April 23, 2026

Day: April 22, 2026

sloboda-nk-begej-zitiste-1

Kup FSP Zrenjanin, finale: Sloboda – Begej 2:0 (0:0)

Dejan Panić April 22, 2026
Novi Kozarci – Stadion: „Ilija Pantelić”. Gledalaca: 100. Sudija: Nikola Ilić (Zrenjanin). Strelci: Terzin 49. i Galić 69. minut.
SLOBODA: Živkov, B. Marković, Karanović, D. Marković, Bogojević (Đurđević), Popović (Galić), Vrbački, Misić, Čubrilo, Terzin, Jovandić.
BEGEJ: Savić, Lukić, Daraboš (Mijatović), Čoadžija (Nadaški), Zambo (Umićević), Nikolić, Brankov, Zekić (Trivunović), Eremić (Rapaić), Jonjev (Božić), Petković. 
Novokozarčani su osvojili trofej pobednika Kupa FSP Zrenjanin, koji im je uručio predsednik takmičarske komisije FSV Miodrag Radaković, i nastaviće nadmetanje u Kupu Vojvodine.
Na početku nastavka, nakon prekida, glavom je reagovao Terzin i doneo prednost domaćinu, a sredinom drugog dela sve je bilo odlučeno, tada je Galić, posle polukontre, overio trijumf.
D. P. 
mokrin-omladinski-dom-krov-(5)

Važna investicija u Mokrinu: Rekonstruiše se krov na Omladinskom domu

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Na Omladinskom domu u Mokrinu u toku je rekonstrukcija krova. Radovi su bili neophodni s obzirom na to da je dotrajao krov prokišnjavao, istaknuto je prilikom posete gradilištu gradonačelnika Mladena Bogdana i člana Gradskog veća Bojana Mikalačkog.

-Ovo je prvi put od izgradnje objekta da se ulaže u krov – naveo  je Željko Radaković, potpredsednik Saveta MZ Mokrin. – Menja se kompletna  krovna konstrukcija, koja je propala dugogodišnjim prokišnjavanjem. Zameniće se i električna instalacija, ventilacija, prekrečiće se zidovi, biće postavljen novi šank, pločice i po završetku svih radova biće postavljen i novi nameštaj. Lokalna samouprava za ovu važnu investiciju izdvojila je 2,2 miliona dinara.

Zgrada je izgrađena 1977. godine, a prostor je značajan za Mokrinčane jer se koristi za proslave, rođendane, veselja – dodao je Radaković.

Osluškujući zahteve meštana Mokrina ulaže se u Omladinski dom, rekao je ovom prilikom prvi čovek grada i dodao:

-Posao je započet pre desetak dana i prilikom ove posete i sami smo se uverili koliko je ovo ulaganje bilo potrebno s obzirom na to kako je pređašnji krov izgledao. Novi krov omogući će da se prostor koristi, a da niko ne brine o tome da li je objekat bezbedan. Novi krov biće spušten, u odnosu na stari, jer se vodilo računa i o energetskoj efikasnosti i zagrevanju. Siguran sam da će, nakon opremanja i završetka svih radova, Mokrinčani biti više nego zadovoljni. I u prethodnom periodu ulagali smo u našu najveću Mesnu zajednicu, a od poslova koji su završeni u ovoj godini napomenuo bih čišćenje dela divlje deponije i postavljanje kamera. Do kraja godine u planu je rehabilitaciji nekoliko ulica u selu, ali i drugi poslovi.

Radovi će, kako je istaknuto, biti završeni do kraja leta.

A.Đ.

poz-prolecu-2026-(6)

Pesmom, igrom i osmesima mališani 27. put pozdravili proleće

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Centralni deo manifestacije „Pozdrav proleću“ okupio je mališane iz vrtića, učenike isturenog odeljenja Baletske školice iz Novog Sada, kao i članove Baletske školice KCK, deca i đake OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina. Program je organizovan u KUD-u „Eđšeg“. Pesmom i igrom pozvali su prirodu da se probudi iz zimskog sna.

-Manifestacija se organizuje od 1999. godine, tako da je ove godine 27. put kako zajedno sa mališanima pozdravljamo, po mnogima, najlepše godišnje doba. „Pozdrav proleću“ prerastao je u veliku i značajnu manifestaciju koja svake godine okuplja sve više učesnika  – navela je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.

Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Marijana Mirkov koja je na samom početku pozdravila sve prisutne, a sala „Eđšega“ bila je premala da primi sve roditelje, bake i deke i ostale koji su želeli da podrže učesnike programa

Kako ističu organizatori u Konjukturnom centru deca su naša najveća vrednosti i oni su motiv svima da budu još bolji.

