Još jednim porazom, minulog vikenda od Slovena, iz Rume, bilo je na kikindskom Gradskom stadionu 0:3, klub sa severa Banata privodi kraju nadmetanje i istovremeno oprašta se od Srpske lige „Vojvodina”.
– Teško je bilo šta pametno reći, jednostavno svi čekaju da se sezona završi i to se odražava na terenu. Žao mi je što je tako, ali nemamo mehanizme da stvari izgledaju bolje. Poslednja dva kola, u Omoljici i potom kada dočekamo Vrbas, mogu jedino poslužiti najmlađima, da dobiju što više minuta i steknu kakvo-takvo isustvo – kaže trener OFK Kikinde Milan Ćulum.
Rezultati 28. kola: Sloga – Mladost (BJ) 3:1, Veternik – Hajduk 2:1, OFK Kikinda – Sloven 0:3, Železničar – Mladost (O) 2:0, Bačka – Vrbas 2:2, Dinamo – Inđija 1:1, Naftagas – Jedinstvo 5:1, Sloboda – Omladinac 1:0.
POREDAK: Naftagas 66, Železničar 54, Jedinstvo 51, Hajduk 47, Sloven 44, Mladost (BJ) 40, Vrbas 40, Dinamo 39, Veternik 38, Sloboda 37, Bačka 36, Sloga 34, Omladinac 28, Mladost (O) 26, Inđija 22, OFK Kikinda 15.
U 29. kolu, u subotu (17.30), igraće: Sloboda – Sloga, Omladinac – Naftagas, Jedinstvo – Dinamo, Inđija – Bačka, Vrbas – Železničar, Mladost (O) – OFK Kikinda, Sloven – Veternik, Hajduk – Mladost (BJ).
D. P./FOTO: Jelena Pantelić (OFK Kikinda)
Day: May 28, 2026
U okviru programa „EU INTEGRA“, podrška Evropske unije u integralnom teritorijalnom razvoju, u Gradska kuća je domaćin tematskih okruglih stolova, kao deo procesa izrade teritorijalne strategije. Program pruža tehničku podršku za izradu teritorijalnih strategija za deset teritorija širom Srbije, među kojima je i naš grad.
-Cilj je da se unaprede kapaciteti lokalnih samouprava za planiranje i sprovođenje integralnog i održivog teritorijalnog razvoja – istakao je ovo prilikom Viktor Veljović, menadžer za razvijanje kapaciteta u okviru programa „EU INTEGRA“ – Deo je šireg procesa uvođenja instrumenata teritorijalnog razvoja propisanog od strane Evropske unije, a radi boljeg razumevanja integralnih teritorijalnih investicija. Sa partnerima iz Kikinde zajedno ćemo osmisliti teritorijalnu strategiju koja je osnov za konkurisanje za sredstva koje odobrava Evropska unija za projekte.
Tematski okrugli stolovi su važan za izradu strategije i okupljaju predstavnike lokalnih samouprava, javnog, privatnog i civilnog sektora.
Podrška EU integralnom teritorijalnom razvoju – EU INTEGRA jača lokalne samouprave u Srbiji primenom evropskih modela integralnog teritorijalnog razvoja. Program sa 15 miliona evra finansira EU, koordiniše Ministarstvo za evropske integracije, i sprovode Stalna konferencija gradova i opština i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Inicijativa podržava lokalne samouprave u tri regiona: Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija i Vojvodina.
Koncert Vladice Ljubičić, učenice četvrtog razreda Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ iz Novog Sada, održan u Narodnom muzeju u Kikindi oduševio je publiku.
Talentovana saksofonistkinja ističe da izbor Kikinde za održavanje koncerta nije bio slučajan.
-Odlučila sam da sviram u Kikindi, jer mi se prošle godine tokom izleta i zajedničkog koncerta sa učenicima iz Muzičke škole „Slobodan Malbaški“ iz Kikinde, izuzetno dopao ovaj muzej i prostor u kome nastupamo. Bilo je lepo druženje- rekla je Vladica Ljubičić koja završava odsek za saksofon u klasi profesorke Sandre Dropo Ramaji.
