Nagrade i titule na Trećoj izložbi pasa mešanaca ipak su bile u drugom planu. Jer, iza svake šape koja je danas prošetala izložbenim poligonom stoji priča o prijateljstvu i ljubavi koje ne poznaju uslove, rasu ni pedigre, u šta smo se uverili u razgovoru sa učesnicima.
Treća Izložba pasa mešanaca, u organizaciji JP „Kikinda“, okupila je četvoronožne ljubimce svih veličina, boja i karaktera, i njihove vlasnike, a među njima i one čije su priče počele upravo udomljavanjem.
Ružica Vasilev iz Kikinde vlasnica je ženke Mesi, koja je najpre dobila ime Medena. Ipak, pošto sa decom voli da igra fudbal, ime je ubrzo promenjeno.
– Imam dva engleska buldoga i mačku koju sam udomila. Mesi je zabavna, voli da se igra sa psima i decom, a moji bratanci je obožavaju. Pronašli smo je na trgu i bilo nam je žao da je ostavimo. Bilo je to pred Novu godinu, kada je na ulicama bilo mnogo petardi. Anđela je poželela da je donesemo kući. Najpre je trebalo da bude kod nas privremeno, ali je ostala. Nisam mogla da je dam – ostala je kod nas zauvek – priča Ružica.
I Nebojša Todorović jedan je od vlasnika koji su svom ljubimcu pružili novi dom. Njegov pas, Lea, udomljen je pre pola godine iz Prihvatilišta za pse.
– Volimo pse oduvek i trudili smo se, kad god možemo, da pomognemo nekom psu. Imamo dva udomljena psa, a Lea je jedna od njih – kaže Nebojša.
Posebnu priču ima i Jasmina Adamov, koja je udomila Milu, psa dobro poznatog velikom broju sugrađana.
– Posebna je veza između nas dve. U nju sam se zaljubila i to je to. Kod mene je od maja. Imam i rasnog psa, Ljubicu, kane korso, ali samodlučila da udomim još jednog psa – kaže Jasmina.
Da i mešanci mogu biti izuzetno spretni, poslušni i vešti u izvođenju različitih trikova pokazao je Mirko Matović iz Novog Sada, koji je sa svojim šestogodišnjim psom Milijem demonstrirao šta je sve njegov ljubimac naučio.
– Nije teško obučiti mešanca. Mislim da su oni generalno pametniji i inteligentniji, kao i zahvalniji od rasnih pasa, jer su uglavnom spašeni i pokazuju zahvalnost kada ih paziš i čuvaš. Mili je imao dva meseca kada smo ga uzeli u naš dom. On će čekati na mestu, hodati pored, doći uvek kada ga pozoveš, a naučili smo ga i da ne jede sa poda, jer dosta vlasnika ima problem sa tim. Trikove smo usput učili – da napravi okret, da šeni, da da šapu, da se pravi mrtav, kao i osnovne komande poput “sedi” i „lezi’“,- kaže Matović.
Izložba je još jednom pokazala da svaki pas, bez obzira na to da li ima pedigre, može biti nečiji prijatelj. A najlepše priče, čini se, najčešće nastaju kada se jednoj šapi pruži prilika za novi početak.
IZBOR I NAGRADE
Pored defilea četvoronožnih učesnika, i izbora najboljih u više zanimljivih kategorija, dodeljene su i nagrade, a predstavljeni i četvoronošci iz Prihvatilišta koji čekaju novi dom. Izložba je poslala važnu poruku, da za ljubav i privrženost nije potreban pedigre.