A.Đ.

toplana-(3)

Zbog zahlađenja ponovo uključeno grejanje, deo korisnika bez toplote

Tijana Despotovski April 22, 2026

JP „Toplana“ Kikinda saopštila je da će zbog pogoršanja vremenskih uslova i pada temperature danas, 22. aprila u popodnevnim časovima, kao i sutra, 23. aprila u prepodnevnim satima, vršiti isporuku toplotne energije.

Istovremeno, usled remonta i pripreme cevovoda za narednu grejnu sezonu, bez grejanja će ostati korisnici na sledećim adresama: Partizanska 2, 2A, 2B, 2V, 2G, 2D, 2Đ, 2E i 2Ž, J. Jovanovića Zmaja 200, 200A i 200B, Svetosavska 161, 161A, 161B, 161V, 161G, 161D, 161Đ i 161E, kao i Mihajla Pupina 10 i 10A, te Vuka Karadžića 1, 1A i 3.

Iz „Toplane“ napominju da je reč o privremenoj meri uslovljenoj vremenskim prilikama, kao i o planiranim radovima na sistemu grejanja.

dan-planete-zemlje-(12)

Međunarodni dan planete zemlje: Sadnja cveća i eko zid

Aleksandra Djuran April 22, 2026

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana planete zemlje, 22. aprila, zaposleni u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, zajedno sa kompanijom FCC i đacima Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, organizovali su niz aktivnosti. Akciju je pozdravio i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je posetio školu.

 

-Ispred škole zasadili smo cveće, čime je prostor oplemenjen i parterno uređen. Deo u dvorištu škole postao je eko zid, a učenici su imali priliku da čuju zanimljivosti o planeti Zemlji, od toga kako je nastala do toga kako da je očuvamo – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj .

U sadnji je učestvovala i Petra Čanadi, učenica petog razreda:

-Drago mi je što je prostor koji okružuje školu ispunjen cvećem. Sve lepše izgleda i drago mi je što sam doprinela akciji povodom Dana planete.

U akciji su učestvovali đaci od petog do osmog razreda.

-Na zidu škole naslikano je drvo koje u sebi sadrži planetu Zemlju. Okružuju ga cveće, lišće, insekti, priroda. Slika koja je izazvala veliko interesovanje dece i u narednom periodu biće obogaćivana novim detaljima na časovima likovnog vaspitanja – saznali smo od Ane Dukić, nastavnice.

 

Cilj obeležavanja jednog od najvažnijih datuma u oblasti zaštite životne sredine, koje je ove godine pod motom „Naša snaga, naša planeta“ je da se podigne svest globalne javnosti o izazovima za dobrobit planete i celog života koji ona podržava.

U narednom periodu biće obeležen 5. jun Dan zaštite životne sredine takođe uz zanimljive akcije i uključivanje dece i mladih.

A.Đ.

 

 

naj-kica-nagradjeni

Pozdravili proleće uz osmehe, pesmu i najslađu “trku”: Milica i Nemanja najbrže “Kiće”

Tijana Despotovski April 22, 2026

Kulturni centar jutros je bio je ispunjen dečjim osmesima, pesmom i radošću, jer je tradicionalna manifestacija „Pozdrav proleću“ i ove godine okupila veliki broj najmlađih sugrađana i njihovih roditelja.

Program je započeo koncertom Branimira Baneta Rosića „Avanture leteće gitare“, koji je i ovoga puta raspevao i razigrao decu. Mališani su sa oduševljenjem pevali i učestvovali u interaktivnom programu, ne krijući uzbuđenje.

– Ovo mi je prvi put da slušam Baneta i njegovu gitaru, veoma sam uzbuđena. Glasno ću pevati – rekla je petogodišnja Selena iz vrtića „Plavi čuperak“, dok je njena drugarica Nina istakla da je i prošle godine učestvovala i da joj se posebno dopada „leteća gitara“.

I sam Rosić, koji ove godine obeležava značajan jubilej – dve decenije postojanja svog programa, nije krio zadovoljstvo što ponovo nastupa u Kikindi.

– Moja emisija „Avanture Banetove leteće gitare“ počela je pre 20 godina, i lepo je što taj jubilej obeležavam upravo ovde. Deca uvek divno reaguju, a mi zajedno pravimo jedan krug sreće – poručio je Rosić.

