„Јуче ујутро имали смо први конститутивни састанак Оперативног тима Републике Србије за приступање Европској унији. Као што знате, тим је основан на иницијативу председника (Александра) Вучића, а наш циљ и мандат су апсолутно јасни – морамо максимално да убрзамо испуњавање свих обавеза из области европских интеграција, из процеса приступних преговора. Дакле, ту нема никакве дилеме“, рекао је Апостоловић за РТС.
Навео је да ће се тим састајати готово свакодневно, путем видео-конференција и на физичким састанцима, и да ће бити постављени конкретни рокови за спровођење бројних обавеза.
Апостоловић је подсетио да је председник Србије јуче организовао радни ручак са амбасадорима држава чланица Европске уније, на коме је учествовао и шеф Делегације ЕУ у Београду.
„Разговори су били отворени, искрени, садржајни, о европском путу Србије, реформама, изазовима са којима се суочавамо, посебно у енергетском сектору. Председник је пренео поруку да ће Србија максимално да убрза испуњавање својих обавеза и пружио пуну подршку Оперативном тиму“, истакао је Апостоловић.
Говорећи о о правосудним законима и односима Београда и Брисела, Апостоловић је рекао да верује у компромисно решење и да ће Србија отпочети дијалог са Европском комисијом.
„Верујемо у компромисно решење. Ми смо држава кандидат. Наравно да ћемо да отпочнемо дијалог у вези са поменутим законима са Европском комисијом. То је свакако и наша обавеза. Верујем да ћемо затражити и мишљење, то је анализа Венецијанске комисије. Дакле, спремни смо и отворени смо за дијалог и то је порука коју смо пренели Бриселу. Свакако пратимо шта се дешава“, рекао је он.
Апостоловић је истакао да су министри и председница Народне скупштине спремни за сарадњу и да је састанак одржан у пуном саставу.
„Договорили смо се о нашим главним циљевима, а то су даље лобирање за отварање Кластера 3, испуњавање мерила за отварање преосталих кластера Кластера 2, који се односи на унутрашње тржиште, потом Кластера 5, који се односи на пољопривреду, кохезију и ресурсе“, навео је.
Указао је и на значај Кластера 6, који се односи на спољне односе.
„У том кластеру имамо два поглавља – једно смо већ отворили, то је Поглавље 30. Проблем је Поглавље 31, које се односи на заједничку спољну и безбедносну политику. Ту сам већ затражио подршку Европске спољнополитичке службе, Европске комисије и критичних балтичких држава, рекао је Апостоловић.
Навео је да је следећи важан задатак испуњавање прелазних мерила из области владавине права, дакле поглавља 23 и 24.
„Ту имамо конкретне обавезе, конкретне законе, акционе планове, стратегије које Министарство правде треба да усвоји. Велики број закона је у јавној расправи или на коментарима Европске комисије. Важно нам је да ова мерила испунимо што пре, јер ако се буде говорило о убрзаном чланству, минимум би било испуњавање прелазних мерила за поглавља 23 и 24, нагласио је он.
Истакао је да ова поглавља утичу на динамику целокупног процеса.
„Оно што је такође још један од важних циљева Оперативног тима у наредном периоду, али и свих министарстава, јесу годишње препоруке из годишњег извештаја Европске комисије. Пажљиво читамо сваку препоруку, свако министарство. Мој циљ, наш циљ је да овогодишњи извештај Европске комисије, који ће бити објављен у октобру, буде знатно бољи, са знатно бољим оценама од прошлогодишњег. Ја верујем да ћемо у томе успети“, навео је он.
Апостоловић је рекао да је оптимиста у погледу рада Оперативног тима.
„Апсолутно сам оптимиста. Да нисам, не бих прихватио да ово радим, истакао је он.
Осврћући се на критике невладиних организација на формирање Тима, навео је да остаје отворен за дијалог.
„Процес приступања је инклузиван и подразумева консултације са невладиним организацијама, пре свега, Националним конвентом. Спреман сам да разговарам са њима и верујем да ће до тога доћи, рекао је Апостоловић.
Говорећи о подршци јавности, Апостоловић је рекао да је циљ повећање процента грађана који подржавају европске интеграције.
„Медији имају значајну улогу да говоре о добробитима будућег чланства и помоћи коју је Европска унија дала нашој земљи у бројним секторима, навео је гост Дневника.
Апостоловић је рекао и да постоји подршка институција Европске уније, али да државе чланице имају кључну улогу у одлукама о отварању кластера.
„Највећи број држава чланица подржава отварање Кластера 3, као и сама Европска комисија, која је дала препоруку у пет извештаја. У наредном периоду фокусираћемо се и на критичне државе чланице, којима је важно усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком“, рекао је Апостоловић.
Навео је и да су за поједине државе чланице важна и друга питања, попут избора чланова Савета РЕМ-а.
Taнјуг