Ona ističe da joj je ovo četvrti po redu solistički koncert i da je ovo veče obeleženo klasičnom muzikom različitog perioda. Klavirska pratnja na koncertu bila je profesorka Ela Banković Savčuk.
-Rodom sam inače iz Kikinde i predajem u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Mislim da je ovaj program malo neobičan i moderan- rekla je profesorka Ela Banković Savčuk.
Vladica planira da nastavi školovanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za duvačke instrumente- saksofon.
Dečiji hor „Crvčak“, koji funkcioniše u okviru Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“, održao je u Kulturnom centru svoj prvi samostalni koncert. Dirigentkinja hora, Branislava Gecić, po zanimanju vaspitač, ovaj ansambl vodi zajedno sa Olgom Mandić iz Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.
– Kroz hor je prošlo mnogo dece, a trenutno brojimo 20 članova uzrasta od četiri do jedanaest godina. Na repertoaru imamo starogradske, rok i dečije pesme. Velika nam je čast što smo imali priliku da nastupamo prošle godine na otvaranju „Suvača demo festa“. Ovim putem, pozivamo zainteresovane mališane da budu deo naše priče, da krenu sa nama da pevaju i uživaju- rekla je Branislava Gecić.
Gosti programa bili su Crkveno pevačko društvo „Kolo“ iz Melenaca osnovano 1872. godine.
-Ovo je prvi put da naš dečiji hor nastupa van Melenaca i njihovo prvo zvanično gostovanje. Sastav je promenljiv, a trenutno imamo 33 aktivna člana, dok u okviru KUD-a „Kolo“ funkcioniše i veliki crkveni hor od 25 članova. Nadamo se da je ovo tek početak jednog lepog i dugotrajnog prijateljstva- kaže Igor Adamov, rukovodilac tamburaške i pevačke sekcije.
Dok se poslednje svetlo dana lomi po zidinama tvrđave iznad Alanje, a more polako prelazi iz tirkizne u duboku mediteransku plavu, među lokalcima i dalje živi legenda o Kleopatri i plaži koja je navodno stvorena baš za nju.
Kažu da je Kleopatra tokom svojih putovanja istočnim Mediteranom stigla upravo na ovu obalu zajedno sa Markom Antonijem. Govorilo se da Kleopatra nije pristajala na prosečna mesta, već samo na obale dostojne kraljice koja je navikla da dobije najbolje što Mediteran može da ponudi.. Želela je savršen pesak, mirno more i obalu na kojoj leto izgleda kao večna razglednica. Legenda dalje tvrdi da je Marko Antonije naredio da se fini pesak dopremi čak iz Egipta kako bi Kleopatra hodala po najlepšoj plaži Mediterana.
Da li je priča istinita danas više nije ni važno.
Jer kada prvi put stanete na Kleopatrinu plažu, dok se tvrđava izdiže iznad mora, lako poverujete da su ovakva mesta oduvek bila rezervisana za ljude koji su od života tražili najbolje. I upravo tu počinje priča o Alanji.
Ne kao o još jednom letovalištu na turskoj rivijeri, već kao o gradu koji ima retku sposobnost da spoji ono što većina destinacija pokušava godinama: prelepo more, istoriju, energiju grada i osećaj odmora koji traje mnogo duže od sedam dana.
Grad koji nije nastao zbog turizma
Mnoga moderna letovališta danas izgledaju kao pažljivo projektovane turističke kulise. Alanja je drugačija. Ovde se odmah oseća da grad postoji mnogo duže od turizma. To se vidi u jutarnjoj gužvi na ulicama, u ribarskim brodovima koji se vraćaju u luku, u malim pekarama koje mirišu na susam i u lokalnim kafićima punim ljudi dugo nakon ponoći.
Turizam jeste promenio Alanju, ali joj nije oduzeo identitet.
I možda je baš to razlog zbog kog se ljudi ovde opuste mnogo brže nego na nekim drugim destinacijama. Grad deluje živo i prirodno. Nema osećaj izolovanog rizorta u kojem se sve završava iza hotelske kapije. Ovde vas grad stalno vuče napolje.
