Drugog dana Božića obeležava se veliki praznik, Sabor presvete Bogorodice, u čast Presvete Bogomatere, koja je rodila Isusa Hrista, spasitelja naroda.
Kao znak zahvalnosti, danas se izgovara posebna molitva.
„Tvojim rođenjem Hriste bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju tebi, suncu pravde, i da poznaju tebe sa visine istoka, Gospode, slava ti!“
Prema narodnim običajima, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću. Ovaj dan treba pošetati i posetiti prijatelje i kumove, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.
Veruje se da se, na današnji dan, mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.
Trka neosledanih konja u Mokrinu za Božić tradicija je duga više od 120 godina. I ove, u prisustvu velikog broja gledalaca takmičilo se šest jahača. Pobednik je Lazar Admov, drugi je na cilj stigao Vasilije Janić, a treće mesto zauzeo je Paja Belančić.
Organizator je Konjički klub iz Mokrina u saradnji sa Mesnom zajednicom. Božićna trka neosedlanih konja organizuje se kod Bakarne ćuprije. Održava se svake godine prvog dana Božića bez obzira na to kakvo je vreme.
Jahači se takmiče u tri trke, a cilj je da, na neosedlanim konjima, što brže stignu do zamišljenog cilja. Trka se najavljuje hicima iz lovačke puške. Nije poznato ko je ustoličio ovu trku, ali po sećanjima vremešnih Mokrinčana kontinuirano su počele da se održavaju uoči Prvog svetskog rata. Nadmetanje je ujedno i sećanje na ratnike iz Mokrina čuvare potiske granice koji su jahali neosedlane i neukrotive konje.Mokrin je jedino mesto u Banatu u kom se održavaju ovakve trke. Još se pamti i prepričava nadmetanje iz 1963. godine kada je temperatura bila minus 30 stepeni.
Veliki broj vernika okupio se u crkvi Svetog Nikole na Božićnoj liturgiji. Nakon pričešća osveštana je i lomljena je česnica koja je darivana okupljenima.
Protojerej Miroslav Bubalo čestitao je Božić pozdravom mir Božiji, Hristos se rodi.
-Hristos se rađa slavite, Hristos s nebesa dolazi, kaže pesma i to je razlog što slavimo jer nismo više robovi, kako stoji u poslanici apostola Pavla, nego smo deca Božija, Hristovim usinovljenjem – rekao je sveštenik Bubalo.
Česnica, prečnika 1,7 metara napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju. U njoj je bilo pet novčića zlatnik i srebrenjaka i prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Najsjaniji novčić dobio je Nikola Sivčev (27) iz Kikinde.
-Dolazim čitavu deceniju na Božićnu liturgiju. Uvek uzmem česnicu i ovo je prvi put da sam izvukao novčić i to zlatnik. Mnogo mi znači i veoma sam srećan i siguran sam da će ova godina za mene biti puna uspeha – istakao je Nikola Sivčev.
Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Andrei Tunić (25).
-Svake godine dolazim na Liturgiju za Božić. Dobila sam srebrenjak i prvi put da sam izvukla novčić. Ove godine završila sam fakultet tako da se nadam da će mi ovo doneti sreću u daljem životu – dodala je Andrea Tunić.
Sugrađanin Mićo Tegeltija prvi put je prisustvovao Liturgiji u hramu.
-U česnici sam pronašao srebrenjak. Verujem da će i doneti sreću – kazao je Tegeltija.
Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar, kao i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zoltan Tot.
-Želim da nam Božić donese blagostanje, mir i ljubav u naš grad i naše domove. Više nego ikad potrebno je da budemo jedinstveni, da smo zajedno, da imamo snage i pomažemo jedni druge kako bi sve što želimo i postigli. Svima nama neka od Božića do Božića, svaka godina bude prosperitetnija, bolja i uspešnija – naveo je prvi čovek grada.
Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i porodice, i obeležen je brojnim običajima koji imaju jedan osnovni smisao – da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina.
Jedan od najlepših božićnih običaja je miroboženje – prilika da se zavađeni pozdrave i poljube govoreći “Mir božji, Hristos se rodi”, da se oni koji su u svađi izmire dakle, u ovo doba godine koje treba da bude vreme opšteg mirenja i praštanja.
Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu treba staviti zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.
Gradska kuća i ove godine na Badnje veče, otvorila je vrata korinđašima koji su šaljivim pesmicama domaćinima su poželeli srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. Više stotina mališana strpljivo je čekalo da korinđaju gradonačelnika Mladena Bogdana i njegove saradnike. Zauzvrat su dobili voće i slatkiše.
Među njima je bio i dvanaestogodišnji Vanja Radin.
-Ja sam mali Bata, otvorte mi vrata, da vam vidim jelku i poljubim ćerku – ovako je Vanja korinđao. -I prošle godine bio sam u Gradskoj kući i svidelo mi se kako izgleda, pa sam došao opet. Korinđam u svojoj ulici kod komšija i sakupim puno slatkiša. Ovom običaju se najviše radujem.
Anđela Mirkov (14) takođe, voli da korinđa.
-Prvo dođem kod gradonačelnika, a posle toga idem u komšiluk i kod drugara. Nakupim slatkiša i trudim se da ih rasporedim, da ih ne pojedem sve za jedno veče.
Korinđanje je običaj koji je opstao još jedino na severu Banata, te je i naš zadatak da ga sačuvao, rekao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.
-Važno nam je da korinđanje prenosimo na sve generacije. Godinu u Gradskoj kući počinjemo tako što darujemo našu decu. Deca nam unose radost, ali i daju motivaciju i snagu i energiju da u svim danima koji nam dolaze radimo još bolje i više. – dodao je prvi čovek grada.
Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina. Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.
