Да су поремећаји понашања, конфликти ђака у школи или породици актуелна тема, а разговори неопходни, показало је предавање, одржано вечерас у препуној сали Градске куће.
Уз подршку локалне самоуправе, трибину под називом „Конфликти у породици и поремећаји понашања ученика у школском окружењу“ организовао је кикиндски Центар за стручно усавршавање (ЦСУ).
– Изузетна посећеност трибине показује одговорност просветних радника – оценио је директор ЦСУ, Дејан Карановић. – Ми смо акредитовали ову трибину јер смо желели да наставницима улијемо додатно самопоуздање.
О поремећајима понашања ученика и ситуацијама насиља у школи, конфликтима у породици као узроку и о примени посебног протокола поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање када постоји сумња или сазнање о насиљу у породици, просветним радницима, педагозима, психолозима и родитељима говориле су дипломирани педагог Данијела Ивановски, директорка ОШ „Васа Живковић“ у Панчеву и Татјана Божић, магистар дефектолошких наука и професор разредне наставе.
– Ово није тема новијег датума, истраживања о томе су рађена још пре тридесет година, а савремена дају исте резултате – рекла је мр Татјана Божић. – Најважнији задатак је да препознамо децу у чијим породицама постоје конфликти и да направимо тим који ће помоћи детету. Често просветни радници немају довољно времена ни снаге да испитају значај породице и живот детета у њој. Циљ ове трибине јесте да скренемо пажњу на то да смо један тим јер имамо исти циљ, а то је да дете израсте у стабилну и јаку личност. Колеге на трибинама нас најчешће питају како да приђу родитељима када дете има потешкоће. Наш задатак је да сарадња буде на обострану корист и за добробит детета.
Трибини су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио скуп и чланица Градског већа за образовање и културу, Валентина Мицковски.
– Страшни и мучни догађаји прошле године навели су нас да размишљамо о породици као основној ћелији друштва али и о томе како да у образовном систему васпитавамо децу. Насиље је постало део свакодневице и сигурно утиче на све нас, а посебно на децу која би могла да га препознају као пример нормалног понашања. Нема емпатије, саосећања и заштитничког става. Много тога зависи од породице али и од окружења које заједнички креирамо – закључио је Лукач.
Велика заинтересованост за ову значајну и деликатну тему, као и искуства предавача показала су да су овакви стручни скупови и корисни и неопходни.
