Year: 2025

kozma-i-damjan-slava-(1)

Светом Литургијом коју је служило свештенство наше епархије, уз резање и освећење славског колача у  Храму Светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи. По благослову епископа банатског кикиндски храм славу слави два пута годишње 14. јула и 14. новембра.

Овогодишњи кумови биле су породице Ступар и Завишин. Супружници Владимир и Силвија први пут су кумовали.

-Сваке недеље и црквеним празницима присуствујемо Светој Литургији и овај храм доживљавамо као своју кућу – казао је Владимир Ступар. – Кумство је главна одлика хришћанства и нама је част што смо и на овај начин помогли обележавању славе. Радујемо се свему што се дешава у храму, а посебно смо срећни што је започета изградња звоника.

Бранислав Завишин напоменуо је да је његова породица неколико пута била у улози кума славе.

-Сматрам да је важно да одржавамо веру, али и традицију и Храм Светих Козме и Дамјана нас учи томе. Кумство је привилегија и доноси здравље дома и укућана. Помажемо изградњу колико и када можемо – додао је Бранислав Завишин.

Светој Литургији присуствовали су верници, као и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима за изградњу звоника. Већ 22 године градимо и радимо захваљујући, пре свега, добрим људима који су помагали на много начина. Благо вама и нама што можемо у нашој Кикинди да имамо овакву светињу јер најважније је имати здраву породицу и заједницу.

Овом приликом протојереј Петровић подсетио је да је у току изградња звоника на ком ће се налазити три звона тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе.

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.

А.Ђ.

javna-prezentacija-(4)

У Градској кући организована је седмодневна јавна презентација урбанистичког пројекта брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда за део који се односи на територију нашег града. Пут на нашој територији почиње на граници града са општином Нови Бечеј и иде до државног пута према граничном прелазу Наково-Лунга, а постоји и крак према Руском Селу који излази на гранични прелаз у Српској Црњи. Сви грађани кроз чије парцеле ће пролазити пут, као и они у непосредном окружењу добили су позиве да присуствују презентацији.

 

Суграђанин Слободан Симић има њиву од седам јутара на Великоселском путу. Како истиче дошао је да види колико ће она бити обухваћена саобраћајницом.

-Укупно три парцеле које поседујем налазе се једна до друге. Очекујем да исплата за земљу буде коректна. Верујем да ће најпре бити обављена процена пољопривредног земљишта која је важна како нама, тако и инвеститору и претпостављам да ће бити потребна два вештачења. Осим класе којој земља припада процена ће обухватити и положај и инфраструктуру. Хектар моје њиве тренутно вреди 17.000 евра, а колико ће бити након што се заврше све неопходне процедуре у вези пута, видећемо – сазнајемо од Слободана Симића.

Јавни увид је део законске процедуре и грађанима је омогућено да урбанистички пројекат могу да виде и током викенда.

-Сви који имају примедбе могу да је напишу и пошаљу на наш Секретаријат – навела је Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.Ми ћемо их проследити покрајинском Комисији за планове која ће сваку примедбу понаособ разматрати. Пошто се донесе закључак, они који су упутили примедбу биће обавештени о одлуци Комисије. Када се прогласи да је саобраћајница од јавног интереса и када започне експропријација грађани чије њиве се налазе на траси добијаће позиве са понудама о обештећењу.

 

Грађани су највише питања поставили  у вези исплате земље, а многе је интересовало да ли ће  постојати могућност да добију исту површину обрадиве земље на другој локацији.

 

На нашој територији саобраћајница  позната као „осмех Војводине“ обухватиће 16,2 километара пута. Планирана су три укрштања у нивоу површинске кружне раскрснице, Кикинда југ, Кикинда исток и Кикинда север. Траса прелази преко више мелиоративних канала, преко канала ДТД, Кикиндски канал на граници деонице са деоницом Нови Бечеј, регионалних пруга, државних и општинских путева и укрштањима са инфраструктурним системима.

Брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 километара на сат и обухватаће 46 мостова, 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, пројектом је планирана и изградња 12 петљи, те 13 површинских кружних раскрсница.

А.Ђ.

