March 17, 2026

Даy: Ф ј, 2026

рукомет-1

АРКУС лига: МРК Кикинда – Партизан 27:33 (14:15)

Dejan Panić Јануарy 30, 2026
Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 340. Судије: Марко Секулић и Владимир Јовандић (обојица Панчево). Седмерци: МРК Кикинда 3(3), Партизан 6(6). Искључења: МРК Кикинда 6 минута, Партизан 8 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 2, Јокић, Јовановић 6, Ћосић 3, Мишков (9 одбрана), Тодоров 2, М. Панић 1, Китановић, Гајски, Л. Панић 1, Косановић, Петровић 3(3), Лазић 1, Ковачевић 8, Гаћиновић (4 одбране).
ПАРТИЗАН: Црноглавац 9(2), Шотић, Илије, Иванов 2, Трнавац (13 одбрана), Котар 1, Зечевић 1, Шијан 5, Мићић 3, Поповић, Николић 1, Станковић 2(2), Јевтић 2, Зорић, Анђелковић 6(2), Дамјановић 1.
Играч утакмице: Никола Црноглавац (Партизан).
Семафор: 1:3(5.), 6:5(13.), 8:9(20.), 12:12(26.), 13:15(30.), 20:19(39.), 21:22(42.), 24:27(49.), 25:29(52.), 25:31(54.).
Београдски „црно-бели”, теже него што се очекивало, потврдили су, у „Језеру” на старту наставка шампионата, шампионске амбиције. На северу Баната кренуло се у обострано лаганом ритму, више је то домаћину одговарало па су тимови у првом полувремену били у егалу и неколико пута смењивали се у водству. Осим тога, гости су начинили и, за њихов реноме и ниво којем теже, велики број грешака у нападу, испуштали лопте и погрешно их додавали и само су их изврстан голман Трнавац одбранама, те донекле Црноглавац головима, држали у егалу или минималној предности.
У наставку, Црноглавац је био још бољи, али у редовима домаћина Јовановић и Ковачевић заблистали су нападу па је однос снага на терену, практично, био подједнак све до финиша. Партизан је тада, први пут на мечу, стигао до плус три. Завршница је потом ушла у мирнији ток, Трнавац је опет био на висини задатка, а гости су заправо тек тада заиграли како се очекивало, начинили мини-серију од 4:0 и све је било одлучено, премда су се домаћини још увек трудили и на крају скупо продали кожу па су на крају пљеском испраћени од публике.
Д. П. 
коцкање-6

Коцкање међу младима: ризик препознат, али понашање се не мења

Tijana Despotovski Јануарy 30, 2026

Иако већина младих у Србији препознаје коцкање као опасно понашање, велики број њих се и даље упушта у игре на срећу, показују резултати истраживања спроведеног међу 500 тинејџера узраста од 15 до 18 година у више градова Србије. Подаци указују да се коцкало или се и даље коцка 59 одсто младића и 34 одсто девојака, док 62 одсто испитаних сматра да је коцкање озбиљан друштвени проблем.

Психолошкиња Јована Давидхази наводи да интересовање за коцкање најчешће почиње у адолесценцији и да у ризичној групи ни су сва деца подједнако заступљена.

-Тинејџери који улазе у проблем са коцкањем често и раније показују импулсивност, отпор према ауторитетима и друштвеним нормама, као и склоност да сопствено задовољство ставе испред последица – истиче Давидхази.

Према њеним речима, млади се у почетку најчешће упуштају у коцкање „из наивних разлога – жеље за лаком зарадом, забавом или прихватањем у друштву“, али је кључни проблем то што је тешко уочити тренутак када игра прелази у зависност.

-Када забаву замени зависност, улази се у зачарани круг у коме коцкање постаје једини начин да се особа осети добро и стимулисано, без обзира на добитке или губитке – објашњава саговорница.

Она упозорава да зависност од коцкања има све карактеристике озбиљног поремећаја.

-Губитак контроле, опсесивне мисли, такозвана коцкарска еуфорија и изражена напетост када се са коцкањем прекине јасни су показатељи зависности – наводи Давидхази, додајући да последице не погађају само психичко здравље, већ и породичне односе, социјално функционисање и финансијску стабилност младих.

Посебну улогу у раном препознавању проблема има породица, али се, како каже, у пракси често дешава супротно.

-Чланови породице неретко прикривају проблем – плаћају дугове или минимизирају последице – верујући да помажу, а заправо тиме продубљују зависност – каже Давидхази и наглашава да је рана интервенција знатно ефикаснија од лечења у каснијим фазама.

Забрињавајући је и податак да 69 одсто младих не зна коме би се обратило уколико има проблем са коцкањем. Према речима психолошкиње, помоћ најчешће прво траже ближњи, док сами млади дуго не препознају или не прихватају да имају проблем.

