Nada Komanov, kuglašica Kike 0230, u dublu s Beograđaninom Matejom Šakićem, postala je prvakinja Srbije u nadmetanju mešanih parova. Oni su danas u Kovačici. kao drugoplasirani iz prvog kola ušli u četvrtfinale, a onda su, posle izbacivanja dvaju parova, u finalu bili bolji i od dubla: Viktorija Miltenov (Singidunum Beograd)-Mateja Tadić (Crvena zvezda Beograd), i okitili se zlatom. Komanov je oborila 153 čunja, spram 137 koliko ih je imala Miltenov, a Šakić je bio bolji od imenjaka mu Tadića – 138:127.
Na kuglani Slavie nastupila je i Ljiljana Frenc, ali ova članica Kike, u paru s Aleksandrom Milinkovićem iz Beograda, danas nije, nakon prvog kola, izborila plasman u četvrtfinale. Pomenuti dubl završio je prvi ispod crte, na devetoj poziciji.
D. P.
Dan: 14. decembar 2025.
U Novom Sadu, na trodnevnom devetom međunarodnom „Novogodišnjem GEWO kupu”, istovremeno i bodovnom turniru za rang-listu Srbije, za stonotenisere i stonoteniserke mlađih uzrasta, nastupili su „pingići” iz 10 država, među njima i mladi članovi kikindske Galadske koji su osvojili dve zlatne, srebrnu i dve bronzane medalje.
U konkurenciji kadetkinja, Kikinđanka Lena Terzić, s Laurom Varga iz Temerina, bila je prvoplasirana, a u finalu su pobedile Rumunke. Terzić je pojedinačno uzela i bronzu, a u konkurenciji juniora članovi Galadske Borislav Rajić i Nikša Vesovića osvojili su zlato dok je Vanja Gerginov, s Novakom Zagorcem iz novosadske Detelinare, zauzeo drugu poziciju. Gerginov je još bio i bronzani junior u pojedinačnom nadmetanju, a nastupili su i: Fekete, M. i A. Banjaš, Stevanović te kikindske minikadetkinje Ninković i Srdić i minikadeti Đurin i Velemirov, kojima je ovo bilo prvo predstavljanje na međunarodnoj sceni.
D. P.
Nemačka privreda nastavlja da se suočava sa ozbiljnim problemima. Prema podacima kreditne agencije Creditreform u 2025. godini u toj zemlji se očekuje oko 23.900 stečajeva preduzeća, što je više od osam odsto u odnosu na prošlu godinu i najviši nivo još od 2014. godine. Kako piše švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“, to praktično znači da svake godine, u proseku, tri firme na sat podnose zahtev za stečaj, piše portal Srpski ugao.
Najviše su pogođena mala preduzeća sa do deset zaposlenih, koja čine više od 81 odsto svih bankrota, odnosno oko 19.500 slučajeva. Posebno teška situacija zabeležena je u sektorima trgovine, usluga i zdravstva, gde su u stečaj otišli i pojedini veliki sistemi, uključujući lance bolnica i domova za negu.
Ukupni gubici za poverioce, među kojima su banke, dobavljači i zaposleni, procenjuju se na oko 57 milijardi evra. Istovremeno, ugroženo je približno 285.000 radnih mesta širom zemlje.
Šef istraživanja u Creditreformu Patrik-Ludvig Hancš navodi da su glavni razlozi za ovakav razvoj situacije visoki dugovi preduzeća, otežan pristup kreditima, skupa energija i složena regulativa. „Mnoga preduzeća posluju na ivici održivosti, a privredni oporavak se i dalje ne nazire“, upozorava Hancš.
Iako nemačka vlada za 2026. godinu najavljuje velike investicije u infrastrukturu i odbranu, ekonomisti ne očekuju brz preokret. Naprotiv, procenjuje se da bi broj stečajeva mogao da ostane na visokom nivou ili čak dodatno poraste.
Ovi podaci, prema oceni stručnjaka, ukazuju na dublje strukturne probleme nemačke ekonomije i pad njene konkurentnosti na globalnom tržištu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok nemačka vlast ističe rezultate ulaganja u zelenu tranziciju i druge političke projekte, realni sektor trpi ozbiljne posledice. Visoki troškovi energije, složena birokratija i poresko opterećenje posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, koja čine okosnicu nemačke privrede. Umesto rasterećenja privrede i stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje, reformski zahvati izostaju. Posledice su vidljive u hiljadama zatvorenih firmi i stotinama hiljada ugroženih radnih mesta. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike, Nemačka bi mogla da se suoči sa dugotrajnim padom privredne aktivnosti.
Piše: Nina Stojanović
Neverovatno, ali istinito! U požaru koji je zahvatio porodičnu kuću u Senti, gotovo sve je izgorelo.
Ipak, iz ruševina je spaseno nešto što se ne meri materijalnom vrednošću – ikona Svete Marije, katoličke svetiteljke i simbol vere i nade za vlasnike doma.
Tokom gašenja požara i pretrage objekta, vatrogasac Nenad Matijašević, zajedno sa kolegom iz Vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Senti, uspeo je da pronađe i iznese ikonu iz izgorele kuće.
– U trenucima kada se bore sa vatrenom stihijom, vatrogasci ne spasavaju samo objekte. Spasavaju uspomene, veru i ono što ljudima znači najviše- saopštila je Policijska uprava Kikinda.
Ovo nije samo intervencija.
Ovo je poziv.
Ovo je ljudskost.
