Posle kratke i teške bolesti, 5. februara, preminuo je Dušan Ilić, proslavljeni kikindski kuglaš. Rođen je 4. marta 1959. i jedan od naših najboljih kuglaša, a 16 godina nastupao je za reprezentaciju tadašnjih SR Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore. U periodu od 1992. do 2004. godine, pet puta bio je učesnik svetskih prvenstava,
kao najbolji igrač, a nekoliko godina bivao je i kao kapiten seniorske reprezentacije. Godine 1996, na Svetskom prvenstvu u Pragu, Ilić je ušao u istoriju ovog našeg, najtrofejnijeg – neolimpijskog, sporta,
osvojio je dve zlatne medalje za tadašnju državu, u pojedinačnoj konkurenciji i u paru sa Zdenkom Pavlicem. Te godine proglašen je i za najboljeg sportistu Vojvodine. U 2000. godini na svetskom prvenstvu u Poznanju odnosno 2004. u Brašovu, naša reprezentacija, predvođena Ilićem, osvajila je bronzanu medalju.
Ilić je kuglašku karijeru započeo 1978 godine kikindskom Radničkom, na tada novoj, četvorostaznoj kuglani „Radničkog doma”. Godine 1986. prešao je novosonovani KK Naftagas Kikinda, a potom u KK „Toza Marković”. S porodicom je 1997. odselio u Novi Sad i tamo igrao za KK ,,13. maj”, a karijeru nastavio u Apatinu, Kljaićevu, Segedinu (Mađarska) i Epelhajmu (Nemačka), a na kraju kuglao je i za novosadsku Vojvodinu. Osvojio je nekoliko titula prvaka države s klubovima za koje je nastupao i veliki broj pojedinačnih i parovnih trofeja, a isto tako i internacionalnih pehara na svetskim i evropskim kupovima.
Tekst i FOTO: KK Radnički, Kikinda
Day: February 16, 2026
Džudo klub Okami, iz Novog Sada, bio je u Futogu organizator turnira na kojem su se nadmetale male džudoke u tri najmlađe uzrasne kategorije, nastupilo je 58. klubova, a kikindski Partizan bio je u ukupnom pretku 45.
Nastupili su Kikinđani s devetoricom boraca, a jedan od njih Stevan Čakarmiš, u konkurenciji još petorice mlađih pionira, u kategoriji do 66kg, podelivši treće mesto, stigao je do bronze.
Partizani sa severa Banata imali su još i dve podele petih mesta. Tu su se pozicionirali stariji poletarac Filip Vukašinović u kategoriji do 34kg, u kojoj je bila jača konkurencija, odnosno stariji pionir Siniša Popeskov u kategoriji do 55kg, koja je brojala šestoricu džudoka.
D. P.
Predsednik Aleksandar Vučić, danas je, obraćajući se nakon zvaničnog sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhalmom Alijevim, izjavio i da Srbija mora da više ulaže u razvoj energetskog sektora kako bi mogla da gradi Data centre i Data fabrike, piše portal Vojvodina uživo.
Na sam Dan državnosti Srbije ova vest dobija posebnu simboliku, kao savremeni čin patriotizma, ulaganjem države u digitalni suverenitet, znanje i budućnost.
Tokom obraćanja posle sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, istaknuto je da Srbiji energija neće biti potrebna samo za industriju i domaćinstva, već pre svega za data centre i buduće „data fabrike“ veštačke inteligencije.
Ova formulacija zapravo otkriva nešto mnogo važnije: Srbija se pozicionira u procesu koji ekonomisti nazivaju Peta industrijska revolucija.
