Day: April 24, 2026

petar-kocic-prijem-(2)

Фолклорни ансамбл КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца  на сабору „Златни опанак“ у Ваљеву освојио је Златну плакету „Крстивоје Суботић“, једно од најзначајнијих признања у области очувања традиционалне културе. Поред тога, мушка певачка група освојила је друго место у својој категорији. Тим поводом, градоначелник Младен Богдан, приредио је пријем за чланове поменутог друштва.

-„Златни опанак“ је саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је успех, а добити награду је резултат је темељних и дуготрајних припрема, у којима учесници улажу максимум знања, труда и љубави према традицији. У друштву смо сви исти и заједно смо дошли на идеју да вишедеценијско истраживање наслеђе колониста представимо на сцени. Урадили смо кореографију „Козарчанско зборовање“ која је објединила фолклорну традицију Срба насељених у Новим Козарцима из Змијања, Поткозарја, Купреса. Извор су били Козарчани који су и основали наше културно – уметничко друштво. Посебну одговорност носи и чињеница да радове оцењују врхунски стручњаци, међу којима је и професор др Димитрије Големовић који нам је рекао да је највредније у једном друштво када представи традицију свог села, улице и места у којем живи – рекао је Милан Вашалић, уметнички руководилац.

Љубиша Лукић, члан ансамбла додао је да је друштво за њега, али и остале чланове, друга кућа.

-Дружимо се и проводимо време заједно. Ми смо, волим тако да кажем, хомогена смеса, сви смо за једног и један за све – додао је Лукић.

Први човек града гостима је захвалио што деценијама уназад чувају традицију и обичаје крајева из којих су Крајишници потекли.

-Највеће богатство је ваш труд, рад и пожртвованост. Културно уметничко друштво „Петар Кочић“, поред тога што окупља мештане, децу и младе, ради и на очувању изворног народног стваралаштва. Очување песама, игара, музичких нумера је важно јер остају у народу и преносе се потомцима и будућим генерацијама. Честитам вам на значајном признању и верујем да ће оно бити подстрек да будете још бољи – прецизирао је градоначелник Богдан.

„Златни опанак“ је фестивал који већ више од две деценије окупља чуваре српског нематеријалног културног наслеђа.

А.Ђ.

23-4-fsg

На Изборној скупштини Струковне организације фудбалских тренера ФСГ Кикинде, за председника Извршног одбора изабран је Небојша Ђукић, а за чланове: Драган Зечевић, Владимир Китановић, Урош Стојанов и Никола Блажин. У Надзорном одбору су: Александар Кресоја, Милан Родић и Бранислав Војновић. За делегата Скупштине организације тренера ФСВ изабран је Ђукић, у Скупштини тренера ФСП Зрењанин биће, осим Ђукића и Кресоје и Драган Шибул, а Ђукић је још постао и члан Скупштине ФСГ Кикинда.
Када је реч о Изборној скупштини Струковне организације фудбалских судија ФСГ Кикинда, председник ИО ФСГ постао је Невен Зекоња, а чланови ИО су: Дивна Ербус, Иван Живковић, Никола Ранков и Божидар Јонић. Надзорни одбор чине: Марко Печек, Катарина Симић и Марјан Гајин. Делегат у Скупштини организације судија ФСВ биће Зекоња, у Скупштину судија ФСП Зрењанин, поред Зекоње и Живковића је и Иван Шибул, а Зекоња је такође и у Скупштини ФСГ Кикинде.
Д. П./ФОТО: Јелена Пантелић (ОФК Кикинда)

iljevo-2026-(4)

Код споменика Бели крст у Башаиду обележена је годишњица битке на Иљеву која се водила 1848. године на простору између Меленаца и Башаида у којој је страдало 198 Срба. Саво Орељ, испред кикиндског СУБНОР-а поздравио је присутне и навео да се ове године обележава 177 година од поменуте битке.

-Године 1848. и 1949. биле су време великих превирања у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије. Срби су се нашли између мађарског револуционарног покрета за независност и тежње за сопственом аутономијом и очувањем националног идентитета. Српски народ у Банату тражио је политичка права, равноправност и територијалну аутономију што је довело до оружаног сукоба. Иљевска битка одиграла се у тешким условима, а српске снаге чинили су граничари добровољци. Они су пружили значајан отпор мађарским трупама иако бројчано слабији и тако постали симбол храбрости – подсетио је Орељ.

Овом приликом служен је парастос погинулим Див јунацима, а венце су положили представници локалне самоуправе и месне заједнице. Догађају су присуствовали заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, као и представници борачких и удружења „Чувари баштине“.