Kleopatrina plaža: razlog zbog kog se ljudi vraćaju
Na Mediteranu postoji mnogo lepih plaža, ali malo koja gradska plaža uspe da ostavi utisak kao Kleopatrina.
Dugačka, široka i prekrivena sitnim zlatnim peskom, ona izgleda gotovo nestvarno kada se spoje tirkizno more, planine u pozadini i tvrđava koja dominira iznad obale. Voda je ovde neverovatno bistra, a čak i usred leta zadržava onu intenzivnu plavu boju zbog koje ljudi satima ostaju u moru.
Ali lepota nije jedini razlog zbog kog je ova plaža posebna. Njena najveća prednost je to što je deo grada.
U Alanji ne morate da birate između dobrog mora i urbanog života. Posle kupanja možete pravo u restoran, šetnju, bar ili marinu. Sve je povezano i na nekoliko minuta udaljenosti.
To potpuno menja osećaj letovanja. Dan ovde ne izgleda kao niz organizovanih hotelskih aktivnosti, već kao spontano uživanje u gradu koji živi uz more.
Tvrđava koja Alanji daje karakter
Da nema tvrđavu, Alanja bi verovatno i dalje bila lepo letovalište. Sa tvrđavom, ona postaje nešto mnogo više.
Ogromne seldžučke zidine protežu se visoko iznad kamenog poluostrva i vide se gotovo iz svakog dela grada. Noću, kada se osvetle, izgledaju gotovo filmski, kao da lebde iznad mora.
Pogled sa tvrđave jedan je od onih prizora koji ostaju dugo u sećanju. Sa jedne strane pruža se Kleopatrina plaža i otvoreni Mediteran, sa druge marina prepuna brodova i crveni krovovi grada, dok se iza svega uzdižu planine Taurus.
Tada postaje jasno zašto je Alanja vekovima bila važna tačka Mediterana. Ona nije grad koji je naknadno izmišljen za turiste. Ima istoriju, slojeve i onu retku atmosferu mesta koje je oduvek bilo važno. I upravo ta kombinacija istorije i mora daje Alanji posebnu energiju.
Grad koji vas tera da istražujete
Jedna od najboljih stvari kod Alanje jeste to što ovde retko ostajete samo u hotelu.
Možda krenete na kratku večernju šetnju, a završite u luci među restoranima i osvetljenim brodovima. Možda sednete na piće sa pogledom na tvrđavu, pa produžite do bazara ili male ulice pune lokalnih restorana.
Alanja ima onu opuštenu mediteransku atmosferu zbog koje večeri nikada ne završavaju prerano. To posebno prija ljudima sa Balkana. Jer ovde luksuz nije hladan niti sterilan. Možete sedeti u modernom beach baru, a nekoliko minuta kasnije jesti savršen kebab u malom restoranu gde vas domaćin nudi čajem “na račun kuće”.
Taj spoj energije, gostoprimstva i spontanosti čini da se ljudi veoma brzo osećaju kao kod kuće.
Više od običnog letovanja
Alanja je jedno od onih mesta na turskoj obali koje odgovara gotovo svima. Možete dane provoditi potpuno mirno, na plaži, u hamamu ili uz dugu večeru pored mora.
Ali isto tako možete svaki dan ispuniti aktivnostima. Izleti brodom uz obalu, vožnje džipovima kroz planine Taurus, rafting, paraglajding, pećine skrivene u stenama, bazari, marina, noćni život… Grad stalno nudi još nešto.
I upravo zbog toga sedam dana u Alanji često prođe prebrzo.
Zašto je Alanja možda najbolje lice turske rivijere
Turska obala prepuna je poznatih letovališta. Neka imaju luksuznije rizorte, neka mirnije plaže ali malo koja destinacija uspeva da spoji toliko različitih stvari na jednom mestu.
Alanja ima more zbog kog dolazite, ali i grad zbog kog želite da ostanete budni do kasno. Ima istoriju koja nije samo dekoracija za turiste. Ima energiju velikog letovališta, ali i dovoljno lokalnog života da sve deluje stvarno.
