Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Помоћ и ослонац људима из дијаспоре у „Тачки повратка“ у Србији

Igor Crnogorac април 13, 2023

Повратку наших људи из дијаспоре веома се озбиљно приступа у Удружењу „Тачка повратка“ у којем имају одговоре на потребе повратника или оних који се за то припремају, као и конкретну помоћ.

– Идеја је настала на конференцији „Таленти на окупу“ која, већ пет година, окупља наше људе из дијаспоре и одавде, успешне предузетнике, уметнике, пословне људе, научнике. Већ на првој конференцији дошли смо до закључка да је потребна једна организација која ће бити контакт-тачка нашим људима из дијаспоре, пре свега високообразованима и висококвалификованима, да се повежу са српским друштвом – било да желе да се врате у земљу или да само хоће да успоставе неки вид сарадње са људима из Србије. „Тачка повратка“ настала је на иницијативу организација из дијаспоре – каже директор Удружења, Иван Бркљач, Кикинђанима познат и као оснивач „Мокрин хауса“.

Оснивачи Удружења су Национална платформа „Србија ствара“, Научно-технолошки парк и Српски предузетници. Почетак рада био је кроз пилот-пројекат UNDP-а, Развојног програма Уједињених нација, који је прерастао у организацију која успешно ствара и јача мостове између дијаспоре и Србије. За 3,5 године постојања, Удружењу се јавило више од 8,5 хиљада људи.

– Помажемо око различитих ствари – од саветовања како да се врате, да нађу посао, да реше здравствено осигурање, до тога како да отворе фирму и повежу се са одређеним елементима у друштву – појашњава Бркљач. – Радимо и индивидуално и, када препознамо да више људи наилази на исту препреку, покрећемо иницијативу да се проблем реши системски.

Као пример, наводи успостављање царинских олакшица за људе који се враћају у домовину.

– Постојао је „праг“ од 5.000 евра, то је била максимална вредност коју повратник може да донесе кад се сели назад у земљу. Код људи који су, рецимо, 20 година били у иностранству, испуњавао се већ самим физичким пресељењем – објашњава Бркљач. – У сарадњи са Владом, ми смо успели да повећамо ту вредност. Уколико је неко у иностранству био од две до 10 година, „праг“ је 20 хиљада, а за оне који су били дуже од 10 година, нема ограничења.

„Тачка повратка“ успешно је решила и проблем на који су наилазили наши људи када су, док раде у иностранству, хтели да купе некретнину у Србији на кредит. Ово није било могуће јер их домаће банке нису препознавале као пореске резиденте, а истовремено, то није јурисдикција банака у иностранству.

У сарадњи са Банком Поштанска штедионица постигнут је договор и сада свако ко живи у иностранству и планира повратак, може да добије кредит и да купи стан или кућу у Србији, да има место на које може да се врати.

– Видимо повећану тенденцију за повратак, то је почело још са пандемијом, а постоји и више прилика за запослење. Национална служба за запошљавање и највећа платформа послова, „Инфостуд“, имају све више огласа за посао за повратнике. На то утиче и рад на даљину који је, после короне, глобално много заступљенији. Концепт циркуларне миграције достиже нови ниво и шири се, повећан је број људи који се враћају у Србију, било за стално или зато што, због промена на тржишту рада, могу одређени период да проводе у Србији, и то не само у центрима, у Београду и у Новом Саду, него и широм земље.

Бркљач истиче, такође, да је информација у медијима о томе да, због одлазака у иностранство, у Србији сваке године има 35 хиљада до 45 хиљада људи мање, само половично тачна.

– Не узима се у обзир број људи који се врате. Од петоро који оду, четворо се врати. Разлика у броју људи који оду и који се врате, на годишњем нивоу је пет до осам хиљада – закључује Бркљач.

Кућа у Мокрину

Изузетан простор за рад и смештај у Мокрину, „Mokrin House“, мало је преформулисао своју намену током пандемије, каже Бркљач. Мање се ради са дигиталним номадима, а све више га користе компаније за timbilding, скупове за јачање мотивације запослених.

– Од короне је смањен број јавних догађаја за локалну заједницу. Имамо у плану да то обновимо, да се још више отворимо према грађанству, вратићемо се више и пријему појединачних гостију и организацији догађаја који су локално значајни.

У међувремену, „Mokrin House“ је од велике помоћи локалним пољопривредницима. У сарадњи са „Биосенс институтом“ и „Делта холдингом“, покренут је пројекат „Дигитално село“ и управо Мокрин је прво дигитално село у Србији.

