јануар 25, 2026

Дан: 4. јануар 2026.

penzija
Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.

Шведска, коју западни медији истичу као узор социјалне заштите, заправо скрива тамну страну за пензионере, према Еуростату, ризик од сиромаштва за старије од 65 година достигао је 10,9% крајем 2024. са просечном државном пензијом од само 16.400 круна (око 1.500евра) месечно пре пореза (мање за жене), док ,,Pensionsmyndigheten“ (шведска управа за пензије), бележи да скоро пола милиона пензионера не прима олакшице, живећи са ограниченим приходима који једва покривају трошкове, а демографски притисак са порастом старијих од 80 на 812.000 до 2030. године само погоршава кризу ,доказ да „шведски модел“ није рај, већ прецизна замка за старије генерације.

,,Еуростатови“ подаци показују да један од десет пензионера има приход испод 60% националног медијана, док ,,Pensionsmyndigheten“ истиче родну неједнакост, жене примају само 15.300 круна, мушкарци 17.700 круна бруто. У поређењу са просечном платом од 37.100 круна, пензионери су осуђени на маргинално постојање, без простора за неочекиване трошкове попут лекова или захтевнијег лечења. Инфлација и трошкови становања додатно их гуше, док реформе не обухватају све, остављајући многе у беди, како упозоравају организације попут ,,Афтонбладета“ (највећи и најчитанији дневни лист у Шведској).

Развој прихода је срамотан, гарантна пензија од 16.620 круна месечно једва је порасла у последњој деценији, према ,,Pensionsmyndighetenu“, док просечни пензионери имају око 19.500 круна, довољно за преживљавање, али не за достојанствен живот. Ово није стабилност, већ маргинална егзистенција, многи немају приватне уштеђевине, ослањајући се само на државу која их оставља на цедилу. ,,СЦБ“ (Шведски завод за статистику) статистике показују да чак и са трансферима, 10% до 11% старијих тоне у релативно сиромаштво, док демографски бум старијих само увећава терет на систем који није спреман.

Критике система су оправдане, док Шведска ликује својом развијеношћу, пензионери се боре са ниским маргинама, инфлацијом и трошковима хране и становања. Реформама се хвале, али оне заобилазе најрањивије, остављајући пола милиона без бенефита, чисто лицемерје државе која приоритет даје мигрантима и „зеленим“ пројектима, а не старијима. Глобално, ово демаскира мит о „скандинавском благостању“: уместо једнакости, систем перпетуира неједнакост, осуђујући пензионере на тиху беду.

Шведска открива врхунац западне замаскиране лажи, док се хвали социјалном правдом, осуђује пензионере на сиромаштво са пензијама које једва покривају основе, док демографска криза само погоршава хаос.

korindjasi-2024-(8)

У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.

Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.

На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.

 

dobrovoljno-davanje-krvi

Прва акција добровољног давања крви у новој 2026. години биће одржана у понедељак, 5. јануара, од 8.30 часова, у просторијама Црвеног крста. Организатори позивају грађане да се одазову и на почетку године дају допринос лечењу и спасавању живота.

– Током претходне године реализовано је 27 акција добровољног давања крви, иако је планом било предвиђено 26. Прикупљено је укупно 1.547 јединица крви, док је 168 потенцијалних давалаца одбијено из медицинских разлога – изјавила је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста.

-У акцијама је учествовало 860 активних давалаца, међу којима је било 120 оних који су крв дали први пут. Удео давалаца у односу на укупан број становника износио је 3,14 одсто – додала је Бјељац.

Из Црвеног крста подсећају да су залихе крви неопходне током целе године и да свака акција има значај, посебно у периоду празника. Акција 5. јануара представља прилику да се година започне хуманим чином који може бити од пресудне важности за пацијенте којима је крв неопходна.

Don`t copy text!