најчитанији портал Севернобанатског округа
На улазу у Кикинду, у близини кружног тока, вечерас око 19.45 часова догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој је повређена једна особа.
Возач аудија А6 прешао је у супротну коловозну траку и ударио у форд фијесту, који је, од силине удара слетео са пута. Повређени возач форда пребачен је у Општу болницу, а како незванично сазнајемо, возач аудија је побегао са лица места.
Током трајања увиђаја, саобраћај је био блокиран на овом делу пута.
На седници Покрајинске владе којом је председавала председница Маја Гојковић одлучено је да Општа болница добије ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Кикиндска здравствена установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година и набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.
-Видео ендоскоп са гастроскопом и колоноскопом који ће нам стићи је медицински апарат најновије генерације и веома је значајан за нас и пацијенте. Уз њега ћемо имати нове могућности у раду које нисмо могли да примењујемо на старом апарату. Уједно омогућиће бржу и прецизнију дијагностику болести желуца и дебелог црева – истакао је др Бојан Миладинов, начелник Одељења хирургије. – Постојећи апарат је стар, често се квари и од почетка године два месеца смо били без њега.
Доста пацијената долази на колоноскопски преглед којим се испитује дебело црево, како би се утврдили евентуални проблеми попут чирева, полипа или рака. Годишње има више од 400 ендоскопских прегледа.
-Апарат на ком још увек радимо, док не стигне нови, дуго је у нашој установи и у протеклом периоду све више се квари – надовезала се др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.- Свака поправка је изузетно скупа, те смо одлучили да конкуришемо за куповину новог. Како тренутно немамо гастроентеролога Покрајински секретаријат за здравство финансира долазак др Сланкаменца како би пацијенти имали и ову здравствену услугу. Очекујемо да апарат буде у функцији до краја децембра. Ускоро ћемо имати и нашег гастроентеролога и нови ендоскопски стуб нам је преко потребан. Болница је и део државног програма превенције колоректалног карцинома. Имамо вође тимова који су у програму за рано откривање карцинома дебелог црева и желуца.
На дневном нивоу Одељење хирургије прими и отпусти у просеку десетак пацијената. Уз интерно, хирургија је највеће одељење.
-Болести желуца и дебелог црева честе су у нашој средини. Позитивно је што постоји тренд смањења карцинома желуца, док је рак дебелог црева један од најчешћих карцинома и број оболелих стагнира. Важно је да се на време открију првенствено пре канцерогене лезије попут полипа, како би се спречио даљи развој болести. Иако колоноскопије и гастроскопије примарно раде гастроентеролози, хирурзи су преузели на себе овај део посла. Давно смо почели да радимо колоректалну хирургију коју прате поменути прегледи. То се испоставило добро за нашу Болницу јер већ неколико година немамо у нашој установи гастроентеролога. Осим мене ту је још један хирург који већ ради на овим апаратима, а обучавамо и двоје млађих колега. Ускоро очекујемо и да др Милош Ђурин заврши супспецијализацију из гастроентерологије, те ће и он значајно допринети заједничком циљу да се промене што пре открију и лече – појаснио је др Миладинов.
Кикиндски хирург додаје да је у протеклих неколико година доста улагано у Одељење хирургије.
-Међу најважнијима су нови операциони сто, две нове лампе, две електрохируршке јединице, стуб за ендоскопију. Одлично смо опремљени техничким и медицинским апаратима, а највећи проблем је недостатак хирурга. До 2027. године очекујем да ће нас бити седморо. Помало ме брине што је слабо интересовање младих лекара за хирургију. У протеклих неколико година само један се интересовао за ову грану медицине – сазнајемо од др Миладинова.
Др Милена Иванић завршила је специјализацију и прва је жена хирург у Општој болници. Средином наредне године на исту позицију долази и др Јелена Ристић.
-Оне су значајно појачање Одељењу хирургије. Претходних година радило нас је премало. Од девет хирурга колико је неопходно, у једном моменту било нас је двојица. Сада имамо пет хирурга и радујемо се раду са колегиницама. Предрасуда је да је хирургија грана медицине за мушкарце јер су жене показале да су веома успешни хирурзи. Пре две деценије, када сам ја био на специјализацији незнатан број жена је учио за хирурга. Данас их је све више и наша Болница прати тај тренд – закључио је др Бојан Миладинов.
Кикиндско хируршко одељење има мали проценат смртности, свега шест одсто, што је у границама светског просека. Пацијенти на овом одељењу имају тешку патологију и за првих девет месеци ове године било је близу хиљаду пријема и отпуста пацијената.
А.Ђ.
Из Електродистрибуције обавештавају Кикинђане да ће у четвртак, 11. децембра, између 12:30 и 13:30 часова, због планираних радова на електромрежи, доћи до привременог прекида у снабдевању електричном енергијом.
Искључење се односи на домаћинства у улици Браће Суботички од Михајла Пупина према Партизанској (пола улице).
Већ од 1. јануара наредне године у Србији званично почиње примена система е-Боловање – Послодавац, који ће у потпуности уклонити потребу за достављањем папирних дознака о боловању, односно, потврда ће се размењивати искључиво дигитално.
Према речима директора Канцеларије за АјТи и еУправу, др Михаила Јовановића, систем обједињује изабраног лекара, послодавца и Републички фонд за здравствено осигурање. Чим лекар евидентира боловање, послодавац одмах прима обавештења путем портала, без потребе да запослени лично однесе дознаку.