Posebnu pažnju i ove godine privukla je trka beba „Naj kića“, koja je izazvala osmehe, navijanje i oduševljenje publike. Od 18 učesnika, od kojih je najmlađi imao samo sedam meseci, najbrži su bili Milica Cimeša i Stefan Milićev iz Kikinde.

Jelena Milićev, Stefanova mama rekla je da pobednik ima dvanaest meseci.

 

-Stefan je brz i aktivan i kod kuće, zato nismo ni sumnjali u ovu pobedu. Iako nam je on drugo dete, ovo je prvi put da učestvujemo na takmičenju „Naj Kića“. Jako nam se dopalo, organizacija je odlična.

I Miličina mama, Katarina Cimeša, kaže da je mala pobednica vrlo brza beba.

-Milica ima devet meseci. Konkurencija je bila žestoka, ali ona se za trku pripremala svakodnevnom igrom.

„Pozdrav proleću“ u Kikindi se održava još od 1999. godine, a ove godine organizovan je 27. put. Kako ističu iz Kulturnog centra, upravo deca daju poseban pečat ovom događaju.

– Ovo je manifestacija kojoj se radujemo svake godine i namenjena je pre svega najmlađima. Pored koncerta i trke beba, imaćemo danas i centralnu priredbu i dodelu nagrada za najuspešnije radove – istakla je Tanja Nožica.

T. D.

struja-1

U utorak bez struje deo kikindskih ulica

Aleksandra Djuran April 22, 2026

U utorak, 28. aprila zbog  radova na električnoj mreži bez struje će, od 8 do 12 sati, biti domaćinstva u Kikindi u ulicama: Suvačarska od Dimitrija Tucovića do Đure Daničića, Laze Kostića od Donje Vodoplavne do Albertove, Donja Vodoplavna, Branka Vujina, Milutina Bojića, 6.oktobra, Pionirska, Vase Stajića, Albertova od Dimitrija Tucovića do Laze Kostića, Dimitrija Tucovića od Nemanjine do Albertove, Hajduk Veljkova od Dimitrija Tucovića do Teodora Ilića Češljara, Đoke Radaka od Vojvode Mišića do Masarikove, Vojvode Mišića od Dimitrija Tucovića do Đoke Radaka, Branka Radičevića od Trga Kralja Petra Prvog do Bregalničke, Vojvode Putnika od Dimitrija Tucovića do Branka Radičevića.

Bez električne energije biće i zgrade u Vojvode Putnika brojevi 21 i 23, zgrade u Branka Radičevića i u ulici Hajduk Veljkova brojevi 30, 32, 34, 36, 38 i 40, kao i ulice Zorana Đinđića i Dositejeva neparna strana od brojeva 13 do 33.

 

sajam-zaposlavavvanja

Sajam zapošljavanja okupio 26 poslodavaca: Traži se 430 radnika

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje organizovala je Sajam zapošljavanja u Kikindi za nezaposlene, ali i one koji traže novi posao. U Sportskoj hali „Partizan“  26 poslodavaca tražilo je 430 radnika.

 

Aleksandra Zombori (21) traži posao i očekuje da će biti primljena kao trgovkinja u nekoj od prodavnica.

-Završila sam za tehničara za zaštitu životne sredine. Dve godine bila sam zaposlena u kompaniji „Tisa Automotiv“ i trenutno ne radim nigde. Predaću svoju biografiju u više firmi, ali se nadam da ću dobiti posao prodavca – rekla nam je Aleksandra.

I osamnaestogodišnja Nikolina Babić takođe veruje da će na Sajmu zapošljavanja pronaći zaposlenje.

-Završila sam smer operater u prehrambenoj industriji. Konkurisaću na radnim mestima gde se traži moja stručna sprema. Nadam se da će me neko pozvati na razgovor i da ću brzo početi da radim. Ovakav način traženja posla je dobar jer možemo da se predstavimo poslodavcima – napominje Nikolina.

Sajam zapošljavanja je prilika da se, kroz posredovanje u zapošljavanju, povežu poslodavci i  oni koji traže zaposlenje, istakla je direktorica Filijale NSZ Jelena Mitrović:

-Pozvali smo više od 900 nezaposlenih, a na evidenciji naše službe trenutno ih je 1.933. Mogućnost da posete sajam imaju i oni koji su u radnom odnosu. Poslodavci traže od nekvalifikovanih do visokoobrazovanih radnika. Najveće interesovanje firmi je za sugrađanima koji imaju srednju stručnu spremu. Traženi su radnici u proizvodnji, trgovci, konobari, kuvari, mašinski i građevinski tehničari, knjigovođe, radnici u administraciji, CNC operateri. Pojedine firme tražile su profesore engleskog, srpskog i francuskog jezika, defektologe, tehnologe. Na sajmu je bio i poslodavac koji je tražio nezaposlene sa invaliditetom za posao šivača i sklapanje delova za određene uređaje.

