Day: July 9, 2026

zetva-kombajn

Најважнији посао у ово доба године вршидба жита завршен је на 95 одсто јесенас заснованих површина. Како истичу саветодавци у Пољопривредној стручној служби „Кикинда“ суша која је пратила овогодишњу производњу стрнина главни је узрок ниских приноса који је испод свих очекивања.

-Приноси су катастрофални и крећу се од 200,300 килограма по до 3,5 тоне по хектару  – каже саветодавац Александар Пап. – На делу парцела рода није ни било, па су ти пољопривредници покосили жито за сенажу. Просечан принос на нашем локалитету је 2,5 тоне по хектару. Он је преполовљен у односу на вишегодишњи просек с обзиром на то да је био пет тона по хектару.

Лоши временски услови и ниски приноси одразили су се и на квалитет пшенице.

-Зрно је ситно и лошег је квалитета. У априлу када је време наливања није било падавина које су неопходне за ову развојну фазу, а 1. маја имали смо и мраз који је додатно утицао на већ лоше стање биљака.

Под озимим стрнинама је више њива у односу на прошлу годину. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета.

-Под пшеницом је засновано око 18.000 хектара, јечма има на 2.500, а уљане репице на 1.500 хектара – прецизира наш саговорник.

Аконтна цена пшенице овогодишњег рода је 19 динара за килограм. Према калкулацији Задружног савеза Војводине, производња једног килограма пшенице кошта око 27 динара, а да би остварили било какву зараду по понуђеној цени, ратарима је потребан принос од  осам тона по хектару, што је ове године  недостижно.

Због тога задругари од државе траже бржу реакцију кроз откуп пшенице за робне резерве, али и одобравање краткорочних бескаматних кредита како би произвођачи могли да сачекају повољније тржишне услове. Додатни проблем представља недостатак података о залихама прошлогодишњег рода пшенице, што отежава планирање производње. У Задружном савезу Војводине оцењују да трошкови производње годинама расту, док откупна цена стагнира, па све више ратара продаје род испод цене коштања.

У северном Банату стрнине су подбациле, али су солидно родиле у осталим деловима земље. Према проценама стручњака овогодишњи род пшенице ће у Србији бити на нивоу од око 3,9 милиона тона колико је пожњевено и прошле године, јер су произвођачи јесенас повећали површине под овим усевом.

А.Ђ.

 

sajan-kamp-folklora-(4)

Сајан је домаћин кампу фолклора, који се одржава девети пут.  Окупио је тридесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде и Сенте. Током четвородневног дружења деца узраста од четири и млади до 15 година учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина, сазнајемо од Роберта Тапаија, председника удружења просветних радника Баната „Пастор Вера“ .

-Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За учеснике је припремљен целодневни програм, а за млађу децу организоване су  и играрије. Учеснике је постила Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Камп на најлепши начин спаја традицију, културу, пријатељство међу децом и младима. Његов значај је у томе што млађи нараштаји сазнају више о културном наслеђу, али и уче да се међусобно поштују. Чување традиције није само неговање прошлости, него и улагање у будућност – навела је Мелита Гомбар.

Ово је била прилика да науче како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Ове године  учe се традиционалне игре из јужног дела Мађарске, Гаре.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада.

 

 

 

staparac-branko-naslovna

Велико признање и част указани су кикиндском вајару Борису Стапарцу. Овај стваралац, који је широј јавности познат по многим скулптурама, скренуо је пажњу на себе још пре две деценије када је израдио статуу Рокија Балбое у Житишту. Од тада, Стапарац непрекидно ствара у свом атељеу код кикиндског Пристаништа. Ходајући кроз двориште до уметниковог дома, успут нас „поздрављају” скулптуре у различитим фазама израде: Војвода Пријезда, Патријарх Павле, Новак Ђоковић…

Овог пута Стапарац нам с посебним поносом показује позив са највишег дипломатског места, из амбасаде и као и фотографије свог најновијег рада насталог тим поводом.

– На позив Амбасаде Републике Србије у Љубљани, добио сам прилику да направим бисту нашег великог песника Бранка Радичевића. Она ће ће бити постављена у Крању у тамошњем парку, који иначе красе бисте седам великана светске књижевности, међу којима су Шевченко, Петефи, Љермонтов, Прешерн… Сада ће постављањем Бранкове бисте и наша Србија бити уметнички заступљена, а Радичевић је заиста био емисар лепе речи- каже Стапарац, додајући:

-Морам да истакнем своју велику захвалност заменику амбасадора Србије у Словенији, нашем познатом књижевнику Александру Гаталици, чија је велика жеља била да баш мој рад краси крањски парк. Иначе, он је запазио бисту Бранка Радичевића, коју сам радио за библиотеку у Житишту, која носи име по овом песнику. Ова нова биста коју сам направио по позиву наше амбасаде у Љубљани потпуно је другачија у односу на ону у Житишту, јер сам морао да усклађујем и величину и изглед попрсјима која већ красе поменути јавни простор у Крању.

Недавно је завршио рад на бисти која ће Словенце подсећати да смо народ са богатом културном баштином. Бранкова биста је изливена у новосадској ливници „Станишић” и спремна је за септембар, када је планирано свечано откривање.

Ова најновија Стапарчева скулптура израђена је од моделираног бетона, који је омиљени стваралачки материјал овог вајара. Биће тешка око двадесет килограма, а без постамента висока педесет центиметара и додатно ће обогатити амбијенталну целину ионако веома лепог парка у Крању.

ФОТОГЕНИЧНИ РОКИ

И након скоро две деценије од постављања, споменик Рокију Балбои у Житишту и данас привлачи пажњу. Не прође дан, а да се неко од путника у транзиту између Темишвара и Зрењанина не фотографише испред ове светски познате статуе. Такву „привилегију” нема много споменика.

