачак и петао“, Змај“ и „Јежева кућица“.
С. В. О.
Такође, у ОШ „Вук Караџић“, као и сваке године, имају осмаке за полагање сваког од пет понуђених изборних предмета.
Завршни испит за ученике осмог разреда заказан је за 23, 24. и 25. јун. Ученици ће првог дана полагати српски језик, другог дана математику, а трећег изабрани предмет. До тада им остаје довољно времена да, уз подршку наставника, утврде градива и припреме се за оно што их очекује на великом завршном кораку основног школовања.
Шта Вас је навело да се бавите темом Сарајевског атентата и припадницима „Младе Босне“?
Да ли је „Црна рука“ (званично „Уједињење или смрт“, тајна организација основана у Србији која је деловала у војним круговима), заиста имала везе са припадницима „Младе Босне“?
Како данас западна историографија гледа на Сарајевски атентат – да ли се и даље сматра да је то био узрок Првог светског рата, и да ли, и у којој мери влада мишљење да је Србија, због својих територијалних аспирација према Босни и Херцеговини, одговорна за почетак рата?
Низ хуманитарних активности настављен је обележавањем Светског дана здравља прошлог викенда на простору Старог језера. Чланови Oрганизације посетили су и старије волонтере и кориснике програма „Брига о старима“, пружајући им подршку и пажњу.
Активности су, као и увек, обухватиле и најмлађе, истиче секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
У оквиру „Недеље Црвеног крста“, данас је организована и акција добровољног давања крви, којој се одазвао 61 суграђанин. Крв је дало њих 54, међу којима 13 жена, као и петоро нових давалаца, што говори о ширењу свести и подршке овом племенитом чину.
Волонтери сада припремају и једну од најлепших, традиционалних активности.
Континуиране хуманитарне активности кикиндског Црвеног крста подсећају нас да добра дела нису ствар великих прилика, већ воље и срца. Свако може да помогне – понекад је довољан само мали гест и рука подршке. А најлепше је када хуманост постане навика – као код хуманих активиста и волонтера Црвеног крста који неуморно, из дана у дан, стоје на страни доброте.
Од почетка протеста у новембру прошле године, политичке партије све отвореније покушавају да наметну наратив према којем би оне, а не институције, требало да одлучују о томе ко ће бити ухапшен, колико ће остати у притвору и ко је крив. Тиме се оспорава основно начело владавине права, према којем правосуђе мора да делује независно, у складу са законима и Уставом Републике Србије.
Чак су и захтеви неких студентских група – као што је ослобађање свих притворених и процесуирање оних који су им се током протеста супротставили – усклађени са реториком партија које им пружају логистичку и политичку подршку. Јасно је да се данас пред судовима у Новом Саду и Нишу не изражава подршка за притворенима, већ борба за политички утицај над правосуђем. Протести се претварају у притисак на независне институције – под паролом „студенти“, а у организацији партија које желе да диктирају правду.
Студенти у блокади су, од самог почетка, послужили као политички параван. Смањење броја учесника у студентском пленуму, које је данас више него очигледно, само потврђује да су многи млади људи препознали како су инструментализовани у интересу политичких партија. Поред странака, значајну улогу у тој манипулацији играли су и професори са израженим политичким амбицијама, који су своје академске позиције користили за ширење политичког утицаја међу студентима.
Нажалост, иза захтева за „правду“ и „слободу говора“, све је видљивији покушај рушења институција, уз поруку да се о правди не одлучује у судницама, већ на партијским састанцима и протестним бинама.