-Ако особа не сматра да има проблем са коцкањем, она неће тражити помоћ, нити ће је прихватити када јој се понуди – указује Давидхази.

Иако у Србији постоје установе које се баве лечењем болести зависности, саговорница сматра да је неопходно унапредити систем подршке, појачати контролу доступности коцкарских садржаја и учинити информације о помоћи јаснијим и доступнијим.

-Младима је коцкање данас веома лако доступно, а без јасних граница и адекватне заштите, ризик од развоја зависности је изузетно висок – закључује Давидхази.

Т. Д.

музеј-10

Музеј у џепу: аудио-водич који о Кикинди прича на четири језика

Tijana Despotovski Јануарy 30, 2026

Народни музеј Кикинда крајем 2025. године увео је мултијезични дигитални аудио-водич који посетиоцима омогућава самостално и интерактивно упознавање сталне поставке музеја и локалитета Сувача. Водич је доступан путем мобилне апликације и користи се у оквиру редовне улазнице, без додатне наплате.

Реч је о пројекту „Мултијезични дигитални водичи и мобилне платформе за презентацију и промоцију културног наслеђа Народног музеја Кикинда“, чији је циљ осавремењивање начина презентације музејских садржаја и њихова већа доступност домаћој и страној публици. Аудио-садржаји су доступни на српском, енглеском, мађарском и румунском језику, а обухватају текстове, фотографије и звучне записе.

Према речима музејског саветника др Драгана Киурског, главни разлог за увођење аудио-водича јесте све разноврснија структура посетилаца.

-Наш музеј све чешће посећују страни туристи, а немамо увек могућност да им обезбедимо водича на страном језику. Аудио-водич омогућава да сви добију квалитетно и разумљиво тумачење поставке – навео је Киурски.

Водич обухвата 15 тачака у оквиру сталне поставке Народног музеја Кикинда, укључујући причу о згради музеја, археолошку, етнолошку, историјску и уметничку збирку, као и изложбе посвећене природњачком наслеђу и сликарству 20. и 21. века. Посебан сегмент посвећен је Сувачи, млину на коњски погон из 1899. године, који је под програмском управом музеја.

Апликација се бесплатно преузима са Гоогле Плаy продавнице под називом „Херитаге Гуиде“ и остаје доступна корисницима и ван музеја. Садржај је прилагођен различитим групама посетилаца, а посебан значај има за слепе и слабовиде особе, у складу са инклузивним приступом музеја.

Пројекат је реализован у сарадњи са компанијом Го2ТЕЦХ д.о.о., која је била задужена за дизајн и техничку израду апликације, док је финансиран средствима Министарства културе. На припреми текстова радили су кустоси и едукатори Народног музеја Кикинда, а реализација је трајала око три месеца.

Како истичу у музеју, увођење аудио-водича представља важан корак у модернизацији рада установе, али и допринос туристичкој понуди града.

-Иако ништа не може да замени живу реч и директан контакт са предметом, дигитални водич пружа ново искуство и другачији поглед на поставку, чак и онима који мисле да музеј већ добро познају – поручује др Драган Киурски.

Т. Д.

мигрант

Мигранти уништавају „белу“ Европу: Такер Карлсон објавио филм о најопаснијој рути

Tijana Despotovski Јануарy 30, 2026

Амерички конзервативни новинар Такер Карлсон објавио је 20. јануара 2026. документарни филм „Како се мења Европа: Путем најсмртоносније мигрантске руте на свету“ на својој платформи Туцкер Царлсон Нетwорк. Филм се бави једном од најризичнијих миграционих путања ка Европи, која према ауторима, почиње на атлантској обали Западне Африке у Мауританији, прелази океан до Канарских острва – шпанске територије у Атлантику, укључујући острво „Ел Хијеро“, а затим се наставља ка континенталној Шпанији, Француској и Уједињеном Краљевству.

У филму се ова рута описује као организовани канал масовне миграције у којем најважнију улогу имају кријумчарске мреже. Карлсон наводи да се превоз наплаћује десетине хиљада евра по пловилу и да је реч о опасном путовању које сваке године односи велики број живота. Посебан акценат стављен је на структуру миграната и на безбедносне и социјалне последице по земље пријема.

Документарац прати кретање миграната из региона Сахела и Магреба, као и из појединих делова Западне Африке и Блиског истока. Карлсон износи тврдње да западне владе, као и поједине међународне организације и невладине структуре, не само да не спречавају илегалне прелазе, већ да их, према његовој интерпретацији, логистички и финансијски олакшавају. У том контексту помиње се „Интернатионал Органисатион фор Мигратион“ (Међународна организација за миграције – ИОМ), агенција система Уједињених нација која се бави миграционим питањима, као и друге хуманитарне организације активне дуж руте.