– Мокринским паорима ово доноси низ предности. Добијају потпуно бесплатно велико знање пољопривредног института „Биосенс“, као и едукације и софтвере које могу да користе како би знали када је најбоље да се ђубри, када да се сеје, која сорта жита се препоручује. Земљишта им се испитују и имају више информација како да се бави паметном пољопривредом. Наш рад са локалном заједницом се наставио, али у друкчијем формату, који је, можда, мање јавно видљив, али је користан људима – каже Бркљач.

Претучени мушкарац из Мокрина у стабилном стању

Igor Crnogorac април 12, 2023

Педесетдвогодишњи мушкарац који је задобио тешке телесне повреде у тучи у угоститељском објекту у Мокрину у понедељак, сада је у стабилном стању, сазнали смо у ПР служби Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Како се наводи у саопштењу, Т. З, рођен 1971. године, примљен је у Ургентни центар КЦВ у понедељак, након иницијалног прегледа у Општој болници у Кикинди.

Након детаљне дијагностике, лекарске помоћи и збрињавања повреда, пацијент је стабилног здравственог стања, смештен на Клинику за неурохирургију ради наставка лечења.

Кикиндска полиција ухапсила је тројицу мушкараца: Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основане сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, и И.Г. (1999), који је осумњичен за насилничко понашање.

Тројица ухапшених, Д. З, М. Ј. и Б. Л. се сумњиче да су у понедељак, 10. априла, у току ноћи у једном локалу у Мокрину, после свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу Т. З. и младићу старом 24 године. Т. З. је задобио тешке, а младић лаке телесне повреде. Сва четворица ухапшених осумњичени су да су уништили инвентар угоститељског објекта.

Свим осумњиченима одређено је задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

После две деценије, познати специјалиста вратио се у родну Кикинду да помогне као лекар опште праксе

Igor Crnogorac април 12, 2023

Кикинђанина доктора Чедомира Гавранчића, специјалисту трансфузиолога и хематолога, суграђанима познатог као начелника у Општој болници, у Нови Сад је, пре двадесет година, одвео професионални напредак. Ових дана, после пет година проведених у пензији, поново се запослио, али као лекар опште праксе у Првој здравственој станици у нашем граду.

– Долазио сам у Кикинду и чуо сам да нема довољно лекара ни у примарној ни у секундарној, заштити, да је потреба енормна и да је много пензионисаних лекара враћено на посао. Хтео сам да помогнем, овде је свака помоћ драгоцена – каже доктор Гавранчић. – У Првој здравственој станици, рецимо, три лекара су недовољна за пола града, значи за око 15 хиљада становника. Ево, у поподневној смени сада је само један лекар на две амбуланте. Људи су ме јако лепо дочекали, пуно хвала свима, и особљу и пацијентима, многи су ме се и сетили, то је јако лепо и пуно ми значи. У здравству увек треба довољно искуства и стрпљења, а тога понестаје.

По завршетку Медицинског факултета у Београду, доктор Гавранчић се вратио у родни град и две године радио као лекар у Кикинди и у Башаиду. Завршио је специјализације из трансфузиологије и из хематологије. Затим одлази на место директора Покрајинског завода за трансфузију у Новом Саду и свих 11 трансфузија у Војводини. Радни век наставља и на Одељењу имунохематологије и трансфузиологије у Клиничком центру Војводине. Поред искуства у раду с пацијентима дугог две и по деценије, имао је и значајну улогу у реформи система трансфузије.

– Радно искуство је веома важно у брзој процени здравља човека. Лично мислим да је лакше са пацијентима радити као специјалиста, мада је, с друге стране, то и теже, због стручне процене. У општој пракси је пресија великог броја пацијената и различитих болести, што захтева сталну пажњу и опсервацију. Много људи је у тешкој ситуацији, остају без посла, што ремети породичне односе и њихово здравствено стање – каже др Гавранчић.

Говорећи о разликама у лечењу и самом систему здравствене заштите у време када је, као млад лекар, почињао рад са пацијентима и данас, доктор Гавранчић истиче управо значај социјалног статуса и последица по здравље.

– Има много промена у снабдевању пацијената лековима. Раније је то сваком пацијенту било обезбеђено, на књижицу, једнако су свима били доступни сви лекови, бар они основни. И свако је добијао бар примарну дијагнозу у амбуланти. Сада је много лекова на слободној листи и пацијенти морају да их купе, што нису сви у могућности. Ванредно велики су захтеви и напори за лекаре и сестре да одраде норму. Пацијенти одустају, одлазе код приватника или се сами лече. Повећањем броја лекара смањио би се број пацијената и продужило би се време које се посвећује пацијенту. Важно је да пацијент може да седне и да га саслушате, да добије и лепу реч, која је свима потребна. Мој утисак је и да се повећао број психијатријских болесника и дијабетичара. Велики број људи узима седативе.

