Pola veka književnog rada sažeo je u svoje najnovije delo Slavomir Gvozdenović, rumunski i srpski pesnik, urednik, univerzitetski profesor, poslanik u rumunskom Parlamentu, osnivač Saveza Srba u Rumuniji i prvi predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Zbirku „Autobiografija sa poezijom“ predstavio je u Temišvaru, a prva promocija u Srbiji upriličena je u našem gradu sinoć, u Narodnoj biblioteci.

– Raduje me ovo predstavljanje u Kikindi jer je ona daleko ispred svih gradova u Srbiji kada je u pitanju saradnja sa srpskom zajednicom u Rumuniji – rekao je profesor Gvozdenović. – Knjiga je moja biografija kroz poeziju, a u temeljima te poezije je puno toga od naše istorije, duhovnosti, kulture i pamćenja, svega što nas karakteriše kao poseban narod u Rumuniji i pokazuje da smo, uprkos svim nevoljama kroz koje smo prolazili, sačuvali svoj obraz, čast i dostojanstvo, i nismo poklekli ni pred kim. Skupo smo platili svoj srpski ponos i dostojanstvo, ali bar smo to sačuvali za svoju decu. Sve je to u mojoj poeziji, sve to čuvam od zaborava.

Gvozdenović je doktor srpskog jezika i književnosti, a karakteriše ga izvanredno poznavanje jezika, istakla je književna kritičarka Marija Tanackov.

– Slavomir Gvozdenović ima, među našim pesnicima u dijaspori, možda i najznačajnije mesto. Izuzetno dobro poznaje jezik, ušao je u njegove tajne i po osećaju za jezik uporedila bih ga sa Vaskom Popom. Začudno je da jedan Rumun i jedan srpski pesnik u Rumuniji toliko vole srpski jezik, da ulaze u njegove dubine i da, na temelju toga, mogu da nam pokažu svu njegovu lepotu. On ima pesme sa rimom, bez rime, eksperimente sa interpunkcijom i sa postmodernom, ali po meni, on je pesnik koji je izuzetno oslonjen na tradiciju i neguje kulturu sećanja. Ipak, on nije samo srpski pesnik, njegov lirski subjekat predstavlja se kao građanin sveta. Celokupna kultura, od antičke do današnje evropske i svetske civilizacije, sadržana je u njegovim pesamama na nivou asocijacija i primera. On neguje kulturu sećanja, protiv je postmodernističkog haosa i uništenja svega što je iza nas, vezan je za našu veru, običaje i tradiciju, i sve to nalazi jedan lepi splet u njegovoj poeziji – rekla je Marija Tanackov.

Gvozdenović je najavio da će se, 23. i 24. novembra u Temišvaru, u okviru Dana srpske kulture, održati mini-sajam srpske knjige što je, kako je rekao, jedinstvena manifestacija u čitavom srpskom rasejanju. Programi će uslediti posle Dana srpskog jezika koji je, na njegovu inicijativu, izglasan u Parlamentu Rumunije. „Mi čuvamo svoje jer bez imena i jezika ne bismo ni postojali“, zaključuje Gvozdenović.

Na dobro posećenoj književnoj večeri književnika iz Rumunije i prijatelja Kikinđana, nastupila je Ženska pevačka grupa „Gusala“.