јануар 31, 2026

Година: 2026.

ofk-kikinda

Севернобанатски српсколигаш промовисао је на Градском стадиону новог шефа струке Милана Ћулума, у првој половини минуле јесени тренера сурчинског Јединства, а спортски директор ОФК Кикинде Марко Зечевић напоменуо је да Ћулум има богату играчку каријеру за собом, али и велике амбиције у будућности као тренер.
– Сматрамо да ће енергијом и дисциплином коју захтева, ударити добре темеље да се на пролеће равноправно укључимо у борбу за опстанак. За понедељак смо заказали прво окупљање и почетак припрема, а извесно је да значајан део играча из јесење полусезоне неће бити у комбинацији за наставак трке, јасно је и због чега. Резултати су такви какви јесу и нема дилеме да се кадар мора попунити и то квалитетнијим фудбалерима који ће бити истинска појачања, а не само пуки број. Форсираћемо истовремено и младе играче из нашег погона – рекао је Зечевић и захвалио досадашњем тренеру Китановићу који је, иначе, прохватио понуду клуба и биће координатор рада с млађим категоријама, истовремено и тренер кадетске селекције.
Нови шеф струке уз подсећање чији је све дрес носио, напоменуо је да као тренер није више почетник те да је послушао савете својих бивших учитеља и кренуо тренерским путем од рада с најмлађима, постепено стигавши до сениорских тимова у трећем рангу, али и повукао занимиљиву паралелу.

– Као играч у Србији, улазио сам четири или пет пута у више рангове, бивао првак и освајач Купа Босне и Херцеговине, играо и у квалификацијама Лиге шампиона, потом и Лигу Европе, био и у Хрватској, али и у више наврата борио се у дресовима неких клубова за опстанак и никада нисам испадао па нећу ни сада! Можда звучи претенциозно у ситуацији када мој нови клуб има само седам бодова на паузи сезоне, али дошао сам на север Баната баш с том мишљу и енергијом, да и овога пута не испаднем. Драго ми је када ми кажу ових дана: ОФК Кикинда је већ испала, за мене је то додатни мотив да прионем на рад. И позив људи из ОФК Кикинде и први сусрет с њима, када сам осетио њихову енергију и решеност да се избори опстанак, велики ми је подстрек за даље. Зато ћу покушати да све те добре вибрације, и њихове и своје, пренесем и на играче – истакао је Ћулум.
Ниједан тренер нема чаробни штапић па тако Ћулум има разумевања и за јесењи учинак претходника му на клупи Кикинђана.
– Иако увек може боље, знам да је колега Китановић учинио све што је могао, али, руку на срце, био је и лимитиран постојећим играчким кадром којим је јесенас располагао. Како било, рекао сам и људима из управе да очекујем посвећеност целог клуба амбицији да се опстане, јер нико сам не може направити искорак ка бољем. У овом тренутку најбитније је како ћемо одрадити прелазни рок. Потребни су нам квалитетни искуснији играчи који ће моћи да се носе с огромним притиском који ствара борба за опстанак. Наравно, гледаћемо да доведемо и неког доброг младог играча, а већ у ОФК Кикинди имамо неколико њих који обећавају, али ће нам на пролеће, пре свега, требати искуство – јасан је Ћулум.

Д. П.

 

ТСЦ ПРВИ ТЕСТ
За среду, 28. јануара ОФК Кикинда има заказану прву проверу, у Бачкој Тополи против ТСЦ, следе гостовања ОФК Београду, ОФК Вршцу, потом и тест с Војводином из Перлеза и Будућношћу из Добановаца. На крају пропремног периода, што ће представљати и генералну пробу, уследиће утакмица првог кола Купа Фудбалског савеза подручја Зрењанин.

DANI-VINA-CASA

 

Манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, одржаће се 26. пут.  Из  удружења виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша  напомињу да ће предаја узорака вина, у Дому културе,  бити организована 4. фебруара од 14 до 20 и 5. фебруара од 12 до 18 сати.

