најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом Светског дана Сунца у понедељак, 4. маја у 19 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, Младен Ђуран, астроном аматер, одржаће предавање под називом „У загрљају Сунца“. Организатор је Туристичка организација града.
Сунце је највећа звезда у нашем систему, иако не у Универзуму. Захваљујући овом кључном елементу, између осталог, на Земљи постоји живот и не само то, већ и енергију коју нуди на разне начине може да се искористи.
Овогодишњи Празник рада дочекујемо у атмосфери пуној изазова, у којој се последице привредних и геополитичких дешавања у свету све јаче осећају и код нас. На то указују у Већу Савеза самосталних синдиката Србије за град Кикинду и општине Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац уз поруку да је борба за права радника константна и да даје резултате.
Председник Већа ССС у Кикинди Илија Дрљић не крије забринутост, али ни одлучност.
-Гледајући све што се дешава у свету, последице су већ ту. Посебно нас брине структура привреде у нашем граду. Добро је што имамо пољопривреду као неку врсту ослонца. Велики број људи ради у ауто-индустрији, која је у озбиљној кризи- истиче Дрљић.
Слика тржишта рада се мења, и то не на боље. Како наводи, оно се већ донекле сузило, али се ситуација пажљиво прати и тражи одговор на нове изазове.
-Управо зато синдикати интензивирају своје активности, да заштите радна места и обезбеде што стабилније услове за запослене- наводи Дрљић.
Први мај биће обележен у духу заједништва и солидарности, уз централно окупљање у Лисовићу.
-То је прилика да разговарамо, разменимо искуства, повежемо људе из јавног и реалног сектора и додатно ојачамо сарадњу. Желимо да укључимо што више људи и покажемо да синдикат није само институција, већ заједница- каже наш саговорник.
Јасна је и порука синдиката – баланс је кључ.
-Не тражимо немогуће. Желимо да се плате повећају, али и да фирме опстану. Само тако можемо да сачувамо радна места и обезбедимо будућност- закључује Дрљић.
После празника следи нова рунда важних корака, потписивање колективних уговора у јавном сектору. Како истиче, сва стечена права су сачувана, а у најави су и нова, што би могло донети додатну сигурност запосленима.
Кикинђане и њихове госте данас очекује богат садржај, а у фокусу овогодишње празничне атмосфере биће – луна парк. Од 28. априла до 2. маја, дуж старог пута за Иђош, простор је претворен у зону забаве, мириса роштиља и породичног окупљања.
Луна парк „Сцорпионс“, уз пратеће тезге и угоститељске садржаје, постављен је од улаза из Немањине улице до излаза на Србобранску, са јасно организованим зонама – справа за забаву, продаје робе и гастрономске понуде. Радним данима радиће до 22 часа, а викендом до поноћи, што ће омогућити посетиоцима да у пуној мери уживају у празничним вечерима.
Оно што посебно привлачи пажњу јесу новитети у понуди за адреналинске ентузијасте.
-Поред већ добро познатих атракција, после више година, вратила се „камиказа“, једна од најузбудљивијих справа, а упознаћете се и са „терминатором“, ротирајућом клупом намењеном младима. За љубитеље класике ту су добро познати „скорпион“ и аутићи за сударање, док најмлађе очекују тобогани, мали рингишпил, возићи и банџи за децу – сазнајемо од Радисава Минића, предузетника и секретара удружења „Балкан“, власника једне од машина у луна парку.
Он истиче да је луна парк део дугогодишње традиције у Кикинди и да се из године у годину труде да обогате понуду, али и одрже приступачне цене – жетони су око 300 динара, уз могућност попуста за породице са више деце. Посебна пажња посвећена је и инклузији – деца са инвалидитетом имаће прилагођене услове за вожњу и подршку особља.
Поред забаве, организатори најављују и хуманитарни аспект – део прихода биће усмерен у добротворне сврхе након празника.
-Безбедност је на високом нивоу – све справе поседују атесте, а особље је обучено у складу са важећим прописима – рекао је Минић.
Т. Д.
Међународни празник рада, 1. мај обележава се више од 100 година и то у знак сећања на догађај из 1886. године, који се десио у Чикагу. Посвећен прослави радничких права и солидарности.
Празник је установљен у знак сећања на штрајк стотина хиљада америчких радника који су 1. маја 1886. године тражили осмочасовно радно време, на борбе из прошлости против бројних кршења радничких права, укључујући дуге радне дане и недеље, лоше услове и дечији рад. Демонстрације су резултирале сукобима са полицијом, а потом и смртним казнама за радничке вође, што је покрет претворило у симбол борбе за радничка права.
На конгресу Друге интернационале у Паризу 1889. године, одлучено је да се 1. мај сваке године прославља као дан демонстрација за радничка права. Први мај у Србији је први пут обележен је 1893. године протестним скуповима у Београду.
У нашој земљи најчешће се обележава излетима у природи, уз такозвани ,,првомајски уранак”. Овај дан је прилика за подсећање на значај радничких права и солидарности у радничком покрету.