Ovo je humanost vatrogasaca, ističu u saopštenju
Nova knjiga prof. dr Jovice Trkulje „Album Amicorum- Knjiga prijateljstva generacije kikindske gimnazije 1967-1971″ biće predstavljena u ponedeljak 15. decembra u velikoj sali kikindskog Kulturnog centra, sa početkom u 18 sati.
Pored autora, učestvovaće prof. Smiljana Mirkov, Milana Bajkin i Marija Miljković.
Kako u prikazu ovog dela navodi prof. Smiljana Mirkov, „postoje knjige koje ne čitamo samo očima, već srcem, knjige koje postanu ogledalo jednog doba, jedne škole, jednog grada“.
-„Album Amicorum“ pripada upravo tom retkom krugu – delu koje je istovremeno dokument, uspomena, sociološka studija i emotivna mapa jedne generacije koja je svoje srednjoškolske dane provela u gimnaziji „Dušan Vasiljev“ u Kikindi, između 1967. i 1971. godine. Publikacija broji više od 330 strana, a sadrži preko 300 fotografija, spomenica, školskih dokumenata, arhivskih priloga i svedočenja, pažljivo prikupljenih iz privatnih i institucionalnih zbirki grada.
Iako je reč o generaciji koja se odavno razišla, njihove priče, pisma, anegdote i fotografije u ovoj knjizi deluju kao da su nastale u jednom jedinstvenom dahu. Svaka stranica nosi nešto što se danas sve ređe sreće – toplinu zajedništva, duboku ukorenjenost u vrednostima i doslednost pamćenju. Zato ova knjiga nije samo „album prijateljstva“, već svedočanstvo o trajanju, o onome što nikada nije prestalo da živi u ljudima koji su je ispisivali.
Jedna od najznačajnijih vrednosti knjige, jeste u tome što ona generaciju ne prikazuje kao rasuti niz biografija, već kao „kohezivnu mikrozajednicu“, kao grupu koja deli iste obrasce odrastanja i vrednosni okvir jednog vremena. U epohi današnjeg ubrzanog života, gde se prijateljstva razgrađuju brže nego što se grade, ova generacija postaje primer postojanosti – sposobnosti da se stane, da se oslušne, da se podseti i da se ostavi trag- navodi između ostalog, profesorka Smiljana Mirkov.
U dečijem pozorištu „Lane“ danas (nedelja) nu 17 i 19 sati premijerno će biti izvedena predstava „Novogodišnja čarolija Bake Mraz“. U komadu igraju Aleksandar Maletin, Milan Važić, Aleksandar Krulj i Tanja Dimić.
-Pored Bake Mraz u predstavi imamo i Deda Mraza, irvasa i vešticu – saznajemo od Aleksandra Maletina. – Reč je o komediji koju je režirao ansambl. Svi smo doprineli da ova predstava bude pravi porodični ugođaj za decu i odrasle.
Već 21. decembra takođe će, u 17 i 19 časova, biti prvi put odigran komad „Poklon za Deda Mraza“.
-Ovo je i treći je deo predstava iz ranijih godina „Novogodišnji ukras“ i „Vecin novogodišnji kolačić“ . Radnja se odigrava u kući patuljka Svetozara gde mu dolaze najbolje prijateljice vila i njena sestra Veca. Našoj publici predstavićemo šta se dešava Deda Mrazu kada nije Nova godina – dodao je naš sagovornik.
Iz „Laneta“ ističu da za prvu premijeru više nema mesta, a svi koji žele da odgledaju drugu treba što pre da rezervišu ulaznice. Čitav decembar je u znaku novogodišnjih praznika, tako da je 28. decembra na repertoaru „Novogodišnji kolačić“ u 17 i 19 sati, 31. decembra u 11.30 sati, glumci dečijeg pozorišta ulepšaće deci doček Nove godine na Gradskom trgu, dok će u 14 časova u svojim prostorijama, zajedno sa horićem „Čuperak“ i vernom publikom takođe prirediti novogodišnji program.
A.Đ.
Na „Danima Krajine“ u Lincu srpska zajednica predstavila je svoj kulturološki identitet široj javnosti Austrije, kroz prizmu tradicionalne muzike, pesme, instrumenata, nošnje i zdravica. Milanu i Vidu Vašaliću pripala je čast i zadovoljstvo da budu nosioci programa i, na poziv organizatora Danka Delića, predstave segment folklornog nasleđa Krajiških Srba.
-Čarobna zemlja i drevna kultura, upoznali smo se na pravi način- podelio je svoje utiske gradonačelnik Linca Ditmar Pramer.
„Dani Krajine” održaju se u više gradova Austrije, kroz razne sadržaje. Manifestacija donosi širok prikaz kulture, običaja i muzike.
-Ponosni na svoje pretke, zagledani u svet, počastvovani smo što smo bili deo manifestacije koja slavi bogatstvo srpskog naroda. Ovo je i podsećanje koliko je važno da se neguje tradicija, čuva nasleđe i prenosi priča Krajine novim generacijama. Reakcije na naš nastup najbolje ilustruju da smo u tome i uspeli- ocenio je Milan Vašalić.
Pored gradonačelnika Linca, među prisutnim zvanicama bili su i ambasador Bosne i Hercegovine Siniša Bencun, konzul Republike Srbije Vera Vukičević, konzul Aleksandar Čenić, predstavnik Republike Srpske, Mladen Filipović, predsednik zajednice Srba u Austriji Slavoljub Mlađanović.
