March 10, 2026

Year: 2025

mora-karolj-1-1

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану 22. децембра одржана је приредба „Улагање у будућност“, посвећена најмлађима и значају образовања као темеља сваког друштва. Догађај је окупио ученике, родитеље, наставнике и представнике институција, уз јасну поруку да улагање у децу значи улагање у заједницу.

Свечаност је реализована у сарадњи Националним саветом мађарске националне мањине и Савеза „Rakoci“. Посебан сегмент био је посвећен ученицима који започињу школовање, којима су уручени симболични поклони као подршка и подстрек на њиховом образовном путу. Поклони су обезбеђени уз подршку Владе Мађарске и државног секретаријата за националну политику Кабинета премијера Мађарске, посредством фонда „Betlen Gabor“.

Догађају су присуствовали и представници политичког и друштвеног живота, међу којима су били др Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара, председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд и председник Савеза „Rakoci“ Чонгор Чаки. Свечани програм обогатили су ученици, који су се представили песмом, рецитацијама и игром.

Школа је недавно добила и значајну институционалну подршку за унапређење услова рада. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине обезбедио је 10.4 милиона динара за реконструкцију крова фискултурне сале, чиме ће бити створени безбеднији услови за наставу физичког васпитања и друге активности.

-Школа планира да у наредном периоду, у складу са могућностима, настави са улагањима у инфраструктуру, укључујући и обнову фасаде, са циљем да се додатно унапреди изглед и функционалност школског објекта – истакла је директорица школе, Лидиа Кикић Бари.

lazar-demic

Улице су тихи хроничари сваког града. Њихова имена чувају сећања на људе, догађаје и епохе које су обликовале локалну историју.

Од времена Аустроугарске до социјалистичке Југославије, као и касније, свака табла на фасади има своје време и поруку.

У Кикинди су свега три улице задржале своје првобитне називе, сазнајемо од Лазара Демића, историчара.

Албертова улица је још једно познато име на мапи града, али данас мало ко зна ко је заправо био Алберт?

 

muzej-radionice-4

Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.

Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.

-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.

Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.

Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.

penzioner-11

Одлазак деце из родитељског дома често се описује као природан след догађаја, али за многе мајке и очеве тај тренутак уме да донесе неочекивано дубоку празнину. Кућа постаје тиша, дани дужи, а родитељи се изненада суочавају с питањем: шта сада, кад су сви разлози за бригу и свакодневне обавезе нестали? Управо тај период преласка и прилагођавања назива се синдромом празног гнезда.

Специјализанткиња медицинске психологије, Јована Давидхази, објашњава да је овај синдром у основи очекивана фаза у животном циклусу сваке породице.

-То је природан процес навикавања на новонасталу ситуацију, а родитељи кроз њега пролазе лакше или теже зависно од личних и породичних околности – рекла је наша саговорница.

У мањим срединама, попут Кикинде, деца најчешће одлазе у веће градове због образовања или посла, па је тај осећај губитка често појачан јер физичка удаљеност постаје стварна препрека свакодневним контактима.

-Колико ће синдром бити изражен, зависи од тога какав су однос родитељи изградили са дететом и колики део свог идентитета су везали за родитељску улогу – напоменула је Давидхази.

Феномен губитка улоге је кључан. Ако је родитељство било централни део нечијег живот, тешко је пронаћи нову сврху када деца оду. Мајке су често теже погођене јер су у већини случајева биле више укључене у свакодневне потребе детета, али и очеви пролазе кроз сличан процес, само га теже изражавају.

Синдром празног гнезда може имати симптоме који личе на депресију: туга, осећај безвредности, забринутост и страх од будућности. Ипак, како објашњава психолошкиња, у питању је пролазна фаза која се с временом ублажава.

-За разлику  од депресије, ови симптоми не оптерећују особу до те мере да не може да функционише. Ако туга и безвољност трају дуже од шест месеци и почну да утичу на свакодневни живот, тада говоримо о могућем развоју психичког поремећаја и то је тренутак када треба потражити стручну помоћ – саветовала је наша саговорница.

Родитељима који пролазе кроз овај период Давидхази предлаже да одржавају блиске односе са својом децом, чак и ако живе далеко. Важно је да се контакти не прекину – позиви поруке, заједнички планови, то све помаже да се одржи повезаност. Исто тако кључно је да родитељи поново пронађу себе у свакодневним активностима.

-Посветите се послу, хобијима, пријатељима, свом партнеру. Заједничка подршка унутар брачног односа може много олакшати прилагођавање новој породичној динамици – истакла је психолошкиња.