Nezaposlene i poslodavce pozdravio je i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je prisustvovao ovom događaju sa saradnicima, a na sajmu je bila i Verica Vujadinović, direktorica Pokrajinske službe za zapošljavanje.

Najviše radnika tražila je fabrika „Toza Marković“, a pored firmi iz našeg grada bila su i privredna društva iz opština iz Severnobanatskog okruga, pa i „Ling Long“ iz Zrenjanina.

-U planu nam je da uvedemo direktnu prevoznu liniju Kikinda – Zrenjanin. Potrebni su nam operateri u proizvodnji i radnici na održavanju električari i mehaničari – saznali smo od Dunje Ač, ej čar regrutera u fabrici „Ling Long“.

 

Na Sajmu zapošljavanja bili su poslodavci kojima su radnici potrebni odmah i u narednih šest meseci. Da je ova mera uspešna govori činjenica da je na prošlogodišnjem sajmu 567 osoba našlo posao.

A.Đ.

 

 

Slika-3-(2)

Dan otvorenih vrata u prihvatilištu za pse: Udomi-ne kupuj

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Javno preduzeće „Kikinda“ organizuje Dan otvorenih vrata u prihvatilištu za pse, koji će biti održan u subotu, 25. aprila, od 9 do 13 časova. Događaj je namenjen svim ljubiteljima životinja koji žele da upoznaju pse iz prihvatilišta i eventualno im pruže novi dom.

S obzirom na to da mnogi građani tokom radne nedelje nemaju priliku da posete prihvatilište, po prvi put se organizuje „radna subota“, kako bi svi zainteresovani mogli da provedu vreme sa psima i razmotre mogućnost udomljavanja.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa psima koji čekaju udomljenje, da se druže sa njima, a oni koji se odluče na taj korak – mogu da pruže životinji siguran i topao dom. Svi psi u prihvatilištu su vakcinisani, čipovani i sterilisani.

Tanja Savin, šef službe zoohigijene, ističe da akcija ima za cilj nastavak pozitivnog trenda udomljavanja.

– Prošla godina bila je izuzetno uspešna za naše prihvatilište – čak 96 pasa je udomljeno, što je značajan porast u odnosu na 61 psa godinu ranije. To nisu samo brojevi, već životi koji su dobili drugu šansu. Želimo da ovakvim događajima približimo građanima naš rad i pokažemo da svaki od ovih pasa može postati nečiji verni prijatelj. Pozivamo sve sugrađane da dođu i možda baš u subotu donesu odluku koja menja dva života- poručila je Savin.

Iz JP „Kikinda“ poručuju da udomljavanje nije samo human čin, već i odgovornost i prilika za novi početak, i za životinju i za njenog novog vlasnika.

Svi zainteresovani pozvani su da u subotu posete prihvatilište i upoznaju svoje buduće četvoronožne prijatelje, uz poruku: Udomi – ne kupuj!

Prihvatilište se nalazi na adresi Topolski put broj 10, a udomljavanje je potpuno besplatno. Zainteresovani građani treba da ponesu ličnu kartu.

J. C.

resize-1200x600-lufthansa-1140x570

Evropa u velikoj krizi, a Srbija stabilna: Lufthansa gasi 20.000 letova zbog nedostatka goriva

Aleksandra Djuran April 22, 2026

Nemačka Lufthansa grupa otkazaće do oktobra čak 20.000 kratkih letova širom Evrope. Razlog je dramatičan rast cene kerozina koji se, prema zvaničnim podacima, više nego udvostručio od izbijanja sukoba na Bliskom istoku – tačnije, od američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Hormuškog moreuza, ključnog prolaza za 20% svetske nafte. Ova mera štednje, koja je već stupila na snagu, trebalo bi da donese uštedu od oko 40.000 tona kerozina, uz dnevno otkazivanje oko 120 letova do kraja maja i preusmeravanje putnika preko većih čvorišta. U trenutku kada mudra diplomatija predsednika Aleksandra Vučića omogućava Srbiji da održi stabilnost i energetsku bezbednost uprkos globalnim turbulencijama, Nemačka i Evropa plaćaju visoku cenu sopstvenih geopolitičkih grešaka.