Прелазак на е-Боловање доноси бројне олакшице. Запослени више неће морати да траже и достављају потврде, што ће смањити гужве и путовања до шалтера. Администрација у здравственом систему биће растерећена – нестаје потреба за ручним уносом података и смањује се могућност грешака.
Ипак нови систем неће мењати права пацијената: промена се односи искључиво на начин размене информација – не и на услове и критеријуме за коришћење боловања.
Како би прелазак протекао глатко, планирана је серија обука и информативних презентација за послодавце, који од 2026. треба да активирају своје налоге на порталу еУправе.
Очекује се да овај корак – увођење електронског боловања – донесе већу ефикасност, уштеду времена, као и једноставнији приступ правима запослених у моментима када су привремено спречени за рад.
Покрет је од самог почетка био радикалан – нето-нулте емисије до 2030. године, са крајњим роком до 2035. године, тренутно укидање фосилних горива, „слушање науке“ по мери IPCC-а и активистичких кругова из Потсдама. Финансијску позадину чине фондације „Open Society“, „Rockefeller“, „Rockefeller Brothers Fund“, „European Climate Foundation“ и немачке зелене фондације. Критичари то називају „астро-терфинг“ – вештачки покрет са правим травњаком страног новца.
У Србију је покрет стигао јануара 2019. године. Врхунац је био 27. септембра те године када је, уз огромну подршку медија и страних амбасада, на улице Београда изашло шест до седам хиљада људи, од којих је већина била радознала публика, а тек неколико стотина активиста блиских овом покрету и сродним НВО. Шест година касније слика је битно другачија – српски огранак данас броји око 50 повремено активних присталица, углавном студената и средњошколаца из већих градова. Протести се своде на десетак до педесетак људи са транспарентима на енглеском језику, а грађани углавном ни не знају шта је тема ових спорадичних појава.
Пароле су исте као на Западу – тренутна декарбонизација, гашење термоелектрана, зелена транзиција по сваку цену, али се ретко помиње да би затварање угља без алтернативе довело до нестанка струје и губитка десетина хиљада радних места. Иза српског огранка стоје познати донатори: „WWF Adria“, „Heinrich Böll Stiftung“, „RES фондација“, британска и немачка амбасада.
Посебно је симптоматичан преокрет 2022. и 2023. године када су поједини активисти Fridays for future – Србија јавно осудили експлоатацију литијума у Јадарској долини, коју су као еколошки подобну у неким земљама подржали, што даље сведочи о злоупотреби идеје у политичке сврхе.
Од „спонтаног“ бунта младих до професионалне НВО машинерије у зеленој боји – то је пут којим је „Петком за будућност“ прошао за само шест година. У Србији је тај пут посебно видљив: од седам хиљада неупућених грађана на улици до педесетак ексцентрика са транспарентима.
Извор: Српски угао
Услед инфраструктуриних радова на прузи Кикинда- Ново Милошево дошло је до измене железничког саобраћаја.
Данас, 10. и сутра, 11. децембра возови који полазе из Зрењанина за Кикинду у 7.20, 14.30 и 20.10 часова, као и возови који полазе из Кикинде за Зрењанин у 4.55, 11.25 и 17.45 часова, саобраћају на релацији Зрењанин – Ново Милошево – Зрењанин, док ће на релацији Ново Милошево – Кикинда – Ново Милошево бити организован аутобуски превоз. Возови који полазе из Суботице за Кикинду у 15.05 и 19.02 часа, као и возови који полазе из Кикинде за Суботицу у 4.00 и 18.10 часова, саобраћају на релацији Ново Милошево – Суботица – Ново Милошево, док ће на релацији Ново Милошево – Кикинда – Ново Милошево бити организован аутобуски превоз.
У петак, 12. децембра возови који полазе из Зрењанина за Кикинду у 7.20 и 14.30 часова, као и возови који полазе из Кикинде за Зрењанин у 4.55, 11.25 и 17.45 часова, саобраћају на релацији Зрењанин – Ново Милошево – Зрењанин, док ће на релацији Ново Милошево – Кикинда – Ново Милошево бити организован аутобуски превоз. Воз који полази из Кикинде за Суботицу у 4.00 часа, саобраћа на релацији Ново Милошево – Суботица, док ће на релацији Кикинда – Ново Милошево бити организован аутобуски превоз.
Међународни фестивал хорова „Мелодианум“ у организацији Културног центра почиње сутра (четвртак) и трајаће до недеље, 14. децембра.
Овогодишњи, шести фестивал, у 18 сати у Народном музеју, отвара Дечији оперски студио Српског народног позоришта из Новог Сада, наредног дана у исто време у Храму Светих Козме и Дамјана наступају камерни хор „Емануели“ из Ваљева и Градски камерни хор „Лицеум“ из Крагујевца. У суботу, такође од 18 часова, у сали Народног музеја, поред поменута два хора публици ће се представити и Градски дечији хор „Мали лицеум“ из Крагујевца, вокални квартет „Бита бревис“ из Зрењанина, Етно група Педагошког факултета из Сомбора, мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада, хор из Печуја из Мађарске и домаћини, хор Културног центра „Атендите“. У недељу, 14. децембра, од 18 сати у сали Народног музеја, фестивал ће затворити гости из Печуја.
