децембар 6, 2025

Дан: 2. децембар 2025.

ze
У Малмеу ће 2. децембра бити одржана панел-дискусија „EU Enlargement: Kosovo“ у организацији „Malmö“ универзитета и „Europe Direct Lund“.

Догађај је најављен као јавни семинар посвећен европском путу Косова и политичким изазовима на том путу, али без присуства учесника који би представили став Србије или српске заједнице у Скандинавији.

На панелу ће говорити Валон Јунузи са „Malmö“ универзитета, Давид Силандер са Линаеус универзитета, као и представница косовске амбасаде Škëndije Geci Sherifi, која ће се укључити онлајн. Модератор је Инге Ерикссон.

Фондација Институт Српски Мост обратила се организаторима са захтевом да њен представник присуствује догађају у својству актера у дискусији или макар добије потврду о учешћу у јавној расправи. До закључења текста одговор није стигао.

Панел ће бити одржан у Малмеу Стадсбиблиотеку, у сали „Röda rummet“, од 18.00 до 19.30.

Поглед редакције портала Српски Угао

Редакција сматра да се јавне трибине о тзв. Косову не могу називати уравнотеженим расправама уколико се унапред искључи представник Србије или српске заједнице. Сматрамо да је важно да глас свих страна буде равноправно представљен како би публика имала потпуну слику политичког и правног контекста питања Косова и Метохије.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

 

NZS-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

ozakonjenje-(1)

Закoн o пoсебним услoвима за евидентирање и упис права на непокретностима „Свој на своме“ предвиђа да се пријаве пoдносе искључиво електронским путем, путем платформе која ће бити доступна свим грађанима и трајаће 60 дана. Очекивани рок за почетак подношења пријава је 8. децембар и трајаће до 5. фебруара, подсећају из Градске управе.

Грађани ће моћи сами поднесу пријаву, а уколико немају техничку опремљеност за то, моћи да се обрате за помоћ запосленима у Градској управи који ће им пружити техничку и правну помоћ.
Пријаве ће се подносити у сали број 51, на првом спрату, улаз из улице Браће Татић, а мештани села могу то да ураде  својим месним заједницама, према распореду који ће бити истакнут на огласним таблама.

За подношење пријаве неопходни су важећа лична карта, основ стицања, односно доказ о власништву (уговор п куповини, поклону, решење о оставини, додељивању и слично) – у свим случајевима, подаци о објекту – намена, спратност и површина објекта, уколико је непокретност стечена ван брака – доказ о истом, у супротном се непоретност уписује на оба супружника.

Пријаву подносе сви заинтересовани грађани, и они који су поднели пријаве по раније важећим законима, јер су ти поступци у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, колективно обустављени.

Потребно је за сваку непокретност поднети посебну пријаву и потребно је да сви сувласници, уколико их има, поднесу пријаву.

Kozarci-KUD-u-SNP

После наступа у Тополи на највећем фестивалу изворног фолклорног стваралаштва, потом на Коларцу на фестивалу „Орфеј“, као и првог места на „Марковим данима“ у Бољевцу, КУД „Петар Кочић” из Нових Козараца наставља серијал успешних и запажених наступа. Протеклог викенда учествовали су на реномираном Фестивалу фолклора Срба из региона, одржаном на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

– Ова година отворила нам је врата најлепших дворана и фестивала на којима играч, певач, инструменталиста може да наступи. Постигли смо нешто што је био сан, а сад ми живимо тај сан. Свој вишегодишњи рад на пољу бележења, прикупљања, архивирања и оживљавања на сцени богатог традиционалног фолклорног наслеђа колониста северног Баната угледао је светлост дана и означио наше друштво на фолклорној мапи нашег народа. Поносан сам на Кочиће и њихов посвећен рад- истиче уметнички руководилац КУД-а Милан Вашалић.

Фестивал фолклора Срба из региона одржан је 11. пут са циљем представљања, преношења и очувања изворне крајишке игре, песме и плеса. Културно-уметничка друштва из Србије, региона и дијаспоре представила су традицију – кроз ритам, костим и заједнички дух који се негује генерацијама.  Организатори фестивала су Савез Срба из региона и Завичајно удружење „Сава Мркаљ“.

 

 

kck-fasada-(5)

На згради Културног центра у току је реконструкција фасаде. Рок за завршетак радова је 90 радних дана, а обухватиће обијање постојеће фасаде до цигле, малтерисање и кречење.

-Фасада ће бити рађена у две фазе. У току је прва фаза у коју ће бити уложено 40 милиона динара и подразумева и унутрашњу и спољашњу фасаду зграде, закључно са делом на Балетској сали – сазнајемо од в.д. директора Марка Марковљева.  – Пошто први део реконструкције буде завршен, надам се, да ће Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и локална самоуправа определити средства за другу фазу. Друга фаза обухватиће површину од Балетске сале до краја Партизана и такође је пројектом планирано и унутрашња и спољашња санација.

Фасада, али и уређење унутрашњости објекта помогли су Република, Покрајина и и локална самоуправа по различитим пројектима

-Преостаје да се уреди двориште. На бини, која се налази у овом простору, у току је замена плочица. Након тога урадиће се нова струја и молерско-фарбарски радови. Од Министарства туризма и омладине недавно су нам одобрена средства, 17 милиона динара, за пројекат дигитализације дворишта односно прављење биоскопа на отвореном. Поставићемо велики лед екран, а биоскоп ће радити и током дана и у вечерњим сатима. Већ на пролеће очекују нас прве пројекције филмова. Поред тога добили смо и средства за технику неопходну за све будуће догађаје – казао је наш саговорник.

