Још једним поразом, минулог викенда од Словена, из Руме, било је на кикиндском Градском стадиону 0:3, клуб са севера Баната приводи крају надметање и истовремено опрашта се од Српске лиге „Војводина”.
– Тешко је било шта паметно рећи, једноставно сви чекају да се сезона заврши и то се одражава на терену. Жао ми је што је тако, али немамо механизме да ствари изгледају боље. Последња два кола, у Омољици и потом када дочекамо Врбас, могу једино послужити најмлађима, да добију што више минута и стекну какво-такво исуство – каже тренер ОФК Кикинде Милан Ћулум.
Резултати 28. кола: Слога – Младост (БЈ) 3:1, Ветерник – Хајдук 2:1, ОФК Кикинда – Словен 0:3, Железничар – Младост (О) 2:0, Бачка – Врбас 2:2, Динамо – Инђија 1:1, Нафтагас – Јединство 5:1, Слобода – Омладинац 1:0.
ПОРЕДАК: Нафтагас 66, Железничар 54, Јединство 51, Хајдук 47, Словен 44, Младост (БЈ) 40, Врбас 40, Динамо 39, Ветерник 38, Слобода 37, Бачка 36, Слога 34, Омладинац 28, Младост (О) 26, Инђија 22, ОФК Кикинда 15.
У 29. колу, у суботу (17.30), играће: Слобода – Слога, Омладинац – Нафтагас, Јединство – Динамо, Инђија – Бачка, Врбас – Железничар, Младост (О) – ОФК Кикинда, Словен – Ветерник, Хајдук – Младост (БЈ).
Д. П./ФОТО: Јелена Пантелић (ОФК Кикинда)
Даy: Ф ј, 2026
У оквиру програма „ЕУ ИНТЕГРА“, подршка Европске уније у интегралном територијалном развоју, у Градска кућа је домаћин тематских округлих столова, као део процеса израде територијалне стратегије. Програм пружа техничку подршку за израду територијалних стратегија за десет територија широм Србије, међу којима је и наш град.
-Циљ је да се унапреде капацитети локалних самоуправа за планирање и спровођење интегралног и одрживог територијалног развоја – истакао је ово приликом Виктор Вељовић, менаџер за развијање капацитета у оквиру програма „ЕУ ИНТЕГРА“ – Део је ширег процеса увођења инструмената територијалног развоја прописаног од стране Европске уније, а ради бољег разумевања интегралних територијалних инвестиција. Са партнерима из Кикинде заједно ћемо осмислити територијалну стратегију која је основ за конкурисање за средства које одобрава Европска унија за пројекте.
Тематски округли столови су важан за израду стратегије и окупљају представнике локалних самоуправа, јавног, приватног и цивилног сектора.
Подршка ЕУ интегралном територијалном развоју – ЕУ ИНТЕГРА јача локалне самоуправе у Србији применом европских модела интегралног територијалног развоја. Програм са 15 милиона евра финансира ЕУ, координише Министарство за европске интеграције, и спроводе Стална конференција градова и општина и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Иницијатива подржава локалне самоуправе у три региона: Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Војводина.
Концерт Владице Љубичић, ученице четвртог разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада, одржан у Народном музеју у Кикинди одушевио је публику.
Талентована саксофонисткиња истиче да избор Кикинде за одржавање концерта није био случајан.
-Одлучила сам да свирам у Кикинди, јер ми се прошле године током излета и заједничког концерта са ученицима из Музичке школе „Слободан Малбашки“ из Кикинде, изузетно допао овај музеј и простор у коме наступамо. Било је лепо дружење- рекла је Владица Љубичић која завршава одсек за саксофон у класи професорке Сандре Дропо Рамаји.
Она истиче да јој је ово четврти по реду солистички концерт и да је ово вече обележено класичном музиком различитог периода. Клавирска пратња на концерту била је професорка Ела Банковић Савчук.
-Родом сам иначе из Кикинде и предајем у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Мислим да је овај програм мало необичан и модеран- рекла је професорка Ела Банковић Савчук.
Владица планира да настави школовање на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за дувачке инструменте- саксофон.
Дечији хор „Црвчак“, који функционише у оквиру Академског друштва за неговање музике „Гусле“, одржао је у Културном центру свој први самостални концерт. Диригенткиња хора, Бранислава Гецић, по занимању васпитач, овај ансамбл води заједно са Олгом Мандић из Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.
– Кроз хор је прошло много деце, а тренутно бројимо 20 чланова узраста од четири до једанаест година. На репертоару имамо староградске, рок и дечије песме. Велика нам је част што смо имали прилику да наступамо прошле године на отварању „Сувача демо феста“. Овим путем, позивамо заинтересоване малишане да буду део наше приче, да крену са нама да певају и уживају- рекла је Бранислава Гецић.
