После кратке и тешке болести, 5. фебруара, преминуо је Душан Илић, прослављени кикиндски куглаш. Рођен је 4. марта 1959. и један од наших најбољих куглаша, а 16 година наступао је за репрезентацију тадашњих СР Југославије односно Србије и Црне Горе. У периоду од 1992. до 2004. године, пет пута био је учесник светских првенстава,
као најбољи играч, а неколико година бивао је и као капитен сениорске репрезентације. Године 1996, на Светском првенству у Прагу, Илић је ушао у историју овог нашег, најтрофејнијег – неолимпијског, спорта,
освојио је две златне медаље за тадашњу државу, у појединачној конкуренцији и у пару са Зденком Павлицем. Те године проглашен је и за најбољег спортисту Војводине. У 2000. години на светском првенству у Познању односно 2004. у Брашову, наша репрезентација, предвођена Илићем, освајила је бронзану медаљу.
Илић је куглашку каријеру започео 1978 године кикиндском Радничком, на тада новој, четворостазној куглани „Радничког дома”. Године 1986. прешао је новосоновани КК Нафтагас Кикинда, а потом у КК „Тоза Марковић”. С породицом је 1997. одселио у Нови Сад и тамо играо за КК ,,13. мај”, а каријеру наставио у Апатину, Кљаићеву, Сегедину (Мађарска) и Епелхајму (Немачка), а на крају куглао је и за новосадску Војводину. Освојио је неколико титула првака државе с клубовима за које је наступао и велики број појединачних и паровних трофеја, а исто тако и интернационалних пехара на светским и европским куповима.
Текст и ФОТО: КК Раднички, Кикинда
Даy: Ф ј, 2026
Џудо клуб Оками, из Новог Сада, био је у Футогу организатор турнира на којем су се надметале мале џудоке у три најмлађе узрасне категорије, наступило је 58. клубова, а кикиндски Партизан био је у укупном претку 45.
Наступили су Кикинђани с деветорицом бораца, а један од њих Стеван Чакармиш, у конкуренцији још петорице млађих пионира, у категорији до 66кг, поделивши треће место, стигао је до бронзе.
Партизани са севера Баната имали су још и две поделе петих места. Ту су се позиционирали старији полетарац Филип Вукашиновић у категорији до 34кг, у којој је била јача конкуренција, односно старији пионир Синиша Попесков у категорији до 55кг, која је бројала шесторицу џудока.
Д. П.
Председник Александар Вучић, данас је, обраћајући се након званичног састанка са председником Азербејџана Илхалмом Алијевим, изјавио и да Србија мора да више улаже у развој енергетског сектора како би могла да гради Дата центре и Дата фабрике, пише портал Војводина уживо.
На сам Дан државности Србије ова вест добија посебну симболику, као савремени чин патриотизма, улагањем државе у дигитални суверенитет, знање и будућност.
Током обраћања после састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, истакнуто је да Србији енергија неће бити потребна само за индустрију и домаћинства, већ пре свега за дата центре и будуће „дата фабрике“ вештачке интелигенције.
Ова формулација заправо открива нешто много важније: Србија се позиционира у процесу који економисти називају Пета индустријска револуција.
Шта је пета индустријска револуција
Ако је четврта индустријска револуција била дигитализација (интернет, цлоуд, аутоматизација и роботика), пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе одлучивања и економију засновану на рачунској снази (цомпутинг ецономy). Другим речима, кључна сировина XXИ века више није нафта већ подаци. А кључна инфраструктура нису само аутопутеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.
Зашто су потребне нове електране
Савремени суперрачунари и АИ системи троше огромне количине енергије. Један велики АИ кластер може трошити електричне енергије колико и мањи град. Вештачка интелигенција не „размишља“, она рачуна. А свако рачунање захтева коришћење електричне енергије, како за процесе, тако и за хлађење.
Дата центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње.
Без стабилне производње енергије нема цлоуд услуга, нема дигиталне администрације, нема финансијских платформи и нема развоја вештачке интелигенције. Зато се широм света, од САД до Емирата и Скандинавије, прво граде електране, а затим АИ инфраструктура.
Разлика између дата центра и дата фабрике
Дата центар је дигитално складиште и инфраструктура.
То је комплекс сервера где се: чувају подаци, хостују сајтови и апликације, ради цлоуд рачунарство и обрађују базе података. У њему раде хиљаде рачунара повезаних оптичким мрежама и системима хлађења. Без дата центара нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.
Дата фабрика је следећи корак.
То више није само чување и обрада података већ производња знања и одлука помоћу вештачке интелигенције.
У дата фабрикама се тренирају се АИ модели, анализирају се милијарде информација, развијају аутономни системи и оптимизују процеси нпр. за производњу, медицину, саобраћај, енергетику…
Другим речима, Дата центар чува и обрађује податке, док Дата фабрика из података ствара интелигенцију. То је отприлике као разлика између библиотеке и истраживачког института.
Зашто је то важно за Србију
Ако држава поседује стабилну енергију, брзе оптичке мреже, рачунске капацитете, онда она постаје регионални дигитални чвор. То практично значи бржи долазак технолошких компанија, развој домаћих ИТ фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије. Градња гасне електране у том контексту добија потпуно другачији смисао. То више није само питање грејања или индустрије, већ питање дигиталног суверенитета.
Државе које имају енергију и рачунске капацитете развијају сопствене АИ моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у дата центре и дата фабрике показује да Србија покушава да прескочи једну развојну фазу: уместо ослањања само на класичну индустрију, улази директно у економију знања.
Ако пројекти буду реализовани, Србија неће само пратити технолошке промене већ би први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.
Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.
-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.
Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.
-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од првих десет држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.
И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.
У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.
-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.
Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.
У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.
-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.
Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.
-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу – напомиње Хорват.
А.Ђ.
“Електропривреда Србије” (ЕПС) омогућила је редовним платишама и у фебруару додатно време за остваривање попуста од седам одсто за све јануарске рачуне плаћене до 24. фебруара.
“Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто ако јануарски рачун плате до 24. фебруара”, наводи се у саопштењу ЕПС-а и додаје да исто важи и за потрошаче који сами очитавају бројила.
Наглашавају да и ти грађани уместо до 20. фебруара, рачун могу да плате до 24. фебруара и тиме остварују попуст од шест одсто.
“Позивамо купце да искористе погодности замене папирног рачуна електронским. Грађани то могу да ураде на једноставан и брз начин на три начина, једним кликом на порталу или апликацији ‘ЕПС Увид у рачун’, на шалтерима у пословницама ЕПС или попуњавањем захтева који се налази на сајту ЕПС-а”, наводи се у саопштењу.
У четвртак, 19. фебруара, услед радова на електричној мрежи без струје ће бити део Доситејеве од Николе Пашића до Јована Поповића од 13.30 до 14.30 сати, најављују из ,,Електродистрибуције”.