Šta je peta industrijska revolucija
Ako je četvrta industrijska revolucija bila digitalizacija (internet, cloud, automatizacija i robotika), peta ide korak dalje. Ona podrazumeva: saradnju čoveka i veštačke inteligencije, obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu, personalizovanu proizvodnju i usluge, autonomne sisteme odlučivanja i ekonomiju zasnovanu na računskoj snazi (computing economy). Drugim rečima, ključna sirovina XXI veka više nije nafta već podaci. A ključna infrastruktura nisu samo autoputevi i železnice, već digitalna i energetska mreža.
Zašto su potrebne nove elektrane
Savremeni superračunari i AI sistemi troše ogromne količine energije. Jedan veliki AI klaster može trošiti električne energije koliko i manji grad. Veštačka inteligencija ne „razmišlja“, ona računa. A svako računanje zahteva korišćenje električne energije, kako za procese, tako i za hlađenje.
Data centri danas rade 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.
Bez stabilne proizvodnje energije nema cloud usluga, nema digitalne administracije, nema finansijskih platformi i nema razvoja veštačke inteligencije. Zato se širom sveta, od SAD do Emirata i Skandinavije, prvo grade elektrane, a zatim AI infrastruktura.
Razlika između data centra i data fabrike
Data centar je digitalno skladište i infrastruktura.
To je kompleks servera gde se: čuvaju podaci, hostuju sajtovi i aplikacije, radi cloud računarstvo i obrađuju baze podataka. U njemu rade hiljade računara povezanih optičkim mrežama i sistemima hlađenja. Bez data centara nema e-bankinga, društvenih mreža, državnih portala ni modernog poslovanja.
Data fabrika je sledeći korak.
To više nije samo čuvanje i obrada podataka već proizvodnja znanja i odluka pomoću veštačke inteligencije.
U data fabrikama se treniraju se AI modeli, analiziraju se milijarde informacija, razvijaju autonomni sistemi i optimizuju procesi npr. za proizvodnju, medicinu, saobraćaj, energetiku…
Drugim rečima, Data centar čuva i obrađuje podatke, dok Data fabrika iz podataka stvara inteligenciju. To je otprilike kao razlika između biblioteke i istraživačkog instituta.
Zašto je to važno za Srbiju
Ako država poseduje stabilnu energiju, brze optičke mreže, računske kapacitete, onda ona postaje regionalni digitalni čvor. To praktično znači brži dolazak tehnoloških kompanija, razvoj domaćih IT firmi, veće plate u visoko-tehnološkom sektoru, izvoz digitalnih usluga i manju zavisnost od klasične industrije. Gradnja gasne elektrane u tom kontekstu dobija potpuno drugačiji smisao. To više nije samo pitanje grejanja ili industrije, već pitanje digitalnog suvereniteta.
Države koje imaju energiju i računske kapacitete razvijaju sopstvene AI modele, čuvaju podatke u zemlji i upravljaju sopstvenom ekonomijom. Najava ulaganja u data centre i data fabrike pokazuje da Srbija pokušava da preskoči jednu razvojnu fazu: umesto oslanjanja samo na klasičnu industriju, ulazi direktno u ekonomiju znanja.
Ako projekti budu realizovani, Srbija neće samo pratiti tehnološke promene već bi prvi put mogla postati proizvođač digitalne inteligencije, a ne samo njen korisnik.
Privrednim društvima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu od januara do kraja novembra 2025. izvoz je bio 180,4, a uvoz 120,6 miliona evra, podaci su Regionalne privredne komore u Kikindi. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za 142 miliona evra.
-Kikinda je i dalje nosilac. Spoljnotrgovinsko poslovanje u našem gradu bilo je 236 miliona evra. Izvoz je bio 172,2 miliona evra, a uvoz 112, 9 miliona evra. Naš grad je u suficitu, odnosno plusu 53,9 miliona evra i pored toga što je izvoz blago opao – istakao je Tibor Horvat, direktor Regionalne privredne komore.
Firma „Banini Jafa“ je dobro poslovala, u prošloj godini povećala je broj radnika za desetak odsto, a u planu im je da to urade i u ovoj godini. I dalje su dominanti izvoznici oni koji se bave metalskom industrijom poput „Mekafora“, „Le Beliera“, „Livnice“, „Zopasa“.