Један од разлога мањег броја лекара је и тај што млади лекари не желе да раде ван великих центара.

– Језа их хвата да из Београда, рецимо, дођу у село. Да буду сеоски лекари, то не могу да прихвате. Мисле да развојни пут високошколованог кадра то не укључује и да је понижавајуће, сматрају да је то знак да нису квалитетни или препознати за рад у великом центру.

Он подсећа да је раније законом било уређено да је обавезан минимално двогодишњи стаж пре добијања специјализације, а приоритет у томе имали су управо лекари који су радили у сеоским амбулантама. Тај систем треба да се врати, сматра др Гавранчић.

– По мом мишљењу треба материјално стимулисати сеоске лекаре, посебно оне у мултинационалним срединама. Такав посао укључује већи труд, у селу лекар ради све. Рад у сеоским амбулантама и општој пракси уопште, у искуственом смислу је драгоцен. Сада се сматра да то лекару специјалисти није потребно. У другим земљама такође немају обавезне две године рада у општој пракси, али је зато статус тих лекара, рецимо у Француској, бољи од статуса специјалисте.

Он додаје да је до проблема са недостатком лекара дошло и због недостатка правовремене и континуиране замене. Старији од 65 година су пензионисани, домови здравља су испражњени, неколико година нису додељиване специјализације.

– Кад пођете код лекара морате бити сигурни да ћете бити прегледани, јер сте уредно плаћали осигурање. Мора вам бити загарантован минимум права на здравље. Не сме да се догоди да неко не успе да дође до лекара јер није заказан или јер село нема лекара. Са аспекта становништва које живи у мањим срединама то није у реду јер су грађани једнаки по Уставу, треба да им је подједнако доступна здравствена заштита, али то није проблем само у Кикинди – додаје доктор Чедомир Гавранчић и закључује:

„Ја желим да учествујем и да помогнем иако сам у пензији, као и многе моје колеге, али ми смо само привремено решење“.

Повратак у диско

Igor Crnogorac април 12, 2023

Дискотеке су се у наш град вратиле на велика врата. Судећи по изузетно активним члановима Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ и по посећености њихових журки у „Pazzia Night Bar“-у, Кикинђани у најбољим годинама не само да не одустају од провода као некад, него овакви догађаји већ постају редовни.

На захтев публике, свих који су уживали у незаборавном проводу на журкама са музиком деведесетих и оних са диско хитовима, па и неких који ће се тек прикључити, сада се најављују два нова догађаја.

Вече под називом „Ја волим деведесете“ које музички креира DJ Momex, заказано је за петак, 14. април, за 22 сата.

Два дана касније, у недељу, од 21 сата, такође у „Pazzia Night Bar“-у, наступа DJ Сава Грабић са програмом под називом „Disco forever“.

Организатори, ФБ група „Кикиндски корзо“, обећавају незабораван провод, много добре енергије, помало носталгије, и нове сусрете са добром музиком, старим друштвом и сјајном енергијом.

Кикиндски музички времеплов непогрешиво враћа енергију протеклих дана, оних са најлепшим место у сећањима свих нас.

Интервју са Валентином Мицковски: Имамо снажан потенцијал за Српску престоницу културе

Igor Crnogorac април 11, 2023

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере. Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

Много воље у малом месту – за још лепши Сајан

Igor Crnogorac април 10, 2023

Сајан је једно од најмањих насељених места на подручју града Кикинде, и село у којем се, у сарадњи са Месном заједницом, мештани веома труде да га учине што лепшим и удобнијим за живот.

– Трудимо се да наше расположиве капацитете – хумане, материјалне и законске, усмеравамо ка побољшању живота наших мештана, да им увек пружимо адекватну помоћ, колико год смо у могућности. Приоритете у раду утврђујемо тако што слушамо њихов глас и то усклађујемо са расположивим финансијским средствима – каже председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот.

Уређени коловози, расвета, сигнализација…

Осврћући се на годину за нама, Тот каже да је већина планираног и остварена.

– Планирали смо поправку крова на старој биоскопској сали. Струка је, међутим, проценила да је потребна комплетна реконструкција која кошта пет милиона динара, па смо, за сада, учинили први корак, израдили смо пројектно-техничку документацију. Као што је и било предвиђено, изградили смо два аутобуска стајалишта, ремонтовали смо електричну инсталацију расвете у Дому културе и поставили соларну саобраћајну сигнализацију за успоравање у зони школе на регионалном путу што, показало се, има ефекта. Урађен је коловоз са туцаником у улицама Ударничка, Хуњади Јаноша и Петефи Шандора, што нам је било преостало из претходне године – каже Тот.