 

ugovori-ogrev-(2)

Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић и министар за јавна улагања Дарко Глишић уручили су представницима јединица локалне самоуправе уговоре којима се обезбеђује 130 милиона динара за набавку хране и огрева за најугроженије избегличке породице.

Граду Кикинди припала су два уговора, један о набавци огрева у износу од 2,4 милиона динара и други о пружању помоћи у храни за најугроженије избегличке и интерно расељене породице у износу од 708.000 динара.

Уговоре је потписао градоначелник Младен Богдан, који је истакао да Кикинда стоји поносно уз сваку породицу која тражи сигурност и нови почетак.

-Србија је наша заједничка кућа, и када сви заједно деламо одговорно и с љубављу, можемо да пружимо конкретну подршку онима којима је најпотребнија и да оставимо трајан траг добре воље и солидарности. Ови уговори омогућују да се обезбеде конкретна средства за основне потребе – огрев за загревање домова током зиме и храна за достојанствен живот, показујући да Кикинда и држава заједно стоје као стуб подршке и наде за све којима је потребна помоћ – навео је Богдан.

У склопу програма солидарности „Огрев и храна за најугроженије“ уручени су уговори за доделу 4.663 пакета хране и 3.550 пакета огревног дрвета, намењени за укупно око 7.200 породица, казала је Станисављевић, док је министар Глишић напоменуо да је  214 уговора који су потписани прилика да многе од угрожених породица реше неке од својих проблема.

Локалне самоуправе расписаће јавне позиве за набавку хране и огрева на које могу да се јаве породице избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији.

А.Ђ.

 

prcanj-prodat-(1)

Бивше одмаралиште у Прчњу, у власништву града, продато је за милион и 115 хиљада евра. Нови власник је панчевачка фирма „Фат Фрумос“ која је била у обавези да након лицитације уплати аванс, а пре закључења уговора да исплати целокупан износ што је и урађено, истакао је градоначелник Младен Богдан.

-Продаја одмаралишта била је тема политичких и друштвених дебата од момента када је покренута иницијатива да се на овај начин реши проблем. Лицитација је одржана 12. септембра и на њој је учествовало шест понуђача. Уговор је потписан 10. новембра, а комплетна процедура реализована је у складу са законом. Средства од продаје, која су на рачуну града, биће искориштена искључиво за инфраструктурна и инвестициона улагања, а то је посебно важно за садржаје за децу јер су и ово одмаралиште користили управо најмлађи. Имамо зграда које је неопходно реконструисати, а отвара се могућност и изградње нових  – прецизирао је градоначелник Богдан.

У одмаралишту у Прчњу нико није ушао 28 година, од 2006. године оно се налази у другој држави, у Црној Гори. Оно је руина којој тешко може да се приђе.

-Део објекта није легализован, не постоји могућност да се капацитети одмаралишта прошире и осавремене јер је неопходно испоштовати стандарде за објекте у којима бораве деца. Када се сагледају све чињенице, ми смо храбро донели одлуку да се одмаралиште прода. Подсетићу да је најпре на седници Скупштине града донета одлука о отуђењу уз противљење опозиције чији представници су износили паушалне оцене и обмањивали су јавност разним нетачним информацијама. Све до тада нико о одмаралишту није причао, али је оно била добра тема да се подгреје ситуација у граду. Појединци су подбуњивали са несувислим коментарима и предлозима на друштвеним мрежама како би прикупили јефтине политичке поене – подсетио је први човек града.

Продајом је решен вишедеценијски проблем са којим нико није имао храбрости да се ухвати у коштац, навео је Младен Богдан.

-Тему продаје одмаралишта  врло брзо су заборавили они који су највише били против. Свако је имао прилику, пре свега они који се активно баве политиком и представљају грађане у локалном парламенту, да се упознају и испрате комплетну процедуру од почетка до краја. Сматрам да је добијена цена добра јер је за 400.000 евра већа од процењене вредности – закључио је први човек града.

Процену тржишне вредности обавила је фирма „Шпика Инжењеринг“ и она је износила 753.000 евра, што је била и почетна цена на лицитацији.