-Najznačajnije tržište privrednicima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu je Evropska unija. Od prvih deset država, sedam je iz Evropske unije, a preostale tri su Bosna i Hercegovina, Turska i Kina gde je izvoz porastao za 75,4 procenta. Najviše izvozimo u Mađarsku gde je za 11 meseci izvezeno dobara u iznosu od 51,7 miliona evra što je 30 odsto ukupnog izvoza. Najviše se izvoze delovi za automobilsku industriju – precizira naš sagovornik.
I kada je reč o uvozu privredna društva okrenuta su ka Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Kini.
U Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu radi i posluje 1.267 privrednih društava, a 2024. bilo ih je osam više. U Kikindi je najviše – 450.
-Nekoliko godina unazad raste broj preduzetnika i svake godine imamo ih pet odsto više u odnosu na prethodnu. U Kikindi je trenutno 1.703 preduzetničke radnje, a zajedno sa Čokom i Novim Kneževcem ima ih 3.764. Najvećim delom one su orijentisane na usluge – zaključio je Horvat.
Najuspešnije su poslovale firme koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, posebno one koje su fokusirane na obnovljive izvore energije, solarne panele i biogas, kao i one koje su uložile sredstva na sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.
U čitavom okrugu 31. decembra 2025. bilo 4.768, od kojih je u Kikindi 1.858 što je slično u odnosu na 2024. Najviše je nekvalifikovane radne snage. Čak 45 odsto ljudi bez posla u našem gradu je bez ili samo sa osnovnom školom. U okrugu ih je 63 procenta.
-Zaposlenost je u blagom opadanju. U Severnobanatskom okrugu prošlu godinu završili smo sa 37.144 zaposlena, od kojih je najveći broj u Kikindi 17.394. Zaposlenih u privrednim društvima ima najviše – saznajemo od Tibora Horvata.
Zarade u Severnobanatskom okrugu za 11 meseci 2025, veće su u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Regionalne privredne komore. U okrugu je za pomenuti period ona iznosila u 93.471, a u Kikindi su plate bile 90.555. U Senti su primanja bila 92.259, dok je u Čoki sa 85.620 dinara i dalje najniža zarada.
-U Severnobanatskom okrugu zarada je od januara do kraja novembra prošle, u odnosu na isti period pretprošle godine,veća za 11,5, a u Kikindi za 11, 6 procenata. Prosečna zarada u Kikindi veća je 3.200 dinara u odnosu na Sombor, ali je za isti iznos manja u odnosu na Suboticu i Sremsku Mitrovicu – napominje Horvat.
A.Đ.
“Elektroprivreda Srbije” (EPS) omogućila je redovnim platišama i u februaru dodatno vreme za ostvarivanje popusta od sedam odsto za sve januarske račune plaćene do 24. februara.
“Domaćinstva koja koriste isključivo elektronski račun za električnu energiju mogu ostvariti popust od sedam odsto ako januarski račun plate do 24. februara”, navodi se u saopštenju EPS-a i dodaje da isto važi i za potrošače koji sami očitavaju brojila.
Naglašavaju da i ti građani umesto do 20. februara, račun mogu da plate do 24. februara i time ostvaruju popust od šest odsto.
“Pozivamo kupce da iskoriste pogodnosti zamene papirnog računa elektronskim. Građani to mogu da urade na jednostavan i brz način na tri načina, jednim klikom na portalu ili aplikaciji ‘EPS Uvid u račun’, na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu EPS-a”, navodi se u saopštenju.
U četvrtak, 19. februara, usled radova na električnoj mreži bez struje će biti deo Dositejeve od Nikole Pašića do Jovana Popovića od 13.30 do 14.30 sati, najavljuju iz ,,Elektrodistribucije”.