Филм садржи снимке са терена, интервјуе са мигрантима и изјаве саговорника који говоре о мотивима одласка, начину преласка и улози посредника. Карлсон ове исказе тумачи као доказ да миграције нису искључиво хуманитарни феномен, већ део ширег политичког и економског процеса који, како тврди, има дубоке последице по социјалну кохезију, тржиште рада и безбедност европских друштава.

Аутори филма наводе да су током снимања наилазили на притиске и инциденте, укључујући и напад на чланове екипе у Паризу. Ови догађаји у филму служе као илустрација, како Карлсон оцењује, нарушеног јавног реда и ограниченог деловања институција у појединим западноевропским градовима.

Као бивши дугогодишњи водитељ Фоx Неwс-а, Карлсон наставља критику миграционе политике и дебате о идентитету и интеграцији. Посебно се осврће на Шпанију, Француску и Немачку и истиче низак наталитет домаћег становништва, изазове интеграције и растуће тензије у урбаним срединама. Критичари филма упозоравају да Карлсон користи селективне податке и драматизацију, док његове присталице тврде да документарац отвара теме које су, по њиховом мишљењу, потиснуте из главних медија.

Филм је доступан искључиво путем претплате на сајту туцкерцарлсон.цом и од објављивања је изазвао снажне реакције на друштвеним мрежама, нарочито на платформи X, где се воде интензивне расправе о миграционој политици и будућности Европе.

Документарац Такера Карлсона представља јасан политички став и упозорење. Без обзира на контроверзе, филм отвара питање које европске елите често избегавају – да ли масовне миграције у садашњем облику доприносе стабилности или дугорочно поткопавају друштвену кохезију и идентитет држава. Карлсонов рад афирмише потребу за отвореном расправом о границама, суверенитету и одговорности држава према сопственим грађанима. У том смислу, овај филм није позив на страх, већ на политичко преиспитивање правца у којем се Запад креће.

Извор: Нина Стојановић / Српски угао

беби-пакети-јануар-2026-(7)

Најлепша акција у Градској кући: Беби пакети за најмлађе суграђане

Aleksandra Djuran Јануарy 30, 2026

За 165 беба рођених у септембру, октобру, новеембру и децембру прошле године у Градској кући додељени су пакети са основном опремом, дар локалне самоуправе.

Поклон за новорођенче добила је и Николина Манојловић Фехер.

-Сина Петра родила сам пре четири месеца и то ми је друга беба. Имам и осмогодишњег сина Николу. Пуно нам значи што град мисли на нас и нашу децу. Пакети су добро дошли, а мултифункционална столица је  – Манојловић Фехер.

 

Најмлађе госте Градске куће и њихове родитеље, баке и деке поздравио је градоначелник Младен Богдан који је навео да су поклони које обезбеђује „Беби клуб“ једна од најлепших и најрадоснијих акција локалне самоуправе.

-За све нас ово је породично окупљање јер је Градска кућа дом свих наших суграђана. Свим родитељима, али и онима који се још увек нису одлучили за овај корак, можемо да обећамо да ће локална самоуправа увек бити уз њих. Издвајамо значајна средства за популациону политику и дечију заштиту, а за мере социјалне заштите у овој години опредељено је више средстава. У плану је да увећамо издвајања за Саветовалиште за брак и породицу – поручио је градоначелник Богдан.

Додели су присуствовали и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

 

А.Ђ.

краве

Министарство пољопривреде расписало јавни позив за захтеве за премију за млеко

Aleksandra Djuran Јануарy 30, 2026

Министарство пољопривреде, преко Управе за аграрна плаћања, расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за четврти квартал 2025. године. Захтеви се подносе до 19. фебруара 2026. године, закључно, електронским путем – преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Право на премију за млеко може да оствари правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства, под условом да је пре подношења захтева по овом Јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршио обнову регистрације за 2026. годину. Услов је да је млеко произведено на сопственом пољопривредном газдинству од грла која су обележена и регистрована у сопственом запату,  да испуњава услове у складу са посебним прописом којим се уређује квалитет сировог млека, да је испоручено правном лицу или предузетнику који се бави прерадом млека, а испуњава све законске услове за то, да је прерађивачу млека оно испоручено непосредно или преко правног лица или предузетника који испуњава ветеринарско-санитарне услове, односно опште услове за хигијену хране у складу са законом којим се уређује ветеринарство и који прикупља млеко у име и за рачун прерађивача млека.

Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено и испоручено у четвртом кварталу 2025. године, односно од 1. октобра до 31. децембра 2025. године.

 

саобрацајци-дрога

Алкохол и волан: нема изговора

Tijana Despotovski Јануарy 30, 2026

Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.

Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.

Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.

„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.