Катастарска парцела налази се на потесу Гамбровина. Њена укупна површина је 519 квадратних метара од чега је двориште 379, зграда 140 квадрата, а поред су ливаде треће класе површине 1.016 и 1.196 квадрата. На парцели се налази зеленило ограничене намене, тако да се на њој не може ништа градити.

Врло брзо биће покренуто партиципативно буџетирање односно отвориће се могућност да се путем јавне расправе предлажу инвестициона и инфраструктурна улагања.

-Позивам све представнике јавности и политичких група, заинтересоване суграђане да учествују. Свако ко жели моћи ће да даје предлоге и свачије мишљење биће уважено. Једна од тема биће и располагање новчаним средствима добијеним продајом одмаралишта у Прчњу – открио је градоначелник Богдан.

Одлука о буџету за наредну годину биће донета у децембру, а након јавне расправе.

А.Ђ.

1000080542

У организацији Окружног Кошаркашког савеза Севернобанатског округа и Кошаркашког савеза Србије током викенда у Кикинди одржан је други регионални тренинг за девојчице узраста до 14 година (годишта 2011, 2012, 2013). Тренинг је одржан према плану и програму селективног погона КСС за женску кошарку којим руководи потпредседница КСС Ана Јоковић.
Сваке године у склопу Кошаркашког савеза Србије организују се регионални тренинзи за три годишта. Најстарије годиште је пратеће годиште кадетске репрезентације. Ове године је то 2011. 2012. и 2013. Кроз четири регионална тренинга бирамо децу која иду на савезне тренинге на територији целе Србије. Трудимо се да сваки регионални тренинг буде у другом граду јер сама промоција женске кошарке је веома важна зато што је ово најлепши спорт на свету по мом мишљењу и то је неки пут где деца могу да виде на ком су такмичарском нивоу. Ове године Кошаркашки савез Војводине је изабрао да не буду регионални тренинзи само у Новом Саду, већ смо се потрудили да дођемо и у Кикинду. Овим путем се захваљујем домаћину на изузетном гостопримству, надам се некој даљој сарадњи и едукативним тренинзима, и надам се развитку женске кошарке у Кикинди – рекла је Весна Џувер координатор свих региона млађих категорија.
– Ове године смо се одлучил да се четири регионална тренинга одрже у Оџацима, Кикинди, Кули и Руми, овим смо покрили добар део наше покрајине. Окружни Кошаркашки Савез је изразио жељу да буде организатор оваквог догађаја и угости наше девојчице из покрајине. Драге воље увек дођем у Кикинду, моја мајка је пореклом из Кикинде. Ове године сам се пријатно изненадио да је хала “Језеро” доведена у одлично стање, са климама, реновираном теретаном итд. Морам да споменем да су свлачионице сада на прволигашком нивоу. Мислим да су услови перфектни за припреме спортиста – рекао је Марјан Стојанац координатор млађих категорија КСВ.
– Драго ми је да је спортски центар “Језеро” после више од 10 година домаћин једног оваквог догађаја у кошарци. Кикинда као град и као спортски центар заиста има одличне услове, што су гости овом приликом рекли. Једноставно код нас у самом граду је ово једини спортски објекат, наш храм спорта, у који град и људи у овом објекту максимално улажу све напоре да и поред тога што је стар објекат буде као нов – рекао је Драган Пецарски директор културно спорстског центра Језеро.
– Драго ми је да је поново репрезентација млађих категорија у нашем граду после више од 10 година. То је од великог значаја за развој женске кошарке у Кикинди, популаризацију спорта и повећање заинтересованости. Наш град има најбоље услове што се тиче припрема клубских и репрезентативних. Пуно ми је срце поново видети ове играчице на паркету код нас – рекла је Мирјана Мићић председник СО ЖКК.
– Данашњи догађаји у организацији Кошаркашког Савеза Србије и Кошаркашког Савеза Војводине као и ОКС-а је од великог значаја за град Кикинду. Обзиром да после 10 година овакав догађај је само доказ да је град Кикинда град спорта и да су улагања у спортску инфраструктуру као и надљудски напори људи који се залажу да спорт у Кикинди буде на вишем нивоу нису узалудни, Од данас је наш град поново доказао да може да пружи све инфраструктурне услове за све селекције у свим спортовима и да је град после дуго година враћен на кошаркашку мапу Србије – рекао је Дејан Пудар заменик градоначелника Кикинде.
– Данашњи догађај представља само епилог. Кикинда је поново град кошарке са пратећом инфраструктуром и подршком коју добијамо од града. Ја бих се овом приликом захвалио градској власти која прати развој спорта, конкретно кошарке. Мени је задовољство да кажем да смо заиста проширили нашу мрежу и у приградске месне заједнице, Мокрин, Руско Село, Козарце итд. Кошаркашки клуб Велика Кикинда је одрадио позив основним школама где је одазив деце која желе да уче кошарку поприлично велик. Резултати овог рада ће се видети тек у годинама које долазе. Данашњи дан показује још једну значајну ствар а то је симбиоза мушке и женске кошарке, града и рекреативно културног центра Језеро. Ми смо заједно партнери на једном великом пројекту
развоја кошарке у Кикинди. Мислим да је логичан след био да Кошаркашки савез Србије препозна ову спортску енергију која је у Кикинди. Ово представља рефлексију односно одговор КСС-а да су ту да подрже нашу кошарку. Мислим да ћемо у некој скорој будућности на оваквим скуповима имати прилику да видимо и младе таленте града Кикинде, јер због њих и радимо све ово – рекао је Озрен Симјановски – председник одбора ОКС.
Како су ови тренинзи заправо један од првих филтера за попуњавање будућих репрезентативних селекција наше државе, веома смо поносни и захвални како Кошаркашком савезу Србије, тако и Кошаркашком савезу Војводине, јер су препознали сав рад који смо уложили у последњих годину дана, али и потенцијал који наш град има када је Кошарка у питању. Овакви и слични скупови које планирамо са партнерима. Кошаркашким савезима, у будућности са сигурношћу после паузе од преко једне деценије, враћају наш град на кошаркашку мапу и то не само такмичарски већ и кроз едукацију најмлађих, као и продукцију нових кадрова у кошарци стручног особља.
ИЗВОР: КК ВЕЛИКА КИКИНДА

