Православни верници данас обележавају велики празник – Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.
Овај празник у црквеном календару нема црвено слово, али се обележава као крсна слава у Срба. Сврстава се у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се на сутрашњи дан ништа не ради, нити у пољу нити се нешто друго узима у руке да се ради.
Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и заветовала се да се никада неће удати, али да ће, својом душом, пострадати за Исуса Христа и крстити се у крви мучеништва. Због ове одлуке, њен отац ју је омрзнуо и није је сматрао својом кћерком.
Због вере у Исуса Христа, страдала је у време цара Диоклецијана. Остала је упамћена као мученица која је дала живот у борби за хришћанску веру и благослов добијен крштењем.
Део моштију свете Марине, једна рука светице, чува се у светогорском манастиру Ватопед. Остатак моштију налази се у манастиру у Албанији, на планини Ланга, изнад Охридског језера. Њене чудотворне и свете мошти посећују и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у позадини.
Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као и Свети Илија који кажњава громом, спада у „огњевите“ свеце. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „горе небо и земља“, не раде никакви послови. Верује се и да на Огњену Марију треба избегавати купање у „великим водама“.