Оцењују се бело, розе, „шилер“ и црвено вино, а узорци треба да буду у флаши од литре у количини две литре, за сваку врсту. Оцењиваће се млада и стара вина, док у конкуренцији за најбоља учествују искључиво млада вина. Узорци који се шаљу поштом обавезно треба да буду у пластичној амбалажи.

-И ове године очекујемо око 200 узорака вина – истакао је за наш портал Бранислав Бројчин из „Шасле“. – Вина ће оцењивати комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Како је прошла година погодовала виноградима, очекујем вина врхунског квалитета. Биће их мање количински, али ће зато бити знатно боља у односу на раније године.

На сам дан Светог Трифуна програм ће  почети у 12 сати, када ће у Дому културе бити освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће један од винограда и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе је додела признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. „Дани вина“ се организују под покровитељством Града.

А.Ђ.

 

penzioneri-5

Од понедељка су почеле пријаве пензионера за бесплатну рехабилитацију у бањама у Србији о трошку Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), оглас ће бити отворен закључно са 28. јануаром, а бесплатан опоравак у бањи моћи ће да оствари 22.090 пензионера, што је једнако укупно пријављеним расположивим капацитетима бања.

-У Градском удружењу пензионера, у улици Војводе Путника 37, пријава је могућа понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова – истакао је Милан Периз, председник кикиндског удружења. – У селима најстарији могу да се пријаве у месним заједницама сваког радног дана.   Велки број пензионера сваке године одазове се овом конкурсу. Прошле године могућност за бесплатно бањско лечење искористило је 140 наших чланова.

Право да се пријаве имају сви пензионери старосни, инвалидски и породични којима је пребивалиште на територији Републике Србије, висина пензије је до 56.834 динара, који немају друга примања осим пензије и који нису користили бању преко Фонда од августа 2020. године. Ову погодност могу да искористе и најстарији чија инострана и домаћа пензија у збиру до износа 56.834 динара.

-Сви који имају право на бању треба да попуне обрасце и потпишу изјаве у којој бањи желе да користе рехабилитацију и да немају друга примања. Потребно је да приложе чек од пензије, доказ о висини иностране пензије и у затвореној коверти медицинску документацију којом располажу, а која се не бодује, већ је репер да се пензионер не упути у бању која има контраиндикације у односу на његово здравствено стање – рекао је Периз.

Прелиминарне ранг листе биће објављене 25 радних дана од дана када истекне оглас. Корисници имају право да уложе приговор у року до пет радних дана од дана објаве прелиминарне ранг листе, а комисија има рок од пет календарских дана да одлучи по жалби. Након тога објављују се коначне ранг листе.

А.Ђ.

 

pexels-strannik-sk-35633617

Снежни покривач је одличан за озиме усеве, посебно за пшеницу која је и најраспрострањенија јесења култура. Захваљујући снегу биљке сада имају добру снежну изолацију, што је од кључног значаја за заштиту од хладноће. Ратари зато истичу да је година добро почела и да је снег још један предуслов за родну годину којој се пољопривредници надају.

-Поред тога што штити усеве од ниских температура током зиме, снег ће  обезбедити влагу која недостаје земљишту – истиче саветодавац ПСС Зоран Симић. – Ове године под хлебним зрном је више површина у односу на прошлу. Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза.

Према неким прогнозама очекује се да ће се пшеница у Србији овог лета скидати са нешто више од 600.000 хектара, од којих је у Војводини више од 52 одсто. Коначни подаци о стварним површинама под житом још нису објављени, али поједини стручњаци истичу да је посејана за десетак одсто више него годину дана раније на чак приближно 700.000 хектара.

Прошле јесени сетва најраспрострањеније житарица трајала је до половине новембра.

-Оно што следи у наредном периоду је прихрана пшенице. Пољопривредници још увек нису почели овај посао и не треба да журе. Као и сваке године, и ове ћемо радити Н-мин методу којом се показује садржај лако приступачног азота у земљишту. Он је и показатељ колико је неопходно минералног ђубрива биљкама – наводи наш саговорник.