rukomet-m.-vojvodina-ns-mrk

Нови Сад – Дворана: „Слана бара”. Судије: Марко Секулић и Владимир Јовандић (обојица Панчево). Седмерци: Војводина 3(2), МРК Кикинда 1(0). Искључења: Војводина 2 минута, МРК Кикинда 4 минута.
ВОЈВОДИНА: Воркапић, Раденковић 5(1), Милић 7, Милета 3, Вуковљак 4, Станков 4, Салдаценка (9 одбрана), Пушица 1, Чабрило 3, Рађеновић, Срдановић 5(1), Еномото, Предовић 3, Додић 2, Диздар (4 одбране), Јовановић.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 7, Лисица 1, Јовановић 1, Ћосић 1, Мишков (4 одбране), Тодоров, М. Панић 2, Китановић (-), Гајски, Л. Панић 2, Петровић 2, Лазић 4, Поповић, Ковачевић 2, Гаћиновић (4 одбране, седмерац).
Играч утакмице: Миљан Вуковљак (Војводина).
Семафор: 3:4(8.), 6:4(10.), 12:6(16.), 23:11(30.), 26:13(40.), 33:18(51.).
У унапред одиграној утакмици 10. кола, рукометаши клуба с именом нашег града претприли су осми пораз у сезони. У Новом Саду, пружали су отпор у првих десетак минута, а онда је Војводина започела пуцачки тренинг и до одмора стигла на плус 11. У наставку сусрета, како то најчешће бива када је реч о великој разлици у квалитету такмаца, нешто слабији гас фаворита, играло се да што пре прође време.
Д. П. 

ul
Двадесет пет година после пожара у тунелу успињаче – воза код Капруна, Аустрија и даље нуди школски пример како се технички пропуст, слаб надзор и бирократска самоувереност претварају у правни вакум.

Дана 11.11.2000. године воз је плануо као бакља, 155 људи изгубило је живот за неколико минута, а институције су после дугих поступака, произвеле закључак без тежине, нема довољно доказа за кривичну одговорност. Одговорност, дакле, постоји као апстрактна категорија; конкретно је не сноси нико.