Гости програма били су Црквено певачко друштво „Коло“ из Меленаца основано 1872. године.
-Ово је први пут да наш дечији хор наступа ван Меленаца и њихово прво званично гостовање. Састав је променљив, а тренутно имамо 33 активна члана, док у оквиру КУД-а „Коло“ функционише и велики црквени хор од 25 чланова. Надамо се да је ово тек почетак једног лепог и дуготрајног пријатељства- каже Игор Адамов, руководилац тамбурашке и певачке секције.
Док се последње светло дана ломи по зидинама тврђаве изнад Алање, а море полако прелази из тиркизне у дубоку медитеранску плаву, међу локалцима и даље живи легенда о Клеопатри и плажи која је наводно створена баш за њу.
Кажу да је Клеопатра током својих путовања источним Медитераном стигла управо на ову обалу заједно са Марком Антонијем. Говорило се да Клеопатра није пристајала на просечна места, већ само на обале достојне краљице која је навикла да добије најбоље што Медитеран може да понуди.. Желела је савршен песак, мирно море и обалу на којој лето изгледа као вечна разгледница. Легенда даље тврди да је Марко Антоније наредио да се фини песак допреми чак из Египта како би Клеопатра ходала по најлепшој плажи Медитерана.
Да ли је прича истинита данас више није ни важно.
Јер када први пут станете на Клеопатрину плажу, док се тврђава издиже изнад мора, лако поверујете да су оваква места одувек била резервисана за људе који су од живота тражили најбоље. И управо ту почиње прича о Алањи.
Не као о још једном летовалишту на турској ривијери, већ као о граду који има ретку способност да споји оно што већина дестинација покушава годинама: прелепо море, историју, енергију града и осећај одмора који траје много дуже од седам дана.
Град који није настао због туризма
Многа модерна летовалишта данас изгледају као пажљиво пројектоване туристичке кулисе. Алања је другачија. Овде се одмах осећа да град постоји много дуже од туризма. То се види у јутарњој гужви на улицама, у рибарским бродовима који се враћају у луку, у малим пекарама које миришу на сусам и у локалним кафићима пуним људи дуго након поноћи.
Туризам јесте променио Алању, али јој није одузео идентитет.
И можда је баш то разлог због ког се људи овде опусте много брже него на неким другим дестинацијама. Град делује живо и природно. Нема осећај изолованог ризорта у којем се све завршава иза хотелске капије. Овде вас град стално вуче напоље.
Клеопатрина плажа: разлог због ког се људи враћају
На Медитерану постоји много лепих плажа, али мало која градска плажа успе да остави утисак као Клеопатрина.
Дугачка, широка и прекривена ситним златним песком, она изгледа готово нестварно када се споје тиркизно море, планине у позадини и тврђава која доминира изнад обале. Вода је овде невероватно бистра, а чак и усред лета задржава ону интензивну плаву боју због које људи сатима остају у мору.
Али лепота није једини разлог због ког је ова плажа посебна. Њена највећа предност је то што је део града.
У Алањи не морате да бирате између доброг мора и урбаног живота. После купања можете право у ресторан, шетњу, бар или марину. Све је повезано и на неколико минута удаљености.
То потпуно мења осећај летовања. Дан овде не изгледа као низ организованих хотелских активности, већ као спонтано уживање у граду који живи уз море.
Тврђава која Алањи даје карактер
Да нема тврђаву, Алања би вероватно и даље била лепо летовалиште. Са тврђавом, она постаје нешто много више.
Огромне селџучке зидине протежу се високо изнад каменог полуострва и виде се готово из сваког дела града. Ноћу, када се осветле, изгледају готово филмски, као да лебде изнад мора.
Поглед са тврђаве један је од оних призора који остају дуго у сећању. Са једне стране пружа се Клеопатрина плажа и отворени Медитеран, са друге марина препуна бродова и црвени кровови града, док се иза свега уздижу планине Таурус.
Тада постаје јасно зашто је Алања вековима била важна тачка Медитерана. Она није град који је накнадно измишљен за туристе. Има историју, слојеве и ону ретку атмосферу места које је одувек било важно. И управо та комбинација историје и мора даје Алањи посебну енергију.
Град који вас тера да истражујете
Једна од најбољих ствари код Алање јесте то што овде ретко остајете само у хотелу.
Можда кренете на кратку вечерњу шетњу, а завршите у луци међу ресторанима и осветљеним бродовима. Можда седнете на пиће са погледом на тврђаву, па продужите до базара или мале улице пуне локалних ресторана.