Локална самоуправа Културном центру вратила је на употребу локал у ком је донедавно била продавница „Планета“. У њему ће бити отворена Галерија која је некада постојала у приземљу зграде. Очекивања су да нови простор ускоро буде у функцији. На згради изграђеној средином 19. века, која је један је од најрепрезентативнијих објеката у пешачкој зони, у протеклом периоду урађено је пуно тога.

-У Културном центру најпре је реконструисан кров, а потом је завршена и адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње  и спољашње столарије, реконструисан је ентеријер, Велика и Балетска сала, тоалети, подови, електро и молерско-фарбарски радови. Санацијом плафона, тачније скидањем слојева фарбе које су деценијама биле ту, дошли смо до оригиналног малтера на ком се види да је био исцртан. У сарадњу са Међуопштинским заводом за заштиту споменика,  урађени су шаблони оригиналних украса и плафоне поново краси декоративни молерај који некада био својствен за овакве објекте. Идентичан је оном из времена када је зграда саграђена, а боје су модерније, у складу са данашњим временом – подсетио је Марковљев.

Централни део степеништа на улазу постављена је монументална скулптура аутора Јована Блата висока око седам метара која је испунила празан простор. Скулптуру, дрво, има птице од теракоте и то врсте које се могу видети у Кикинди и околини.

Следеће године у плану је изградња лифта који ће омогућити особама са инвалидитетом да присуствују свим програмима и догађајима који се организују на спрату Културног центра. Поред тога циљ је и да се са што више зеленила оплемени двориште.

А.Ђ.

 

 

strelicarstvo

Троје стреличара кикиндског Апола наступило је у Зајечару на дворанском такмичењу у организацији СУ Торлаци из Књажевца, био је то и први квалификациони турнир у новој такмичарској сезони, а Ана Лукић била је најуспешнија, освојила је прво место у узрасту јуниорки, стилом олимпијски лук, остваривши лични рекорд. Драган Чобић узео је бронзу у конкуренцији ветерана, поменутим стилом и такође уз најбољи властити резултат, а након дуже паузе, наступио је још и сениор Завиша Лучић, заузевши седмо место олимпијским луком.

struja-5

Из Електродистрибуције обавештавају мештане Мокрина да ће у четвртак, 4. децембра, између 10 и 14 часова, због планираних радова на електромрежи, доћи до привременог прекида у снабдевању електричном енергијом.

Искључење се односи на домаћинства у следећим улицама: улица Златна Греда од Доситеја Обрадовића према Железничком реду, улица Ивана Милутиновића од Димитрија Туцовића до Доситеја Обрадовића, улица Јована Јовановића Змаја од Димитрија Туцовића до Доситеја Обрадовића, улица Светог Саве од почетка улице до Доситеја Обрадовића, улица Доситеја Обрадовића од Златне Греде до Светог Саве, улица Живка Кодранова од Златне Греде до Раде Трнића, улица Димитрија Туцовића и улица Милана Кнежева.

balet-kck-(4)

Представљање монографије о 75 године Балетске школе у Новом Саду биће одржано сутра (среда) у 18 сати у Културном центру.

У програму учествују ученици и наставници Основне балетске школе из Кикинде и Новог Сада, Сања Вучуревић, директорица новосадске школе и Габриела Теглаши Јојкић, ауторка монографије.

vodovod-baranda-1

Због радова на водоводној мрежи сутра, данас до до 14 часова, доћи до повременог искључења воде у делу Башаида, обавештавају из ЈП „Кикинда“

Радови обухватају извлачење постојећих цеви које пролазе испод коловоза и замену водоводног прикључка  у улицама Раде Микалачког број 35 и Светозара Милетића број 8.

town-center-6963965-1280
Швајцарци су на референдуму одлучно одбили увођење новог пореза на наследство за супербогате. Предлог Младих социјалиста да се имовина већа од 50 милиона франака опорезује стопом од 50%, одбачен је са 78% гласова против, преноси портал Српски угао.

Идеја је требало да донесе око четири милијарде франака за климатске пројекте, али је већина проценила да ризик од одласка богатих и дугорочне штете по привреду превазилази потенцијалну корист.

У земљи постоји око 2.500 људи чија имовина прелази поменути праг, а заједно поседују око 500 милијарди франака. На први поглед, предлог делује као елегантан начин да се део огромног богатства врати друштву.

Ипак, све више грађана сумња у то колико се јавни новац стварно усмерава у пројекте који имају мерљиве резултате. Швајцарска је већ глобални центар за управљање страном имовином и банкарски сектор страхује да би свако нагло повећање пореза могло да отера важне клијенте.

Док су заговорници тврдили да најбогатији уједно имају највећи еколошки отисак, критичари су подсећали да се под ознаком „климатски пројекат“ често крију нејасни програми, скупе студије и пројекти који се тешко проверавају.

Посебну сумњу изазива улога бројних организација које користе јавне фондове, а не нуде конкретне резултате.

Поглед редакције портала Српски Угао

Грађани широм Европе све чешће постављају иста питања. Колико се јавног новца заиста троши на конкретно смањење загађења, а колико одлази на бирократију, кампање и пројекте који постоје само на папиру? Климатска политика јесте важна, али постаје опасно када се претвори у непрозирну индустрију буџетских захтева. Ако институције не обезбеде јасне резултате и потпуну транспарентност, отпор оваквим иницијативама биће све већи.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Don`t copy text!