У Србији је, како наводе са портала „Српски угао“, дубоко укорењена заблуда да домаћи систем не функционише, док се западни системи често доживљавају као идеал савршенства. Пожар у ноћном клубу у Кран-Монтани, који се догодио у новогодишњој ноћи, показао је, према оцени редакције тог портала, и другу страну те слике.
Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.
Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.
Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.
Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.
Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Оpekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.
У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.
Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.
Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.
У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.