Алања има ону опуштену медитеранску атмосферу због које вечери никада не завршавају прерано. То посебно прија људима са Балкана. Јер овде луксуз није хладан нити стерилан. Можете седети у модерном беацх бару, а неколико минута касније јести савршен кебаб у малом ресторану где вас домаћин нуди чајем “на рачун куће”.
Тај спој енергије, гостопримства и спонтаности чини да се људи веома брзо осећају као код куће.
Више од обичног летовања
Алања је једно од оних места на турској обали које одговара готово свима. Можете дане проводити потпуно мирно, на плажи, у хамаму или уз дугу вечеру поред мора.
Али исто тако можете сваки дан испунити активностима. Излети бродом уз обалу, вожње џиповима кроз планине Таурус, рафтинг, параглајдинг, пећине скривене у стенама, базари, марина, ноћни живот… Град стално нуди још нешто.
И управо због тога седам дана у Алањи често прође пребрзо.
Зашто је Алања можда најбоље лице турске ривијере
Турска обала препуна је познатих летовалишта. Нека имају луксузније ризорте, нека мирније плаже али мало која дестинација успева да споји толико различитих ствари на једном месту.
Алања има море због ког долазите, али и град због ког желите да останете будни до касно. Има историју која није само декорација за туристе. Има енергију великог летовалишта, али и довољно локалног живота да све делује стварно.
И можда управо зато последњих година све више српских туриста бира баш Алању.
Јер људи данас не траже само лежаљку и алл инцлусиве наруквицу. Траже атмосферу, место које има живот, вечери које се памте и осећај да су негде заиста били. А Алања управо то даје.
Лето које ћете памтити
Можда ћете овог лета отићи тамо због Клеопатрине плаже. Можда због одличних хотела, добре хране или топлог Медитерана.
Али постоји велика шанса да ћете Алању запамтити по нечему сасвим другом, по вечерима под осветљеном тврђавом, по мирису мора из луке, по дугим шетњама када град још увек не спава и по осећају да лето овде траје спорије него било где друго.
И можда ћете баш тада разумети зашто се легенда о Клеопатри никада није изгубила. Нека места на Медитерану једноставно имају начин да вас натерају да пожелите да останете дуже.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, на основу бројних пријава о појави инсекта који подсећа на стршљена, обавештава грађане да се ради о мамутској оси.
Реч је о веома корисном инсекту који није агресиван и не напада људе. Мамутске осе појављују се у периоду од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке, величине око 6–7 цм, хране се нектаром и значајни су опрашивачи.
Мамутске осе се најчешће налазе у близини трулих пањева, а њихова већа бројност указује на пренамножење неке врсте тврдокрилаца, јер се управо у њима развијају њихове ларве.
У организацији слепих „Северни Банат“ организована је промоција књига поезије чији су аутори Ратомир Шћепић, Јелка Бота и Јагода Накрајкућин, више пута награђивани и објављивани.
Јелка Бота пише песме од ране младости и има пет самосталних збирки. Последњу под називом „Све моје“ је написала са Јагодом Накрајкућин:
-Пишем различиту поезију. Моје песме говоре о ономе што је дубоку у човеку, о ономе што осећамо, што свако од нас носи, о животу. Волим да пишем о деци и за децу. Сматрам да нема више добрих бајки и наши најмлађи треба да читају приче које ће им развијати машту. И хаику поезија је део мог стваралаштва.
На евиденцији организације „Северни Банат“ је 150 чланова од којих је 20 одсто активно, окупља се и учествује у раду организације, додала је Јагода Накрајкућин која је и председница организације.
-Моје песме посвећену су завичају и родном Банату. У књизи постоји и посвета – напоменула је Накрајкућин.
Ратомир Шћепић представио је трећу самосталну књигу „Љубав је јача од свега“.
-Објединио сам породицу, љубав, духовност, родољубивост. У збирци је шездесетак песама и у првом делу „Изданци моје душе“ пишем о мојим праунуцима, у другом делу је љубавна поезија и у трећем делу су родољубиве песме – истакао је Шћепић
Промоцији књига присуствовала је и чланица Градског већа Маријана Мирков .
-Уметност и књижевност не познаје препреке и овај догађај то и потврђује. Доказ је и да снага емоције пронађе свој пут. Локална самоуправа је ту да подржи ово и слична удружења – додала је Маријана Мирков.
Књиге су штампане су средствима Министарства културе.
А.Ђ.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди, поднели су кривичну пријаву против Д.Д. (1995) из Кикинде, због постојања основа сумње да је починила кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, саопштила је Полицијска управа Кикинда.
Осумњичена је, 10. маја ове године, управљајући путничким возилом на улици у Кикинди, ударила дете које је ступило на коловоз из травнате површине, ван пешачког прелаза.
Од задобијених повреда, 23. маја 2026. године, дечак је преминуо.