Из буџетских средстава Града, која су износила шест милиона динара, обновљена је и јавна расвета у целом селу и постављене су нове лед-сијалице. Планирано одржавање тротоара остало је за ову годину.

– Настављени су и радови на путу између Сајана и Иђоша који користе наши пољопривредници. У 2021. години уређен је део у дужини од 800 метара, а прошле године туцаник је постављен на још 600 метара пута. Ове радове финансирао је Покрајински секретаријат за пољопривреду, а за средства је аплицирао Град. У питању је напредна технологија, нови, квалитетни материјали су уграђени и очекујем да ће дуго трајати.

Тот додаје да је, од Покрајинског секретаријата за образовање, прошле године добијено 30 хиљада динара за израду вишејезичне информационе табле – на српском, мађарском и енглеском језику, са мапом и агендом места, која ће ускоро бити постављена у центру села.

По конкусима за јавне радове, Месна заједница је, у 2022. години, радно ангажовала три особе са инвалидитетом, за шта је утрошено 443 хиљаде динара.

Мештани у редовним акцијама уређења села

У Сајану се веома води рачуна о томе да се село редовно, периодично чисти и уређује. Акцијама се мештани спремно одазивају, организовано, као чланови удружења, или самостално, каже Тот.

У акцији пошумљавања простора око фудбалског терена, посађено је 600 стабала сибирског бреста, добијеног од „Војводинашума“. МЗ је прошле године обезбедила и вишегодишње засаде који су посађени у парку у центру села. Одржавање и заливање садница такође су мештани преузели као своју обавезу.

У великој акцији поводом Дана планете у априлу, очишћено је цело село. Још једна редовна активност је „Базар здравља“ – бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви, које организују веома активно месно Удружење пензионера и Црвени крст Кикинда.

Удружења са дугом традицијом и дуговечним манифестацијама

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ најстарије је у Сајану, ове године славе 75 година постојања. Овај КУД познат је на ширем простору као носилац „Жетелачких свечаности“. Заслужни су и за организацију Дана села – Светог Стефана, али и за бројне културне и фолклорне манифестације.

Вишедеценијским радом на очувању обичаја могу да се похвале чланови Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Они су, ове године, 29. пут одржали Ускршње свечаности.

– Поред већ поменутог Удружења пензионера, у друштвеном животу села активни су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Чланови Ловачког удружења „Слатина“ такође, поред својих редовних активности, нађу времена да се прикључе акцијама које покреће Месна заједница, као и Удружење спортских риболоваца које, иначе, редовно организује и такмичења за најмлађе – каже Тот.

Он напомиње да је за удружења која немају своје просторије доступан простор у Дому културе са плаћеним режијским трошковима.

За дотације цивилним и спортским организацијама, удружењима и Римокатоличкој цркви, из буџета намењеног селу издвојено је, прошле године, 1,4 милиона динара.

Да у селу свима буде добро

И ове године, када су у питању инвестиције, радиће се по установљеним приоритетима, каже Золтан Тот.

– Лимени кров зграде у којој се налази вртић „Медењак“ је у веома лошем стању, зграда је изграђена пре више од 30 година и до сада се није улагало у њу. Кров прокишњава и то нам је приоритетна инвестиција.

Два гасна котла у Дому културе се морају заменити новим како би се смањили трошкови и то ће бити наредна инвестиција ове године. Ускоро ће почети обнављање тротоара код пијаце и наставиће се са уређењем коловоза у делу улице Хуњади Јаноша и у Ужичкој улици. Биће саниране и ударне рупе у Улици Ади Ендреа.

Редовне акције неће изостати ни ове године: уређење парка, пошумљавање, чишћење села, одржавање канала за атмосферске падавине.

Тот, такође, наглашава да ће, у читавом селу, са постављањем пречистача за воду који ће користити заједно са становницима Иђоша, бити замењене водоводне цеви.

За ову годину из буџета Града, Сајану је припало 8,5 милиона динара, што је више у односу на 2022.

– За дотације за наредну годину морамо планирати још више новца јер је сада то мало за све активности – објашњава Тот. – Било би добро да нам се издвајања повећају бар за 30 одсто.

У Сајану, према првим проценама са најновијег пописа, живи нешто више од 800 становника. На попису из 2011. године било их је тачно 1.164. У сарадњи са својом Месном заједницом мештани се труде да одржавају и побољшају услове у којима живе. Зато су сарадња и поверење од највеће важности, сигуран је Тот.

