јануар 25, 2026

Дан: 22. јануар 2026.

i-(2)
Поводом јучерашњег покушаја блокаде Факултета, а у контексту престанка радног односа др Јелене Клеут, обавештавамо студенте, запослене и целокупну јавност о битним чињеницама које су у медијима занемарене или погрешно интерпретиране.

Све процедуре у поступку избора др Јелене Клеут у звање редовног професора спроведене су у складу са Статутом Филозофског факултета. Изборно веће Факултета именовало је 28. априла 2025. године комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима за избор у звање наставника за ужу научну област Комуникологија.

Предлог одлуке о избору др Јелене Клеут у звање редовног професора, на основу достављеног реферата, усвојен је већином гласова на седници одржаној електронским путем са роком изјашњавања до 29. септембра 2025.

Након тога, извештај је упућен Стручном већу за хуманистичке науке Сената Универзитета у Новом Саду, које је дало позитивно мишљење о предлогу одлуке.

На основу мишљења Стручног већа и увидом у предлог за избор у звање, Сенат Универзитета, на седници одржаној 20. новембра 2025. године, није усвојио извештај о избору у звање др Јелене Клеут. Сенат у проширеном саставу Универзитета у Новом Саду, на седници одржаној 15. јануара 2026. године, потврдио је одлуку Сената, те није усвојио приговор др Јелене Клеут (5 гласова „за, 18 „против“ и један „уздржан“).

На основу предочене хронологије свих поступака, јасно се види да се Изборно веће Филозофског факултета позитивно изјаснило о предлогу да др Јелена Клеут буде изабрана у звање редовног професора, чиме су све правне радње на Факултету окончане. С обзиром на то да је Сенат у проширеном саставу одбио приговор Јелене Клеут и тиме усвојио првостепену одлуку Сената, др Јелена Клеут није стекла звање редовног професора, чиме није испуњен услов да јој се продужи постојећи уговор о раду на радном месту ванредног професора, као ни да се закључи нови уговор за радно место редовног професора на Филозофском факултету. Како је одлука Сената у проширеном саставу од 15. јануара 2026. године коначна, Факултет је након пријема ове одлуке 20. јануара 2026. године био у обавези да др Јелени Клеут изда решење о престанку радног односа.

Решење је сачинила правна служба Факултета, а његову исправност је проверио правни заступник Факултета, потврдивши да Филозофски факултет нема никакве правне могућности да др Јелену Клеут задржи у радном односу на радном месту наставника Универзитета. Једини правни лек који је наведен у одлуци Сената у проширеном саставу јесте да др Јелена Клеут може покренути управни спор пред Управним судом у Београду.

Са свим наведеним, Факултет је у више наврата упознао, како колегиницу Клеут, тако и заинтересоване наставнике и студенте.

У бројним медијским наводима о постојању наводне „правне гимнастике“ коју је могао да примени Филозофски факултет, није упућено ни на један конкретан правни основ на темељу којега би се избегао престанак радног односа др Јелене Клеут.

Осим тога, правни заступници др Јелене Клеут имали су могућност да укажу правној служби Факултета и нашем правном заступнику на евентуално постојање таквих правних могућности, што није био случај.

У светлу свих наведених чињеница, а након ултиматума управи да ће Факултет бити блокиран све док се др Јелени Клеут не продужи радни однос, управа Факултета још једном апелује на поштовање законом прописаних процедура, уважавање права студената на школовање и запослених на рад.

Управа Факултета ће, као и до сада, поштовати све законске норме и процедуре у свом раду, што на првом месту подразумева обезбеђивање неопходних услова за несметано одвијање наставе и испита.

Овим не споримо право студената и запослених на слободу окупљања и изражавања својих ставова, али остваривање тих права не сме да се спроводи кроз незаконито поступање и кршење права других студената и запослених, ометањем обављања основне делатности Факултета.

Извор: Војводина уживо

akcioni-plan

У Геронтолошком центру Кикинда данас је званично представљен и предат Акциони план у оквиру пројекта прекограничне сарадње „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“, који се реализује кроз програм Интерег ИПА Румунија–Србија. План дефинише даљи развој капацитета установе, као и мере за јачање ванинституционалне заштите старијих.

Носилац пројекта је Геронтолошки центар Кикинда, а партнери су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније. Пројекат траје 18 месеци, а укупна вредност износи 1.749.485 евра, од чега је кикиндској установи опредељено 850.230 евра.

 

В.д. директора Геронтолошког центра Драган Стјепановић истиче да ће средства бити уложена у адаптацију објекта некадашњег Дома ученика у Улици Ђуре Јакшића 53, чији је један део већ реконструисан средствима Покрајинског секретаријата.

–Преостали део сада ћемо реконструисати средствима ИПА пројекта, а радови почињу већ у понедељак. На овај начин трајно решавамо проблем капацитета, јер тренутно имамо листу чекања од више од 30 корисника месечно. Добићемо савремени објекат са око 77 смештајних места, лифтом и уређеном баштом, који ће коначно добити пуну намену – навео је Стјепановић.

Акциони план израдила је невладина организација Центар за дијалог и толеранцију, а председник управног одбора, Ђорђе Вазаревић, појашњава да документ обухвата мере такозване деинституционализације.

–Деинституционализација подразумева да корисници који су у могућности могу да остану у својим домовима, уз подршку геронтодомаћица, медицинских сестара и, по потреби, лекара. Помоћ обухвата набавку намирница, одлазак у апотеку, медицинске услуге и друге активности које корисници више не могу самостално да обављају – објаснио је Вазаревић.

Он је нагласио да овакав модел има двоструки значај – психолошки, јер већина људи жели да остане у свом дому, и организациони, јер се тиме растерећују смештајни капацитети у установи.

–Корисницима се оставља слобода избора – да ли желе домски смештај или останак у сопственом домаћинству уз подршку службе. На тај начин индиректно се повећавају капацитети и омогућава да они којима је домски смештај неопходан брже дођу до места – додао је Вазаревић.

Стјепановић је истакао да је за 2026. годину планиран и пројекат реновирања делова Старог дома, где ће постојећи павиљони из седамдесетих година бити срушени. Вредност нове инвестиције износи око 219 милиона динара, а завршетак радова очекује се у року од годину дана.

Како је раније истакнуто, унапређење сарадње са партнерима из Румуније омогућиће размену искустава и примера добре праксе у области социјалне и здравствене заштите, што би требало да допринесе квалитетнијој и доступнијој бризи о старијим суграђанима у региону Баната.

Т. Д.

vodovod-sanacija

До 13 часова део становника у Башаиду биће без воде, саопштили су из ЈП „Кикинда“.  У току је отклањање квара на уличној водоводној мрежи у Војвођанској улици испред броја 71.

nsz-ugovori-(1)

Накнаде за случај незапослености биће увећане од 1. фебруара ове године, у складу са растом инфлације у претходној години, саопштила је Национална служба за запошљавање Србије.

Најнижа бруто накнада за случај незапослености биће 33.745 динара (повећање за 887 динара), док ће најнижа нето накнада износити 22.170,47 динара, највиша бруто накнада износиће 78.226 динара, а највиша нето накнада биће 51.394,48 динара.

Конкретан износ новчане накнаде зависи од збира зарада, односно основица осигурања за случај незапослености остварених у периоду од 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање.

Стављањем ове зараде у однос са просечном годишњом зарадом по запосленом у Србији, чији је податак последњи објављен у односу на датум признавања права, добија се лични коефицијент који је непромењив за цео период исплате накнаде.

Don`t copy text!