I možda upravo zato poslednjih godina sve više srpskih turista bira baš Alanju.
Jer ljudi danas ne traže samo ležaljku i all inclusive narukvicu. Traže atmosferu, mesto koje ima život, večeri koje se pamte i osećaj da su negde zaista bili. A Alanja upravo to daje.
Leto koje ćete pamtiti
Možda ćete ovog leta otići tamo zbog Kleopatrine plaže. Možda zbog odličnih hotela, dobre hrane ili toplog Mediterana.
Ali postoji velika šansa da ćete Alanju zapamtiti po nečemu sasvim drugom, po večerima pod osvetljenom tvrđavom, po mirisu mora iz luke, po dugim šetnjama kada grad još uvek ne spava i po osećaju da leto ovde traje sporije nego bilo gde drugo.
I možda ćete baš tada razumeti zašto se legenda o Kleopatri nikada nije izgubila. Neka mesta na Mediteranu jednostavno imaju način da vas nateraju da poželite da ostanete duže.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, na osnovu brojnih prijava o pojavi insekta koji podseća na stršljena, obaveštava građane da se radi o mamutskoj osi.
Reč je o veoma korisnom insektu koji nije agresivan i ne napada ljude. Mamutske ose pojavljuju se u periodu od polovine maja do polovine juna. Odrasle jedinke, veličine oko 6–7 cm, hrane se nektarom i značajni su oprašivači.
Mamutske ose se najčešće nalaze u blizini trulih panjeva, a njihova veća brojnost ukazuje na prenamnoženje neke vrste tvrdokrilaca, jer se upravo u njima razvijaju njihove larve.
U organizaciji slepih „Severni Banat“ organizovana je promocija knjiga poezije čiji su autori Ratomir Šćepić, Jelka Bota i Jagoda Nakrajkućin, više puta nagrađivani i objavljivani.
Jelka Bota piše pesme od rane mladosti i ima pet samostalnih zbirki. Poslednju pod nazivom „Sve moje“ je napisala sa Jagodom Nakrajkućin:
-Pišem različitu poeziju. Moje pesme govore o onome što je duboku u čoveku, o onome što osećamo, što svako od nas nosi, o životu. Volim da pišem o deci i za decu. Smatram da nema više dobrih bajki i naši najmlađi treba da čitaju priče koje će im razvijati maštu. I haiku poezija je deo mog stvaralaštva.
Na evidenciji organizacije „Severni Banat“ je 150 članova od kojih je 20 odsto aktivno, okuplja se i učestvuje u radu organizacije, dodala je Jagoda Nakrajkućin koja je i predsednica organizacije.
-Moje pesme posvećenu su zavičaju i rodnom Banatu. U knjizi postoji i posveta – napomenula je Nakrajkućin.
Ratomir Šćepić predstavio je treću samostalnu knjigu „Ljubav je jača od svega“.
-Objedinio sam porodicu, ljubav, duhovnost, rodoljubivost. U zbirci je šezdesetak pesama i u prvom delu „Izdanci moje duše“ pišem o mojim praunucima, u drugom delu je ljubavna poezija i u trećem delu su rodoljubive pesme – istakao je Šćepić
Promociji knjiga prisustvovala je i članica Gradskog veća Marijana Mirkov .
-Umetnost i književnost ne poznaje prepreke i ovaj događaj to i potvrđuje. Dokaz je i da snaga emocije pronađe svoj put. Lokalna samouprava je tu da podrži ovo i slična udruženja – dodala je Marijana Mirkov.
Knjige su štampane su sredstvima Ministarstva kulture.
A.Đ.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi, podneli su krivičnu prijavu protiv D.D. (1995) iz Kikinde, zbog postojanja osnova sumnje da je počinila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, saopštila je Policijska uprava Kikinda.
Osumnjičena je, 10. maja ove godine, upravljajući putničkim vozilom na ulici u Kikindi, udarila dete koje je stupilo na kolovoz iz travnate površine, van pešačkog prelaza.
Od zadobijenih povreda, 23. maja 2026. godine, dečak je preminuo.