– Месна заједница треба да буде у служби грађана. Кад имају проблем, људи нам се одмах обраћају. То су, најчешће, скромни захтеви и много им значи када то решимо. Увек се трудимо да им помогнемо и то је узајамно, ради лепшег живота у нашем месту.

Колпинг друштво Србије у Сајану – оснаживање кроз едукацију

Сајан је, поред Новог Сада, једино место у Србији у којем свој едукативни центар има Међународно удружење „Колпинг“. Ова организација реализује пројекте у циљу позитивних друштвених промена кроз развој појединаца, подршку старијима и оснаживање маргинализованих група. Друштво је основано 1850. у Келну и делује у 60 земаља, у нашој држави дуже од две деценије.

Колпинг друштво Србије организује едукације, посебно намењене женама у сеоским срединама, али и јавне догађаје. У Сајану су прошле године девети пут приредили Међународни фестивал кувања, што је само једна од активности.

Предложено повећање цена такси услуга – старт скупљи за 30 динара

Igor Crnogorac април 10, 2023

На седници Скупштине Града која је заказана за четвртак, биће разматран и предлог за поскупљење такси-превоза. Разлог за доношење овакве одлуке је, како се наводи, унапређење квалитета услуге.

У образложењу се, такође, наводи да се постојеће цене у ауто–такси систему могу сматрати готово минималним за функционисање. Повећањем цена, водећи рачуна да је она прихватљива за кориснике, омогућило би се лакше покривање трошкова за свако возило као и унапређење квалитета услуге.

Уколико се предлог усвоји, нова цена старта, тачније обавезна најнижа цена вожње, биће повећана са 220 на 250 динара у првој и другој тарифи, док ће у трећој тарифи (која се обрачунава само у новогодишњој ноћи), старт поскупети са 340 на 350 динара.

У првој тарифи (вожње од 6 до 22 сата радним данима и суботом, у оквиру места), сваки пређени километар поскупеће са 65 на 75 динара. За вожње које се обрачунавају по другој тарифи (ноћна вожња, вожња недељом и вожње до других насељених места), такође ће километар бити скупљи за десет динара и нова цена биће 90 динара.

За обе тарифе сат времена чекања поскупљује за 100 динара и износиће 750 уместо 650 динара.

Најнижа цена вожње у трећој тарифи поскупљује за десет динара и биће 350 динара, с тим што се већ урачуната километража за ову тарифу повећава са два на 2,4 километра.

Цена за превоз пртљага тежег од осам килограма остаје непромењена, у износу од 50 динара.

Иначе, најнижа обавезна цена превоза, такозвани „старт“ подразумева вожњу до 1,8 километара у оквиру прве и 1,5 километар у другој тарифи.

Градско веће одобрило је предлог повећања цена и упутило га Скупштини на усвајање. Уколико се предлог усвоји, нове цене ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу града Кикинде“.

Порез за фриленсере по формирању портала

Igor Crnogorac април 10, 2023

Почетком другог квартала стартовао је нови модел самоопорезивања фриленсера. Они би, већ овог месеца, требало да поднесу пореску пријаву и плате порез за први квартал, али им је одобрено да то не морају да учине док се не успостави портал „фриленсер”.

На недавном одржаном састанку представника удружења фриленсера са представницима кабинета председнице Владе Србије, речено је да фриленсери, који то желе, пријаву могу да поднесу већ овог месеца на постојећој пријави или да сачекају почетак рада портала и нову пријаву.

– Од 3. априла они могу да поднесу пореску пријаву за приходе остварене у првом кварталу 2023. тако што ће поднети пријаву на обрасцу – рекао је помоћник министра финансија, Драган Демировић.

Гостујући на РТС-у у петак, Иван Радак из НАЛЕД-а, рекао је да ће портал почети да ради у другом кварталу и да фриленсери који пријаве и плате порез у року од 30 дана од почетка његовог рада неће морати да плаћају камату, преноси Танјуг.

Обележен Светски дан Рома – културом и образовањем до бољег упознавања

Igor Crnogorac април 9, 2023

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Oстварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

Данас је Ускрс за католичке и све вернике који га прослављају по Грегоријанском календару

Igor Crnogorac април 9, 2023

Католици, протестанти, англиканци, неке православне и бројне мање цркве, прослављају данас Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих.

За католичке заједнице средиште је читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је да људима донесе храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји, од ускршњих ватри, процесија с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја, мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом обреду још једно, посебно обележје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто, и припреми што више разноврсних јела.