Пшеница је у највећем делу атара у фази мировања, међутим усеви који су касно сејани или у лошијим условима могу бити у раној фази развоја.

 

Kikinda-Nova-godina-(3)

Српска нова година обележава се вечерас, у ноћи између 13. и 14. јануара и означава почетак године по јулијанском календару, који користи Српска православна црква.

Разлика између јулијанског и грегоријанског календара износи 13 дана и настала је услед различитог начина рачунања преступних година, што је довело до тога да се Нова година по старом календару обележава 14. јануара. У Србији се овај датум традиционално назива Српска нова година и обележава се више као обичај него као званичан празник и за многе има пре свега породични и верски значај.

Због актуелне епидемиолошке ситуације и повећаног броја респираторних инфекција, већина грађана ће празник обележити у ужем кругу породице, без већих окупљања и организованих прослава на јавним местима. Исто тако, неће бити организованог дочека на градском тргу нити ватромета.

Празнични дани се настављају сутра, 14. јануара, када се обележава празник Светог Василија Великог, који многе породице у Србији славе као крсну славу.

 

visoka-skola-prijem-studenata-(2)

Фонд за младе таленте расписао је конкурс за стипендирање до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија за школску 2025/26. годину.

Стипендије ће бити додељене према научно-образовном, односно уметничко-образовном пољу. Број стипендија по пољима је одређен анализом података о броју уписаних буџетских студената на претпоследњу годину основних и интегрисаних академских студија и анализом података о броју уписаних буџетских студената на мастер академске студије.

Конкурс је отворен до 26. јануара, а пријаве се подносе електронским путем посредством услуге еТаленти, на порталу еУправа. Детаљне информације о самом конкурсу, условима и начину пријаве доступне су на сајту Фонда за младе таленте: www.fondzamladetalente.gov.rs. Кандидати се могу информисати  и путем адресе електронске поште fond.konkursi@nitra.gov.rs , као и телефонске линије 011/311-07-85 сваког радног дана од 10 до 12 часова.

kuglanje

Након такмичења у Новом Саду, на Појединачном првенству Војводине, три куглашице кикиндске Кике 0230: Марија Чорба (као шестопласирана), Љиљана Френц (15) и Снежана Шибул (18) избориле су пласман на Појединачно првенство Србије.
Наступила је и Маријана Чисар, али није се пласирала на државно првенство, била је 26. у поретку, оставши пет места испод црте. И без наступа на војвођанском надметању, пласман на државни шампионат има Нада Команов, као освајачица медаље с прошлогодишњег појединачног првенства.
Д. П.

fabrika-1200x600-blur-gray-1140x570

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

toplovod-havarija

Због санације хаварије данас, 12. јануара, од 15 часова ће без грејања остати корисници на адресама Вука Караџића 1-3 и Трг српских добровољаца 2-4

Како саопштавају из ЈП „Топлане“,  завршетак радова и нормализација грејање се очекује у вечерњим сатима.

 

 

zimska-sluzba-trg-(4)

У току је чишћење Градског трга. Поред механизације, у овај посао укључено је и људство са лопатама, а поред уклањања леда баца се и со. Како сазнајемо од Ђорђа Кленанца, руководиоца Зимске службе из ЈП „Кикинда“ ледена киша која је пала у петак на суботу и ниске температуре створиле су ледени слој.

-Градски трг биће очишћен од леда онолико колико је овог момента могуће како би био што проходнији. Максимално се трудимо да саобраћајнице и најпроходнији путеви буду очишћени и проходни. Општински и путеви првог приоритета су суви и на њима нема леда ни снега. Чистили смо и саобраћајнице које припадају другом приоритету, али на њима није бацана со. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода већ сутра (уторак) температуре ће бити у плусу што ће знатно олакшати запосленима у Зимској служби да интервенишу уколико се укаже потреба – навео је Кленанц.

Подсетимо и да је посао одржавања саобраћајница у зимским условима припао „Еко – градња“  који одржавају око 200 километара путева на територији града.

 

 

Don`t copy text!