У образложењима пресуда све карике ланца грешака постале су ситне и „непресудне“ – ко је одобрио непредвиђени грејни елемент, ко је потписао технички преглед, ко је надзирао експлоатацију, ко је пустио воз у саобраћај. Збир системских промашаја сведен је на нулу кривице. Тиме је послата порука индустрији и регулаторима да се окриље процедуре може претворити у штит од одговорности.

Случај несреће у Капруну завршио се 2004. године ослобађајућим пресудама за свих 16 оптужених, упркос бројним доказима о техничким пропустима, неодобреним модификацијама уређаја и пропустима у инспекцији и надзору.

Суд се у великој мери ослонио на чињеницу да у време изградње и модификације железнице нису постојали јасни стандарди противпожарне заштите који би се могли применити.

Одговорност је развучена између више актера од произвођача грејача и уградње погрешне опреме, преко пропуста у инспекцијама, до службеника министарства, али је на крају све прикривено бирократским оправдањима и „непостојањем намере“.

Уместо одговора, породице жртава су добиле хладно правно образложење у коме су чак и најкритичнији детаљи попут заобилажења заштите од прегревања и коришћења кућних грејача у јавном превозу или игнорисани или сведени на „несрећан сплет околности“. Суђење је оставило горак укус правде која не служи људима.

Цивилне тужбе донеле су скромне нагодбе и хладне формуларе. За породице жртава то значи да је висина исплате обрнуто сразмерна дубини трауме за јавност, да је меморијална култура сведена на протокол, без целовитог досијеа са именима, потписима и одлукама. Аустрија, која региону често држи лекције о „европским вредностима“, у случају Капруна остала је испод сваког стандарда, истина мора имати потпис, а одговорност лице.

Поглед редакције портала Српски Угао

Аустрија дугује Капруну двоструку правду, јаван, потпун и двојезичан досије са именима свих доносиоца одлука и трајну, примерену репарацију породицама, без правних скретања и процедуралних паравана. Док се то не догоди, Капрун остаје срамота државе Аустрије, која прецизно мери папир, а олако мери људски живот. Иронија је тим већа што управо та иста аустријска власт данас дели моралне лекције у случају пада надстрешнице у Новом Саду, док је смрт 155 људи живих спаљено у тунелу прошло без икакве одговорности, без казне, без срама. Срам их било. Док не очисте сопствени праг, свака њихова опомена звучи као лицемерје.

Извор: Српски угао

klupe-trg

Радови на поправци клупа на тргу настављени су протеклих дана.

Јавно предузеће Кикинда, у сарадњи са Секретаријатом за инспекцијске послове Градске управе, у оквиру редовног одржавања јавних површина обавља поправку оштећених клупа.

Замењене су оштећене даске, освежене металне конструкције и површине су обојене заштитним премазом и бојом.

Није наодмет да укажемо још једном на то да је за лепши и уређенији град потребно и очување заједничке имовине. Само заједничком бригом можемо обезбедити да наш град остане уређен.

Granicni-prelaz

Примена новог улазно-излазног система Европске уније (ЕЕС) почела је у понедељак на граничним прелазима ка Румунији- Наково-Лунга и Српска Црња- Жомбољ.

Нови систем важи за грађане држава које нису део ЕУ и Шенгенске зоне, док путници са пасошима Европске уније, путују као и до сада, јер за њих нема промена.

Приликом првог уласка или изласка од држављана трећих земаља, међу којима је и Србија, прикупљају се, поред података из путних исправа, и биометријски подаци, односно отисци четири прста десне руке и фотографија лица.

Како је раније наведено, ЕЕС ће на тај начин заменити тренутни систем ручног печатирања пасоша, за који се наводи да одузима много времена, а не пружа поуздане податке о граничним прелазима нити омогућава системско систематско откривање прекорачења дозвољеног боравка.

Систем ће, такође, регистровати случајеве одбијања уласка у ЕУ.