Синдром празног гнезда, дакле, није болест – то је доказ да су родитељи одрадили свој посао, да су деци дали корене и крила. Иако тај тренутак уме да заболи, он истовремено отвара простор за ново поглавље живота, у којем родитељи поново могу да открију себе, своје жеље и свој мир. У породицама где су породичне везе посебно јаке, то није крај – то је само другачији облик блискости, сазрео и тих, али једнако вредан.

 

 

policija

У претходна 24 сата на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима је једно лице погинуло, а једно је повређено. Полиција упозорава да је неприлагођена брзина и даље један од главних узрока тешких саобраћајних последица и апелује на све учеснике у саобраћају да буду одговорнији.

Погинуло лице је четрдесеттрогодишњи Б. Н. из Чантавира који се бициклом кретао путем између Богараша и Торњоша код Сенте. На њега је путничким возилом налетео В. Л. (62). Бициклиста је преминуо на лицу места.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, током протекле недеље на путевима Србије забележене су 633 саобраћајне незгоде. У тим несрећама живот је изгубило осам лица, док је 315 особа повређено.

Како се наводи у апелу Полицијске управе у Кикинди, анализе показују да је неприлагођена брзина један од доминантних фактора који доводе до саобраћајних незгода. Брзина смањује могућност правовремене реакције возача, продужава зауставни пут и значајно повећава последице судара.

Због тога полиција позива возаче да путовања планирају унапред и да предвиде најмање 20 одсто више времена за вожњу, како би избегли журбу и ризична понашања услед кашњења или непредвиђених околности на путу.

Истовремено, подсећају се возачи да поштују ограничења брзине, прилагоде вожњу условима на путу и временским приликама, као и да праве паузе током дужих путовања. Пешацима, бициклистима и мотоциклистима упућен је позив на додатни опрез и строго поштовање саобраћајних прописа, јер спадају међу најугроженије учеснике у саобраћају.

Из Полицијске управе у Кикинди поручују да безбедно учешће у саобраћају није само законска обавеза, већ и питање личне и заједничке одговорности, уз поруку да безбедност на путевима зависи од свих нас.

melizmi-2

Женска певачка група „Мелизми“ обележила је двадесет година активног рада јубиларним вокално-инструменталним концертом „Пољубац за опроштај“, приређеним као својеврсни пресек њиховог досадашњег уметничког и истраживачког деловања. Концерт је окупио чланице ансамбла, гостујуће инструменталисте и оркестар, са јасним фокусом на очување и савремено представљање традиционалне музичке баштине.

Програм је конципиран у више целина. Почетак концерта био је посвећен песмама са простора Косова и Метохије, са акцентом на призренску традицију и ношњу. Програм, како је наведено, осмишљен је у сарадњи са ауторком и етномузикологом Горданом Рогановић, која је уклопила ношње и сценски приказ. У средишњем делу уследила је мања ретроспектива града, док је завршница донела песме са терена – напеве који су живели у народу, а овом приликом представљени у другачијем аранжерском руху, уз израженију инструменталну слободу и елементе џеза.

Оснивачица и чланица групе Биљана Мандић истакла је да ансамбл од оснивања делује са циљем очувања песме, обичаја, ношњи и нематеријалног културног наслеђа.

-Група се тематски ослања на животни циклус жене, окупља око петнаест чланица различитих генерација и континуирано сарађујемо са стручњацима из области музике и кореографије. Крилатица која прати наш рад је: „Да бисмо знали куда идемо, морамо знати одакле долазимо“.

IMG-20251229-171431

У дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Кикинди данас у 17 часова отворено је клизалиште, у оквиру манифестације „Кикиндска зима“. Отварање је окупило велики број грађана, пре свега деце и породица, који су прве зимске сате на леду дочекали у празничном духу.

Клизалиште је отворено у организацији Туристичке организације града Кикинде и представља један од централних садржаја зимског програма у граду. Радиће у наредних месец дана — радним данима од 14 до 20 часова, док је викендом радно време од 12 до 22 часа. Цена изнајмљивања клизаљки износи 200 динара, а сат времена клизања такође 200 динара.

Данашњи дан су са посебним одушевљењем чекали најмлађи Кикинђани. Деветогодишња Милица Лињачки каже да ову активност једва дочека сваке године.

-Клизалиште је супер, долазим сваке године. Зими највише чекам клизалиште и пакетиће – рекла је она.

Слично искуство поделила је и њена вршњакиња Дуња Буква, која истиче да редовно долази на лед јер, како каже, „воли клизање и добро јој иде“.

В. д. директора Туристичке организације, Јасмина Орашанин, истакла је да је циљ овог простора да понуди место за рекреацију и дружење током зимских месеци.

