Prvu pobedu, u šestom pokušaju ove sezone, zabeležili su stonoteniseri Galadske (Đukić, Kudlik, Vesović) u vojvođanskoj grupi trećeg ranga nadmetanja za muškarce. U Kikindi savladali su 4:3 sastav novosadskog STK Ćurić, a sledeći rival, u Lokvama, biće im Banatul.
D. P.
Dan: 16. novembar 2025.
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nemanja Kampić (Novi Sad). Strelci: Ivanović 75. za OFK Kikindu, Mišović 87. za Mladost. Žuti kartoni: Budai, Zečević, Nikolić (OFK Kikinda), Nikolić, Lukić (Mladost). Crveni karton: Zečević (OFK Kikinda) 89. minut.
OFK KIKINDA: Jovanović, Zečević, Beloš, Kovačević (Ivanović), Molnar (Kecman), Nikolić, Lekaj (Stojanov), Šašić, Živanov, Stojanović (Stanimirov), Budai.
MLADOST: V. Petrović, Rakić (Krstić), Samurović, Jurišić, Lukić, Radisavljević (Mišović), A. Petrović, Nikolić, Cetić (Stanković), Novićević (Vučinić), Đurić.
Sadržajno i borbeno, pogotovo u drugom poluvremenu, bilo je u duelu dve najslabije plasirane ekipe, ali i neefikasno na obe strane pa je možda to i glavni razlog zašto su, najveći deo jeseni, dva banatska kluba provela pri ili na samom dnu tabele.
Zapretili su najpre gosti, A. Petrović odlično je tukao pod prečku, a golman Kikinđana Jovanović najavio kandidaturu za igrača utakmice. Uzvratio je na sličan način, samo iz slobodnog udarca, Lekaj, a tada je čuvar mreže V. Petrović bio na visini zadatka da bi u nastavku akcije Kovačević promašio stopostotnu priliku, izbliza je odbitak od golmana poslao poviše prečke.
U prvoj polovini drugog dela, niz odbrana i parada domaćeg Jovanovića, ali i sporan trenutak pred mrežom gostiju kada je Molnar u gol šansi pao u kaznenom prostoru, a stekao se utisak da je sudija Kampić mogao mirne duše pokazati na belu tačku. 
Ipak su Kikinđani poveli četvrt sata pre kraja, Beloš je iskosa tukao, izblokiran je, ali mu se lopta vratila na nogu, brzo je odigrao ka Ivanoviću koji je, iz šesnaesterca, iz prve pucao i zatresao mrežu.
Razgoropadili su se domaćini, nastavili s pritskom, imali dva odlična pokušaja, a oba puta golman Mladosti bio je već nemoćan, međutim lopta je prolazila tik pokraj stative. Tri minuta pre kraja, na 40 metara od svoje mreže kiks Šašića, koji je do tada bio vrlo dobar, i brza akcija po boku pa mat u dva poteza Omoljičana za izjednačenje Mišovića. Na samom kraju, Stojanov je bio u stoprocentnoj šansi da donese plen OFK Kikindi, ali je glavom tukao u golmana gostiju.
D. P.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine je postala filmski set mladih stvaralaca. Na osmom po redu konkursu „Knjigotrejler“, održanom u subotu, prikazani su najbolji radovi učesnika iz Kikinde, regiona, ali i iz inostranstva. Organizatori s ponosom ističu da je ovo najuspešnije izdanje do sada: pristiglo je oko 50 trejlera, što je rekordan broj prijava.
V. d. direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović naglašava da je broj radova još značajniji kada se uzme u obzir koliko izrada knjigotrejlera zahteva veština.
-Ove godine prijavilo se najviše radova do sad. Zadovoljni smo brojem i kvalitetom, jer nije jednostavno uraditi trejler. Deca moraju da poseduju digitalnu pismenost, ali i visoko razvijeno čitanje: da razumeju knjigu, izdvoje bitno i pretoče to u kratak video – rekla je Brkin Trifunović.
Tržište žanrova bilo je raznoliko: od klasika do savremene književnosti, od fantastike do avanture.
-Ima svih žanrova, a sve je više i samostalnih radova gde je i ideja i realizacija potpuno dečija – dodala je Brkin Trifunović.
Ovogodišnji konkurs bio je poseban i po tome što je biblioteka prvi put ponudila mentorsku podršku.
-Za mentorstvo se prijavilo njih desetak. Neki su odustali, ali nas raduje što su mnogi istrajali. Važno je da znaju da nisu sami ako žele da stvaraju – istakla je v. d. direktorka, posebno zahvaljujući saradnici Milici Stokić na ulozi mentora.
Ona mladima šalje i poruku ohrabrenja, pozivajući se na reči pisca Igora Kolarova: „Ako ne znaš kako da počneš – samo počni. Ideje će same dolaziti.“
Predsednik žirija, pisac Branko Stevanović, napominje da je ovogodišnji izbor bio i najraznovrsniji do sada.
-Dobili smo 50 trejlera, ali je dece učesnika mnogo više. Rade u timovima i to je divno jer podstiče socijalizaciju. Imamo čak i predškolca koji je napravio trejler o Džeronimu Stiltonu! A srednjoškolci su nas, kao i uvek oduševili profesionalnim pristupom – objasnio je Stevnović.
Zanimljivo je da nema preklapanja u izboru knjiga, što govori o širini čitalačkih navika.
-Od neobičnih, ličnih izbora do klasika kao što je Robinzon Kruso. To pokazuje da neke knjige nikad ne zastarevaju – dodao je Stevanović.
Žiri, koji su sačinjavali Branko Stevanović, Zorica Despotov i Darinka Maljugić, pri donošenju odluka u obzir je uzimao sve: od kadrova i scenografije, preko specijalnih efekata, do režije i ideje. Dodeljeno je oko 35 nagrada, uključujući i specijalna priznanja.
Prva nagrada u kategoriji viših razreda osnovne škole, za trejler o „Koralini“ Nila Gejmana, otišla je u Zrenjanin. Četrnaestogodišnja Vasilisa Poljakov rekla je da je inspiraciju pronašla u zajedničkoj ljubavi prema čitanju i snimanju.
-Drugarica Olga mi je rekla za konkurs i odmah smo odlučile da probamo. Volimo da čitamo i snimamo, a ja volim i da montiram. Čitav proces je trajao nekoliko dana – ispričala je Poljakov.
Olgi Petrovački najveći izazov je bila montaža.
-Najteže je bilo napraviti efekte, jer je „Koralina“ fikcija i mnogo toga u realnosti ne postoji. Najlakše je bilo snimanje, jer to volimo – objasnila je Petrovački.
Organizatori ističu da konkurs ima direktan uticaj na čitanje.
-Primetili smo da su knjige za koje postoji knjigotrejler daleko čitanije. Neke moramo dodatno da nabavljamo jer ih deca masovna traže – napomenula je v. d. direktorka. Kao svež primer navodi da se knjiga „Lesi se vraća kući“ već danima ne može naći u fondu, jer je stalno na čitanju.
Od prvog izdanja 2018.godine pa do danas, konkurs „Knjigotrejler“ izrastao je u jedan od najkreativnijih programa za mlade u Kikindi.
-Tehnologija se razvija, a mi moramo da rastemo sa njom. Želimo da konkurs dođe do što više dece – poručili su organizatori.
Svako dete koje je učestvovalo, dobilo je priznanje. Za mnoge od njih, ovo je bio prvi susret sa filmskom umetnošću. Za druge, možda, prvi korak ka budućoj profesiji.
Pobednici konkursa „Knjigotrejler“:
U kategoriji predškolaca, 1. nagradu osvojio je trejler „Džeronimo Stilton“ koji je napravio Matej Vasić iz vrtića „Pčelica“ iz Kikinde.
U kategoriji učenika I-IV razreda OŠ:
- specijalnu nagradu za kvalitetnu zamisao i timski rad dobio je trejler za knjigu „Željko i Živko“ Alana MekDonalda, a tim koji ga je uradio čine: Aleksa Jolić, Nađa Gavrančić, Filip Gavrančić i Staša Šibul iz odeljenja II3 OŠ „Sveti Sava“ iz Kikinde.
- mesto: trejler za knjigu „Pipi Duga Čarapa“ Astrid Lindgren, autorke Lare Gubaš, IV3 odeljenje OŠ „Bratstvo jedinstvo“ iz Kucure. Mentorka na projektu je bila Marija Poldruhi.
- mesto: trejler za knjigu „Jedrenjak u kukuruzu“ Zlatka Vasića, sledećih autora: Minja Davidović, Jana Stanković i Petra Živković, odeljenje IV3 OŠ „Ljupče Španac“ iz Bele Palanke. Mentorka na projektu bila je Slavica Ćirić.
- mesto: trejler za knjigu „Bela griva“ Renea Gijoa, autora Jovana Radulovića, učenika IV1 odeljenja OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde.
- mesto: trejler za knjigu „Baka Gangster“ Dejvida Vilijamsa, autora Andreja Barte iz odeljenja IV2 OŠ „Feješ Klara“ iz Kikinde. Mentorka na projektu bila je Tatjana Prvulović Jolić.
- mesto: trejler za knjigu „Isidora Mun ide kod drugarice na prespavanjac“ Harijete Makaster“, autorki Lene Jocić i Olge Janković, učenica III razreda OŠ „Ivo Andrić“ iz Niša.