За потребе ЕЕС, „држављанин који није из ЕУ“ подразумева – путник који нема држављанство ниједне земље Европске уније или држављанство Исланда, Лихтенштајна, Норвешке или Швајцарске. Старосна граница према којој се примењује ЕЕС не постоји, осим што су деца узраста до 12 година изузета од узимања отисака прстију.

 

polet-(2)

Још пре шест деценија маштовити новинари из престонице Полет су, због бројних врхунских играча који су у њему поникли па славу стекли у великим клубовима, назвали  – нашом „Барцелоном“

Двоструки украсни придевски израз, као стилска фигура, одавно је у употреби када се, у беседи или хроничарским записима, поближе сликовито предочавају фудбалске вредности Полета. Да ли су уврежени епитети да се ради о нашој, овдашњој, „Барцелони“ и да је малено Наково „најфудбалскије село на свету“, с довољно покрића?  Или је мит у питању?

С овом дилемом сусреће се проф. др Јовица Тркуља у својој најновијој, амбициозно урађеној, књизи посвећеној чувеном фудбалском асу и дечачком узору ауторове генерације Бошку Бурсаћу, којом се уједно симболички, пером, одужује родном месту. Својеврсни мит о наковачкој фудбалској изузетности за њега је заправо подухват младића са маргине при настојању да савладају (по)ратне фрустрације и изборе се за властити идентитет, социјализацију,  а понајвише за сопствену афирмацију. Тркуља се студиозно бави генезом наковачких спортских активности, пре свега фудбала. ФК Грмеч,  формиран 1946. године, седам година касније преименован је у ФК Полет.

Од тада у Накову почиње организовано и систематско бављење спортом. На фудбалском темељима у Накову, које су поставили Божидар Михаљев, Милош Ердељан и Константин Секулић, наставили су да делају месни просветари, а потом и директори школе Чедо Торбица, Чедо Бајић и Жива Мирков, задуживши наставнике фискултуре да трагају за спортским бисерима. У својеврсној мисији посебно су се издвајали  Обрад Рајић Жофи, Владо Стаменковић, Петер Лауб, Миодраг Војиновић Вујко и Ђуро Медић.

За мештане  „најфудбалскијег села на свету“, како су Наково пре отприлике шест деценија назвали маштовити посленици престоничке седме силе, фудбал је био више од игре. Тако вели Ратко Боровница, након играчке каријере истакнути фудбалски радник, једно време председник ОФК Кикинде. Овај наш саговорник био је и први човек Фудбалског савеза Војводине и – последњи вођа репрезентације на утакмици са Аустријом у Бечу непосредно пред распад СФРЈ.

– Генетика понета из Босанске Крајине и очигледна даровитост дечака, бескрајна приврженост спорту уопште, а фудбалу понајвише, и марљивост наставног особља месне основне школе били су гаранција  нашег успеха – наглашава Боровница. – Захваљујући Полету, који је је наступао углавном у Банатској и Војвођанској лиги, Кикинда је 1976. године стекла статус друголигаша.

РАТКО БОРОВНИЦА: „ЂУША МЕДИЋ ЈЕ БИО ОДЛИЧАН ФУДБАЛЕР. ЛИЧНОСТ САВРШЕНИХ ПСИХОФИЗИЧКИХ ОСОБИНА, ЛИДЕР ТИМА. СЛОВИ ЗА НАЈУНИВЕРЗАЛНИЈЕГ СПОРТИСТУ НАКОВА СВИХ ВРЕМЕНА, А МОЖДА И КИКИНДСКОГ РЕГИОНА. ИЗВАНРЕДНО ЈЕ ИГРАО КОШАРКУ, ОДБОЈКУ, СТОНИ ТЕНИС, БИО ОДЛИЧАН ГИМНАСТИЧАР…“.