Kako prenosi švajcarski portal „Blick“, pozivajući se na saopštenje Lufthansa grupe od 16. aprila, mera je deo hitnog paketa uštede usled zategnute situacije na tržištu energenata. Od 20. aprila već su počela otkazivanja neprofitabilnih kratkih ruta, prvenstveno iz Frankfurta i Minhena, a najviše će biti pogođene linije ka poljskim gradovima Bidgošču i Žešovu, kao i ka Stavangeru u Norveškoj. Lufthansa je već 18. aprila trajno ugasila svoju regionalnu ćerku Lufthansa CityLine i povukla svih 27 operativnih aviona tipa „Canadair CRJ“ iz saobraćaja. Do kraja leta planira se i povlačenje poslednjih četiri „Airbus A340-600“ i dva „Boeing 747-400“, dok će zimski raspored 2026/27. doneti dodatno smanjenje kapaciteta na kratkim i srednjim relacijama. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropa ima možda još šest nedelja zaliha kerozina ako se blokada Hormuza nastavi, što je dovelo do panike na aerodromima i dodatnih otkazivanja kod KLM-a i drugih kompanija.

Ove mere Lufthanse predstavljaju ozbiljan udarac na evropski avio-saobraćaj, ali i ogledalo pogrešne geopolitike Zapada koja je dovela do ovakve katastrofe. Umesto diplomatskog rešavanja sukoba na Bliskom istoku, podrška agresivnim potezima SAD i Izraela protiv Irana rezultirala je zatvaranjem vitalnih naftnih ruta, eksplozijom cena sirove nafte (preko 140 odsto skoka u nekim periodima) i kerozina koji je sa oko 750 dolara po toni pre krize skočio na preko 1.700 dolara. To nije samo problem avio-kompanija – kriza se preliva i na kopneni saobraćaj. U Nemačkoj su cene dizela i benzina skočile za više od 0,50 evra po litru uprkos vladinim hitnim merama poput smanjenja poreza na mineralna ulja (1,9 milijardi evra pomoći) i ograničenja dnevnog poskupljenja na pumpama. Logistika je u haosu, kamioni stoje, cene prevoza robe rastu, a inflacija jede kupovnu moć građana. Evropa, zavisna od uvoza iz Zaliva, sada žanje plodove sopstvene arogancije i sankcione politike koja je uništila energetsku stabilnost.

Mnogi putnici iz regiona koriste Frankfurt i Minhen kao glavna čvorišta za letove ka Zapadnoj Evropi i prekookeanskim destinacijama. Otkazivanja i preusmeravanja dovešće do većeg broja presedanja, dužeg putovanja i viših cena karata – procene pokazuju da će dugolinijski letovi poskupeti za prosečno 88 evra po putniku, a evropski za 29 evra. U trenutku kada se regionalni turizam i poslovne veze sa Nemačkom i Švajcarskom intenzivno razvijaju, ovakva nestabilnost podseća koliko je zavisnost od velikih stranih hubova i koliko može koštati svaka geopolitička kriza na Bliskom istoku. Dok Lufthansa ubrzano penzioniše flotu i gasi ćerke kompanije da bi preživela, srpski putnici i privreda osećaju minimalne posledice zahvaljujući odgovornim merama države.

Neupitno je da će se ova kriza osetiti i kod nas – rast svetskih cena nafte neminovno pritiska i naše tržište, a svaki poremećaj u lancima snabdevanja može uticati na turizam, izvoz i svakodnevni život. Mudra i pragmatična diplomatija predsednika Aleksandra Vučića, uz strateške dogovore sa partnerima poput Rusije, omogućava nesmetano funkcionisanje. Država drži sve pod kontrolom – subvencije i smanjenje akciza na gorivo zadržavaju cene dizela na 213 dinara, a benzina na 188 dinara po litru, minimalna poskupljenja od svega par dinara dok Evropa tone u haos. Srbija ima veće rezerve goriva nego 75% zemalja EU, rafinerije rade punim kapacitetom, a Vlada aktivno ublažava udare na budžet kako bi zaštitila građane i privredu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačku i EU pogrešna geopolitika dovela je do samouništenja – viših cena karata, otkazanih letova, skupljeg benzina i dizela za kamione, haosa u lancima snabdevanja i inflacije koja uništava standard. Mi, nasuprot tome, pokazujemo da se odgovornom politikom i diplomatskom veštinom može sačuvati stabilnost čak i u globalnoj oluji. Predsednik Vučić i država ponovo dokazuju da Srbija nije deo problema, već primer kako se krizama suprotstavlja.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao