March 10, 2026

Year: 2025

os-sveti-sava-bazar

Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.

Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.

-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.

Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда IV1, која је правила јелкице и срца.

-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.

Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.

resized-1200x600-104
Према писању портала srpskiugao.rs, администрација Сједињених Америчких Држава увела је 23. децембра забрану уласка у земљу за две водеће фигуре немачке невладине организације „HateAid“, Ана-Лену фон Ходенберг и Џозефин Балон.

Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.

„HateAid“ организација основана је 2018. године и пружа правну помоћ жртвама дигиталног насиља и лобира за строжу регулацију друштвених мрежа у ЕУ.

Као „поуздани пријављивач“ (Trusted Flagger) у оквиру Digital Services Act-а (DSA), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.

Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „HateAid-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „HateAid“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.

Слични механизми селективне модерације присутни су и у Србији и региону, где су платформе попут „Raskrinkavanje.rs“ и „FakeNews Tragač“ годинама деловале као апсолутни господари слободне мисли на друштвеним мрежама, етикетирајући и доводећи до брисања сваког патриотског или слободоумног гласа који одудара од њиховог договореног наратива.

Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, USAID и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права CHRIS, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.

Посебно је уочљива цензура на платформама попут Мете (Facebook и Инстаграм), која је део шире глобалистичке агенде – имена и фотографије Ратка Младића и Радована Караџића систематски се бришу или ограничавају, под изговором борбе против „глорификације ратних злочинаца“ и „негирања геноцида“.

Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.

Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Community Notes“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.

Поглед редакције портала Српски Угао

HateAid и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

centar-za-soc-zastitu-8

У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.

Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.

Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николетa Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.

-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.

Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.

-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.

Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.

Ilija-Stancul

ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.

Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.

Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.

Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.

Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.

Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.

êQ

Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.

Nagrada-Dusan-Vasiljev-(6)

Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.

Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.

Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.

pozoriste1

Народно позориште у јануару 2026. године доноси публици разноврстан репертоар који обухвата савремене драме, класичну комедију и ауторске сценске форме. Током месеца биће изведено пет представа, све са почетком у 20 часова, у терминима који обележавају позоришни ритам почетка године.

Јануарски програм отвара се у суботу, 17. јануара, представом „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче.

У среду, 21. јануара, на репертоару је драма „Херој нације“ Ивана М. Лалића, коју режира Дајана Јосиповић.

Трећи термин, у суботу 24. јануара, резервисан је за ауторски пројекат Николе Завишића „Па се видимо у сну“, који потписује и режију.

Класични репертоар заступљен је у среду, 28. јануара, извођењем комедије „Лажа и паралажа“ Јована Стерије Поповића, у режији Стевана Бодроже.

Јануарски циклус затвара се у суботу, 31. јануара, представом „Облаци – Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија“ Нине Плавањац, такође у режији Стевана Бодроже.

ugljesa-terzin

Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.

Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.

Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.

Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.

 

ets-bolnica

Ученици Ђачког парламента Економско-трговинске школе посетили су у понедељак Општу болницу у Кикинди и том приликом уручили донацију намењену најмлађим пацијентима. Средства су обезбеђена из фонда који је остао након претходних хуманитарних активности које је парламент организовао током године.

Како је објаснио председник Ученичког парламента Огњен Гуцул, одлука о томе како ће новац бити утрошен донета је једногласно.

-На седници Парламента разговарали смо о томе како да искористимо преостала средства. С обзиром на празнике и значај даривања, одлучили смо да новац усмеримо деци која празнике проводе на болничком лечењу – рекао је Гуцул.

Припреме за акцију трајале су недељу дана и обухватале су куповину потребних ствари и организацију посете болници. Чланица парламента Јована Балашев истакла је да је ученицима било важно да у празнично време не забораве оне који нису у могућности да празнике проведу код куће.

Ученици наглашавају да ово није прва, али ни последња хуманитарна активност коју реализују.

-Трудимо се да увек помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија – поручила је Нина Рофа, чланица Ученичког парламента.

Порука коју желе да пошаљу својим вршњацима и широј заједници јасна је – и мали гестови могу имати велики значај.

-Наше мало некоме заиста може да значи много. Осећај да сте урадили нешто корисно за друге је највећа награда – истакла је Николина Барбо. Сличан утисак поделила је и Николина Миленковић, која је навела да су ученици били поносни и срећни што су могли да помогну.

Подршку ученицима пружио је и директор школе Роберт Вуњак, нагласивши да школа, поред образовне, има и важну васпитну улогу.

-Поред знања, важно је да код ученика негујемо вредности као што су хуманост, солидарност и брига за друге. Поносни смо што наши ученици то показују конкретним делима – нагласио је Вуњак.

 

 

automotive-1866521-1280

Нови стационарни „супер радари“ постављени су дуж више државних путева у Србији, а систем је од 22. децембра 2025. активан. Према доступним информацијама, циљ је аутоматска детекција прекршаја без потребе да саобраћајна полиција зауставља возило на лицу места.

Шта све може да бележи „супер радар“?

Ови уређаји су намењени дигиталној контроли саобраћаја и, према објављеним наводима, могу да обухвате:

  • праћење тренутне и просечне брзине на деоницама

  • детекцију екстремних прекорачења брзине

  • препознавање регистарских таблица у различитим временским условима

  • аутоматско препознавање опасних маневара / ризичног понашања

  • слање упозорења надлежним службама (МУП)

Где су постављени – кључне деонице (издвојено)

У објављеној листи помињу се следеће локације:

Београд и околина

  • Остружница – Умка (ИБ 26)

  • Батајница – Добановци (пут 319)

  • Београд – Чента – Ковилово (ИБ 13)

  • Орловача – Рипањ (ИБ 22)

  • Мељак – Степојевац (ИБ 22)

Централна Србија

  • Баточина – Крагујевац (ИБ 24)

  • Трбушани – Чачак (ИИА 179)

Западна Србија

  • Ужице – Горјани (ИБ 23)

  • Шабац – Лојанице (ИБ 21)

Војводина

  • Панчево – Ватин (ИБ 10)

  • Панчево – градска деоница

  • Меленци – Зрењанин (ИБ 13)

  • Сомбор – Кљајићево (ИБ 15)

  • Оџаци – Ратково (ИИА 111)

Јужна Србија

  • Рашка – Нови Пазар (улица Саве Ковачевића)

  • Краљево – Нови Пазар, деоница Варево (ИБ 22)

Шта ово значи за возаче (практично)

Ако се крећете овим правцима, рачунајте да се прекршаји могу евидентирати аутоматски. 
✅ поштујте ограничења брзине и саобраћајну сигнализацију
✅ везујте појас (и возач и сувозачи)
✅ телефон само преко хендсфри / без коришћења у вожњи

Melizmi

Женска певачка група „Мелизми“ одржаће у понедељак 29. децембра у Народном позоришту Кикинда концерт под називом „Пољубац за опроштај“, ауторке Гордане Рогановић, етномузиколога.

Концертом ће „Мелизми“ прославити две деценије постојања и рада, посвећеног неговања изворне песме и традиције.

Догађај ће бити хуманитарног карактера, и сав приход, преко Црвеног крста, биће усмерен онколошком одељењу кикиндске Опште болнице, за жене оболеле од карцинома дојке. Наступиће оркестар Миленка Мартића, а почетак концерта је у 19 часова.