Историја Полета саткана је од узбудљивих, често драматичних догађаја, временом неретко оплемењиваних шаљивим досеткама маштовитих мештана, па кроз генерације препричаваних. Још се, примера ради, памти навијачка парола „Од Накова па до Шида сви познају Бокан Вида“. Боровница помиње најузорније клупске активисте. Вредни Владо Трифуновић је био секретар Полета, а сем њега на тој дужности истакао се и предузимљиви Јован Бркљач Јоџо. Кикинђанин Милош Ердељан Џата најчувенији је тренер, јер се под његовом командом Полет докопао војвођанског ранга. Похвале су вредни и Милојко Брканлић, Радослав Никодиновић Геџа, Дане Вукобрат, Владо Стаменковић, Неђо Лазаревић, играч и тренер Стево Мудринић…

БОШКО БУРСАЋ

У поменутој књизи Тркуље, с поднасловом „Наковачка фудбалска бајка“, из хрпе вредних фотографија издвајамо снимак из 1960. године који верно дочарава време фудбалског заноса и ентузијазма, чега одавно нема, јер спорт није оно што је некада био. Подужи потпис, аутентичности ради, дословце цитирамо: „ФК Полет, Наково 1960, тамни дресови: Милојко Брканлић, Радиша Егеља, Никола Маљковић, Илија Егеља, Ђуро Медић, Славко Росић Репац, Јово Коврлија Циго, Владо Трифуновић, чуче: Дане Раца, Љубиша Егеља, ??, Бошко Бурсаћ: доле: Никола Репац. У белим дресовима фудбалери из Б. Аранђелова“.

Накову је, предочава Боровница, поникло око 30 прволигашких и друголигашких играча. Први је славу стекао Миланко Ћук у дресовима Црвене звезде и Пролетера, одигравши за омладинску селекцију Југославије 18 мечева. На списку успешних још су: Бошко Бурсаћ (Ријека, Загреб и Витесе у Холандији), Јован Коврлија (Пролетер,  олимпијски репрезентативац), Дане Раца (Пролетер и Трепча), Душан Егеља (Пролетер и ОФК Кикинда, олимпијски репрезентативац) Милан Мајсторовић (ОФК Београд и Кипар), Триво Иветић (ОФК Београд и Данска), Здравко Боровница (Црвена звезда, Француска, Б репрезентативац СФРЈ), Милан Бабић (Партизан, Црвена звезда и крушевачки Напредак),Ђуро Медић (Војводина, ОФК Кикинда), Владимир Мудринић (Црвена звезда, Војводина), Драгољуб Бурсаћ (Пролетер, Ријека, ОФК Београд и Сутјеска),  Д… Бурсаћ Ћита (Пролетер, Кикинда), Душан Росић, Вид Бокан (Црвена звезда, 17 пута омладински репрезентативац СФРЈ), Славко Боровница (ОФК Кикинда, Врбас), Стево Мудринић (ОФК Кикинда), Недељко Племић (ОФК Кикинда), Борислав Ћук (ОФК Кикинда), Недељко Лукач (Партизан, Пролетер, Напредак), Милан Коврлија (ОФК Кикинда, Војводина – шампионски тим), Којо Дрезгић (ОФК Кикинда), Радован Бурсаћ (ОФК Кикинда, Пролетер), Драган Радујко (Пролетер, ОФК Кикинда),Мирко Буцало (Пролетер), Миладин Тркуља (Младост Апатин), Урош Бобић (ОФК Кикинда), Саша Кресоја  (ОФК Кикинда), Мирослав Грбић (ОФК Кикинда, Младост Бачки Јарак)… Стево Бобић је играо за Југал из Аустралије. Нема шта, списак за понос.

ТРЕНЕРСКА СВИТА

У Накову су прве фудбалске кораке начинили тренери: Јован Коврлија, који је био шеф стручног штаба Пролетера, Војводине, Кикинде и Бечеја, а његов рођени брат Милан Коврлија водио је ОФК Кикинду и Срем из Сремске Митровице. Ђурађ Кресоја тренирао је ОФК Кикинду и Пријепоље, а Владимир Мудринић Златибор.

СУМОРНА СУТРАШЊИЦА

Полет је дуго био спортски колектив за пример у сваком погледу. Већ дуже време није тако. Проредиле су се наковачке ђачке клупе, новорођени малишани за годину дана могу се набројати на прсте једне руке, па се тим, који је у скоро најнижем рангу, попуњава момцима из Кикинде. Будућност фудбала у селу с једва две хиљаде душа суморна је.

М. Иветић