– Није то чудно, идентификују се многи с њим, јер Роки је симбол борбе малог човека, који својим трудом успева да се избори за победу, а томе сви у животу тежимо- јасан је Стапарац.

Н.С.

ofk-kikinda
У клубу с Градског стадиона подвукли су и дефинитивно црту испод минуле сезоне и све мисли усмерили према новој, односно предстојећем викенду и почетку припрема за војвођански „Исток” и брзи повратак у друштво српсколигаша. Председник ОФК Кикинде Жолт Гачка подељених је осећања уочи почетка своје друге године на челној функцији.
– Иза нас је напорна сезона у којој, нажалост, нисмо успели да задржимо статус члана српсколигашке „Војводине”, али је у овом тренутку много битније од тога што је клуб наставио да живи и стабилно функционише. Српска лига у погледу финансија била је за нас више него захтевна, а ми смо били клуб с убедљиво најмањим буџетом и нисмо могли да парирамо ривалима – каже Гачка.
Позитивно је то, наглашава први човек са Градског стадиона, и што је младим играчима пружена шанса.
– На свакој утакмици имали смо минимално 10 бонуса у протоколу, а на појединим мечевима чак 15. Зато се на све ово надовезује и наша логична одлука да нови тренер прве екипе буде Раде Медић, који је пролетос водио омладинску селекцију. Ту је добро упознао и тренирао већину момака који су заиграли пролетос у српсколигашком друштву, а тек сада треба да буду окосница првог тима.
У клубу, за борбе у Војвођанској лиги, остаје већина домаћих играча.
– Планирамо да се на првој прозивци, у петак у 18 сати, појавe и петорица новајлија, реч је о повратницима, играчима из околних клубова који су већином носили дрес ОФК Кикинде, а не кријемо амбицију да клуб експресно вратимо у виши ранг, јер јасно је да и наш град и ОФК Кикинда, с огромном традицијом, то заслужују.
Када говори о дугорочнијим плановима, Гачка истиче као најбитнији сегмент, рад с млађим категоријама.
– Осим жеље да млади играчи морају да буду носиоци игре у првом тиму, желимо и да створимо континуитет па да из млађих селекција непрестано попуњавамо сениорски погон. Имамо сјајне тренере у омладинској школи, гледано и у целини, али и ако их посматрамо као стручњаке за индивидуални рад, као и тренера голмана, а уз одличног координатора рада свих селекција, сигуран сам да ни резултати неће изостати – јасан је Гачка.
Д. П. 
pozar-atar

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је због најављеног новог таласа високих температура и повећаног ризика од избијања пожара на отвореном простору апеловало на пољопривреднике да не пале стрњику, жетвене остатке, смеће и биљни отпад, а министар Драган Гламочић поручује да је очување плодног земљишта заједничка одговорност свих који се баве пољопривредом.

-Пољопривредно земљиште је наш најважнији ресурс и немамо право да га уништавамо. Паљењем стрњике не губимо само органску материју и плодност земљишта, већ доводимо у опасност људске животе, имовину и читаве усеве. Позивам све пољопривреднике да покажу одговорност и да заједно окончамо ову штетну праксу. Свако ко примети паљење стрњике треба то одмах да пријави надлежним службама, јер само заједничким деловањем можемо спречити пожаре и сачувати људе, природу и нашу пољопривреду –  истакао је Гламочић.

Паљење стрњике, жетвених остатака, смећа и биљног отпада представља озбиљну опасност по људске животе, имовину, пољопривредно земљиште и животну средину, а и законом је забрањено, упозорава министарство у саопштењу.

Како је наведено, у условима високих температура, суше и појачаног ризика од пожара, чак и најмањи пламен може довести до пожара великих размера.

Ватра се са њива веома брзо шири на околне усеве, воћњаке, шуме, стамбене и привредне објекте, остављајући за собом несагледиве последице.

Поред непосредне опасности од пожара, паљење стрњике наноси трајну штету пољопривредном земљишту.

Уништавају се органска материја, хумус и корисни микроорганизми који представљају основу плодности земљишта, што доводи до смањења приноса, деградације земљишта и повећане ерозије.

Министарство позива све пољопривреднике да покажу максималну одговорност и да приликом уклањања жетвених остатака не користе ватру, већ да примењују безбедне и одрживе начине њиховог збрињавања.

Подсећамо да су Законом о заштити од пожара и Законом о пољопривредном земљишту прописане новчане казне за паљење стрњике и биљних остатака на отвореном простору.

Поред новчаних санкција, пољопривредна газдинства која прекрше прописе могу изгубити право на подстицаје, у складу са важећим прописима.

biciklisti

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су сe 82 саобраћајне незгоде у којима је погинуло једно, а повређено је 38 лица. На територији Полицијске управе Кикинда није било саобраћајних незгода претходног дана.

Од почетка године у саобраћајним незгодама је погинуло 11 возача бицикла.

Из МУП-а апелују на возаче моторних возила да обрате посебну пажњу на бициклисте у насељу и на проласку државног пута кроз насеље, да држе безбедно одстојање и растојање, како би се очувала њихова безбедност.

-Истовремено скрећемо пажњу бициклистима на важност исправности и коришћења светала и опреме са рефлектујућим елементима, јер њихова безбедност и живот највише зависе од добре уочљивости и видљивости на путу. Не будите изненађење другим возачима, бирајте безбедне трасе, користите заштитну бициклистичку кацигу, а посебно пажљиви будите у раскрсницама,
приликом промене правца кретања или при преласку коловоза – наводе у МУП-у.

error: Content is protected !!