У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.
Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.
-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.
Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.
Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.
Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.
Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.
Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.
-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.
Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.
Т. Д.
