најчитанији портал Севернобанатског округа
Нове максималне цене горива за наредних седам дана ниже су у односу на претходну недељу — евродизел и бензин појефтинели су за по два динара по литру, саопштило је Министарство унутрашње и спољне трговине.
Нова малопродајна цена евродизела биће 196 динара по литру, док ће евро-премиум БМБ 95 бензин коштати 179 динара по литру.
Исплата децембарских пензија, које су усклађене и увећане за 12,2 %, почеће 5. јануара 2026. године, најавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО). Пензионери који примају исплату преко текућих рачуна добиће новац 6. јануара.
Повећање пензија од 12,2 % значи да ће примања у јануару бити за око 6.180 динара већа него прошле године, па ће просечна децембарска пензија износити око 56.838 динара, наводи се у саопштењу. ПИО фонд је објавио да ће ово повећање важити за све категорије пензионера и да ће распоред бити у складу са унапред утврђеним календаром исплате.
Извор информација: Радио-телевизија Војводине
Кикинђанин Р. Б. правоснажно је осуђен на три године затвора због изнуде и мора да врати 1,7 милиона динара оштећеној особи. Апелациони суд у Новом Саду потврдио је пресуду Вишег суда у Зрењанину након што су одбијене жалбе тужиоца и одбране.
У пресуди је утврђено да је Р. Б. у периоду од фебруара до 18. марта прошле године, у Суботици и Кикинди, уз употребу претњи и физичке силе принудио Р. М. да му преда 1,7 милиона динара у намери да прибави противправну имовинску корист.
Истражни подаци показују да је оштећена, под притиском окривљеног, трајно прикривала разлоге захтева за новцем, као и да је новац обезбеђен подизањем кредита од стране њене баке и у више наврата од мајке. Након тога, новац је предавала окривљеном, који га је присвојио.
Поред затворске казне, суд је одредио и меру безбедности која забрањује Р. Б. да приступа и комуницира с оштећеном, као и да је узнемирава у току наредне године. Такође, обавезан је да у року од једне године исплати имовинско-правни захтев од 1,7 милиона динара.
Извор: Дневник
Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.
Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.
-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.
Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда IV1, која је правила јелкице и срца.
-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.
Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.
Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.
Као „поуздани пријављивач“ (Trusted Flagger) у оквиру Digital Services Act-а (DSA), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.
Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „HateAid-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „HateAid“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.
Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, USAID и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права CHRIS, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.
Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.
Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Community Notes“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.
HateAid и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.
Пише: Стефан Стојановић
Извор: Српски угао
У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.
Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.
Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николетa Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.
-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.
Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.
-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.
Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.
ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.
Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.
Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.
Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.
Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.
Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.
Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.
Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.
Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.
Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.
Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.
Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.
Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.
Народно позориште у јануару 2026. године доноси публици разноврстан репертоар који обухвата савремене драме, класичну комедију и ауторске сценске форме. Током месеца биће изведено пет представа, све са почетком у 20 часова, у терминима који обележавају позоришни ритам почетка године.
Јануарски програм отвара се у суботу, 17. јануара, представом „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче.
У среду, 21. јануара, на репертоару је драма „Херој нације“ Ивана М. Лалића, коју режира Дајана Јосиповић.
Трећи термин, у суботу 24. јануара, резервисан је за ауторски пројекат Николе Завишића „Па се видимо у сну“, који потписује и режију.
Класични репертоар заступљен је у среду, 28. јануара, извођењем комедије „Лажа и паралажа“ Јована Стерије Поповића, у режији Стевана Бодроже.
Јануарски циклус затвара се у суботу, 31. јануара, представом „Облаци – Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија“ Нине Плавањац, такође у режији Стевана Бодроже.
Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.
Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.
Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.
Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.