-Див јунаци, браниоци српске Војводине, одупрли су се знатно јачем непријатељу и дали своје животе за српску част. На нама је да ми, али и генерације које долазе чувамо културу сећања, национални идентитет и слободарски дух – додала је Кикић.

Организован је и пригодан програм у ком су учествовали ђаци ОШ „1. октобар“.

А.Ђ

kikinda-geotermalne-vode-290623-tw1024

Културно-спортски центар „Језеро“ у Кикинди биће богатији за нове базенске садржаје, а цео комплекс простираће се на површини од чак 37.081 метара квадратних. Градска управа Кикинде огласила је јавну презентацију урбанистичког пројекта за изградњу објекта затвореног и отвореног базена у оквиру КСЦ „Језеро“ на четири катастарске парцеле.

Инвеститори су Покрајинска влада и Град Кикинда, обрађивач пројекта „Regulus Project d.o.o.“ Нови Сад, а одговорни урбаниста Мина Миличић. Урбанистичким пројектом планирана је градња у две фазе.

Фаза 1 обухвата изградњу објекта отворених базена и техничког блока (уз измештање постојеће трафостанице), а фаза 2 градњу отвореног ватерполо базена са санитарно-угоститељским објектом и трибинама (уз рушење помоћног објекта). Објекат који се гради је B категорије.

Како у оквиру Спортског центра постоје објекти који нису уписани у катастар, биће примењен Закон о озакоњењу за такве објекте. После парцелације и препарцелације укупна површина новоформиране парцеле (А) на којој ће бити комплекс базена износиће 37.081 квадрата.

КСЦ „Језеро“ од постојећих објеката има: спортску халу (4.985 квадрата) спратности П+1, два објекта спорта и физичке културе (од 507 м2 и 190 метара квадратних) спратности П+Пк и помоћне објекте. Од постојећих базена у оквиру центра су: oлимпијски базен од 1.398 метара квадратних, дечији од 150 и средњи базен од 477 квадрата. Планирани објекти су: објекат затворених базена, хоризонталног габарита 3.802 метара квадратних, спратности По+П+1. Максимална висина објекта је 14,5 метара, а налазиће се у северозападном делу комплекса.

Градиће се и технички блок (трафостаница, дизел агрегат, котларница) габарита 132 квадрата и санитарно-угоститељски приземни објекат површине 185,5 квадрата. Планирана је изградња отвореног ватерполо базена површине 875 метара квадратних. Овај базен биће правоугаоног облика, димензија 35 x 25,025 метара, са дубином од 2,20 метара.

Конструкција базена предвиђена је као армиранобетонска када, изведена од водонепропусног бетона, са додатним мерама хидроизолације у складу са важећим стандардима. Унутрашње површине базена обрађују се завршном облогом од керамичких плочица или специјалних базенских премаза, отпорних на деловање воде, хемијских средстава и механичка оптерећења.

Поред базена и објеката биће урађен плато базена – плажа. Планирано је и 47 паркинг места са обе стране саобраћајнице.Под зеленим површинама биће скоро 9.500 квадрата у оквиру комплекса.

Затворени базен у овом центру годинама је био ван функције због деградиране челичне конструкције и дотрајалих инсталација. Јавна презентација овог пројекта одржава се до 29. априла у згради Градске управе Кикинде од 8 до 12 сати у канцеларији 46.

Извор: ekapija.com

struja-5

У четвртак, 30. априла због радова на електричној мрежи, од 9 до 11 часова, без струје ће бити следеће улице у Кикинди: КСЦ  „Језеро“, Бранка Радичевића од Бранка Вујина до Масарикове, Брегалничка од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића, Бранка Вујина од Бранка Радичевића до Барске и улице Барска и Живице Докића

 

bajkeri-1

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодило се 97 саобраћајних незгода, у којима су погинула два лица, а повређено је 34.  На подручју Полицијске управе Кикинда догодиле су се 3 саобраћајне незгоде, у којима је погинуо возач мотоцикла на подручју Полицијске станице Ада, а две особе су повређена.

Од почетка године на путевима у Републици Србији погинуло је 108 лица. Анализом саобраћајних незгода утврђено је да су дани са највећим ризиком од настанка саобраћајних незгода са страдалим лицима петак, субота и недеља. У наведеним данима долази до повећаног интензитета саобраћаја, већег броја путовања, као и чешћег присуства ризичних облика понашања учесника у саобраћају, пре свега прекорачења брзине, управљања возилом под дејством алкохола и некоришћења сигурносног појаса.

Из МУП-а апелују на све учеснике у саобраћају да буду одговорни и савесни, да поштују прописана ограничења брзине, не управљају возилом под дејством алкохола, користе сигурности појас и посебну пажњу обрате на заштиту деце и других рањивих категорија учесника у саобраћају.