-Клизалиште је осмишљено као место уживања и стварања зимских успомена за све генерације. Верујемо да ће бити тачка окупљања деце, младих и одраслих – навела је Орашанин, позвавши суграђане и госте да посете клизалиште и учествују у програму.

Посебан утисак на посетиоце оставила је празнична атмосфера на самом отварању. Уз божићне песме и велики број деце, простор клизалишта био је испуњен ликовима из зимске бајке — два Деда Мраза, вилењак и Снежна краљица делили су слаткише и поздрављали најмлађе. Деда Мраз је, поред поклона и загрљаја, појединим девојчицама које нису имале новца за клизање платио клизаљке и време на леду, што је обележило вече и изазвало пажњу присутних.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да велико интересовање грађана потврђује значај оваквих садржаја.

-Клизалиште је препуно и види се да су и деца и родитељи ово дуго чекали. Потрудили смо се да обезбедимо и пратеће садржаје, од анимације до топлих напитака. Иако је ове године отварање било нешто касније због временских услова, реаговали смо чим су температуре то дозволиле – истакао је Богдан.

bolnica-donacije-(21)

Комисија за заштиту од болничких инфекција Опште болнице Кикинда донела је одлуку о привременој забрани посета пацијентима на свим стационарним одељењима. Одлука ступа на снагу сутра, 30. децембра 2025. године.

Забрана је уведена као превентивна мера ради смањења ризика од уношења и ширења респираторних инфекција и грипа, у складу са Предлогом мера за превенцију и сузбијање ширења ових обољења које је препоручио Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”.

Посете ће бити дозвољене искључиво у изузетним ситуацијама, када за то постоје медицински или социјални разлози. У таквим случајевима неопходно је претходно одобрење надлежног руководиоца, као и примена свих прописаних мера превенције како би се умањио ризик од преноса инфекција.

Истовремено, у Општој болници Кикинда обавезно је ношење заштитних маски и друге личне заштитне опреме за све запослене, као и за сва лица која улазе и бораве у болници.

Из болнице апелују на грађане да покажу разумевање и поштовање донетих мера, које су усмерене на заштиту здравља пацијената и здравствених радника у периоду повећане учесталости респираторних инфекција.

 

paketic-studenti

Студенти Високе школе струковних студија за образовање васпитача су данас уручили пакетиће прикупљене у оквиру хуманитарне акције Студентског парламента „Хуманитарни пакетић“ деци на дечјем одељењу Опште болнице у Кикинди. Акција је организована с циљем да се најмлађим пацијентима, који празнике проводе у болници, улепша боравак и бар накратко одврате мисли од лечења.

Ина Магловски, студенткиња треће године и председница парламента, истакла је да се акција организује већ неколико година уназад.

-Драго нам је што можемо да донесемо осмех деци, посебно оној која празнике не могу да проведу код куће са породицом. Иницијатор акције је Студентски парламент, а пакетићи се праве искључиво на бази донација које прикупљамо око две недеље – рекла је Магловски. – Ове године припремљено је око 80 пакетића, које смо спаковали за само један дан. У акцији је учествовало осам студената – додала је она.

Према речима др Слободана Лазара, лекара специјалисте на дечјем одељењу, овакве акције много значе.

– Деци боравак у болници представља стресно и често трауматично искуство, а један овакaв гест им макар на кратко скрене мисли и улепша дан – наглашава др Лазар.

Са дечјег одељења поручују да ће пакетићи бити подељени деци која буду примљена током празника.

-Улепшали сте боравак и донели лепе успомене онима којима је болница током празника једно тешко искуство. За овакву акцију био је потребан велики труд и ми то искрено ценимо – поручили су лекари са одељења.

Тренутно се на одељењу налази мали број пацијената, што је уобичајено за празнични период.

Др Лазар истиче да је сезона грипа у пуном јеку и да се велики број деце јавља са високом температуром, најчешће најмлађи пацијенти, али да у већини случајева нема потребе за болничким лечењем.

-Деца и родитељи, ако нема преке потребе, не остају у болници током празника. Задржавају се само они пацијенти код којих је хоспитализација неопходна – наводи др Лазар.

 

Ana-bronza-28.12.2025.

Такмичари Стреличарског удружења Аполо наступили су на такмичењу у индор стреличарству у Банатском Новом Селу у организацији СК Панчево. Ана Лукић освојила је бронзану медаљу у категорији јуниорки у стилу олимпијски лук.

Индор такмичење је дворански тип такмичења где се пуца на мете удаљене 18 метара. На такмичењу је учествовало око 90 стреличара из целе Србије. Ово је био други рангирни турнир у новој такмичарској сезони.