U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen. Doneli su ga konjanici i konjari sa zapregama i fijakerima okićeni hrastovim grančicama. Kum badnjaka ove godine bio je Ilija Rađenovć, predsednik Kikindskog konjičkog udruženja.
-Velika je čast biti kum na najradosniji hrišćanski praznik. Predstavljam ne samo sebe, nego sve članove mog udruženja, koji, pre svega neguju tradiciju. Svi smo se okupili i već jutros u pet sati krenuli smo da sečemo badnjak. U povratku smo obišli prijatelje, poljoprivrednike i članove kluba. Negovanje ove tradicije svima nam je važno i istrajaćemo u tome – rekao je Rađenović.
Po badnjak je bio i Žika Beleslin, član Kikindskog konjičkog udruženja.
-Krenemo u ranim jutarnjim satima i završimo kasno u noć. Posetili smo veliki broj porodica i svi su nas dočekali sa osmehom. Po badnjak, sa lipicanerima Marom i Dravom i kolima odlazim četvrtu godinu zaredom. Poštujem i volim ovu tradiciju i na nama, mlađima, je da je održimo – istakao je Žika Beleslin.
Konjar Ivan Rakić iz Kikinde zajedno sa kumom Zoranom Divljakom iz Ruskog Sela, sinom Nikolom i kolegom Čedomirom Sivčevim, takođe je na Gradski trg doneo badnjak.
-Ličnim primerom moramo učiti mlađe kakvi su nam običaji i tradicija i kako ih poštovati. Po meni, Badnji dan i Božić su najveći i najradosniji hrišćanski praznik i važno ga je obeležiti kako dolikuje – naveo je Rakić.
Sveštenici Pravoslavne crkvene opštine čestitali su okupljenima Badnji dan i pozvali ih da sa unošenjem badnjaka u svoje kuće unesu i mir.
Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, narodni poslanik Milenko Jovanov i njihovi saradnici.
U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u hramu Svetih Kozme i Damjana.
Kuglašice Kike i gradonačelnik Mladen Bogdan sa saradnicima uneli su badnjak u Gradsku kuću. Kako je istakao prvi čovek grada, badnjak je unet kako bi doneo još više prosperiteta, zdravlja, blagostanja i mudrosti.
-Običaj je, oduvek, da domaćin unosi badnjak u kuću koji simboliše ognjište. Ovo je naše, gradsko, ognjište, oko kog se okupljaju svi naši sugrađani. Da nam ognjište večno živi i da nam donese napredak uz poruku da nam iz godine u godinu badnjak i Badnji dan pomogne u ovim izazovnim vremena da imamo mudrosti, snage i strpljivosti da uradimo još bolje i još veće stvari za naš grad. Svim mojim Kikinđanima želim da u miru i blagostanju provedu ovaj sveti dan – rekao Mladen Bogdan.
Badnji dan je dan koji prethodi najrodasnijem hrišćanskom prazniku Božiću. Običaj je da u jutarnjim satima domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu da po deo hrastovog stabla, badnjak. Badnjak se seče badnjak sa samo tri udarca sekirom jer, veruje se, to simbolizuje Sveto trojstvo, te će samo tako odsečan badnjak biti blagosloven.
On predstavlja simbol hrastovih grana koje je pravedni Josif zapalio kad je sa Bogorodicom ušao u pećinu u kojoj će ona doneti na svet Bogomladenca Isusa Hrista. Naime, kad su Bogorodica i njen zaručnik pravedni Josif došli iz Nazareta u Vitlejem, sve gostionice su bile pune i nigde nije bilo nijednog slobodnog kreveta u kom bi mogli da prenoće.
Porodice koje proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru u kuću na Badnje veče unose slamu. Ona simbolički predstavlja slamu na koju je Isus Hrist položen po rođenju, a koja ga je zaštitila od smrzavanja.
Danas je i poslednji dan posta pa se priprema posna hrana, a u našem kraju, čim padne mrak dočekuju se korinđaši koji domaćinma čestitaju Badnje veče, a zauzvrat dobijaju darove.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi.
U nastavku sezone repertoarskog igranja, prva će na repertoaru ove godine biti predstava „Smrt čoveka na Balkanu“, koja će se igrati u petak, 17. januara.
U utorak, 21. januara, publika će moći da gleda „Kovače“, predstavu na velikoj sceni.
“Kovači”
Nova predstava, „Savršen partner“, sa Minom Stojković, Marinom Vodeničar i Vladimirom Maksimovićem, zakazana je za petak, 24. januar.
U utorak, 28. januara, na maloj sceni, igraće se „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu.
“Oblaci”
Poslednjeg januarskog dana na repertoaru će biti komedija „Ljubavno pismo“.
U kikindskom Crvenom krstu nastavljaju sa organizacijom posebnih programa namenjenih najmlađima, kroz edukativne sadržaje Zimske škole humanosti.
Motivacija i edukacija mladih za uključivanje u programe i aktivnosti Crvenog krsta predstavlja jedan od stalnih i prioritetnih zadataka, navode u ovoj organizaciji.
Zimska škola humanosti biće održana od 8. do 10. januara u prostorijama Crvenog krsta, od 9 do 13 sati. Namenjena je učenicima četvrtog, petog i šestog razreda osnovnih škola.
Aktivnosti će obuhvatiti sledeće teme: istorija, znak i osnovni principi, i akcije i aktivnosti Crvenog krsta. Održavaće se i radionice o prvoj pomoći i promociji humanih vrednosti – tolerancije, kulturalnog identiteta i poštovanja razlika, kao i o smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti.
Prethodno prijavljivanje nije potrebno, navode u Crvenom krstu i pozivaju osnovce da im se pridruže u prostoru ove organizacije, u Nemanjinoj 4.