- mesto: trejler za knjigu „Da li je kokos opasniji od ajkule?“ grupe autora, koji je napravila Nevena Simić iz IV razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde. Mentorka na ovom projektu bila je Desanka Ristić.
Kategorija učenika V-VIII razreda OŠ:
- mesto: trejler za knjigu „Pakovanje zjala“ Elizabete Georgiev, koji je uradila Lena Dakić iz V1, OŠ „Mladost“ iz Prigrevice. Mentorka je bila Verica Dvornić.
- mesto: trejler za knjigu „Dnevnik Šonjavka“ Džefa Kinija. Autori trejlera su Rastko, Damjan i Aljoša, učenici V1 OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Smedereva. Mentorka: Violeta Drašković.
- mesto: trejler za knjigu „Moj deka je bio trešnja“ Anđele Naneti, autora: Aleksandar Knežević, Lazar Mijatov, Marko Igić, Dragoljub Vujanov, Ivan Grebenarov, Stefan Vučetić i Tamara Mici – učenici VII2 OŠ „Boško Vrebalov“ iz Melenaca.
- mesto: trejler za knjigu „Koralina i tajanstveni svet“ Nila Gejmana, autorki Olge Petrovački iz VII4 i Vasilise Poljakove iz VII2 OŠ „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina.
U kategoriji učenika I-IV razreda srednjih škola:
- mesto: trejler za knjigu „Nečista krv“ Borisava Stankovića, koji su napravili David Kšan, Miloš Zavišić i Filip Mijatov, učenici IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
- mesto: trejler za knjigu „Priče ispod zmajevih krila“ Branka Ćopića, koji je napravio Karl Novak, učenik IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
- mesto: trejler za pesmu „Albatros“ Šarla Bodlera, autora: Marina Mihok, Marina Veljin, Marina Nikolić, Tamara Kokanov i Vanja Badrljički iz II1 Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi. Mentorka: Marija Mirčeta.
- mesto: trejler za knjigu „Robinzon Kruso“ Danijela Defoa, autorke Ljubice Savić, učenice I1 Medicinske škole iz Užica.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ ove godine obeležava 180 godina postojanja i rada. Tim povodom, u utorak, 18. novembra biće organizovan bogat svečani program.
Tokom gotovo dva veka postojanja, biblioteka je bila čuvar pisane reči, centar kulturnih dešavanja i mesto susretanja svih generacija čitalaca.
Jubilej će biti obeležen nizom događaja tako da je u 14 sati promocija slikovnice o biblioteci, autora Roberta Takariča, sat vremena kasnije je dodela nagrada autorima najboljih literarnih i likovnih radova, a za 18 časova Svečana akademija povodom 180 godina Biblioteke
Program će biti upriličen u holu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , uz prisustvo uvaženih gostiju i predstavnika kulturnog života grada.
Skoro deset godina nakon što je islamski ekstremista Anis Amri izveo krvavi napad kamionom na božićnoj pijaci u Berlinu 2016. godine, političari i dalje ponavljaju da se „Evropa neće pokoriti teroru“. Tada je baš na katolički Božić trinaestoro ljudi izgubili život, stotine posetilaca vašara bilo povređeno. To je bio prvi signal da se upravo božićni marketi pretvaraju u mete onih koji žele da udare u simbol zajedništva i evropskog identiteta.
Danas Božić 2025. pokazuje cenu tog straha. U Overatu božićni vašar je otkazan – ne zbog konkretne pretnje, već zbog nezapamćenog rasta troškova zaštite kako bi se odbranili od mogućih novih napada islamističkih ekstremista. Skoro 20.000 evra potrebno je samo za barijere i obezbeđenje. Istovremeno, ankete pokazuju da čak 33% ljudi u Nemačkoj planira da uopšte ne ide na božićne pijace, jer ih odbijaju gužve, visoke cene, ali pre svega strah i osećaj nesigurnosti. Kada narod prestaje da posećuje svoju tradiciju, to je jasan signal da su problemi dublji nego što vlast priznaju.
Magdeburg, koji je prošle godine ponovo bio meta napada na božićnom tržištu, sada vodi borbu i sa istragama zbog propusta u bezbednosti. Organizatori se boje da se isto ponovi, a strah ih parališe više nego kakav policijski izveštaj.
Ni veliki gradovi nisu sigurni. Berlin, Hamburg, Dortmund i Rostock još ne znaju koliko će božićnih manifestacija ove godine opstati. Kriza je ispraznila budžete, a terorističke pretnje naterale su ih da troše na zaštitu umesto na kulturu. Kerpen je otišao toliko daleko da je promenio ime manifestacije samo da bi izbegao strože mere obezbeđenja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zapad se tako nalazi u paradoksu – dok političari tvrde da teror ne menja naš život, prazni trgovi i otkazani božićni marketi govore suprotno. Islamski ekstremistički napadi možda nisu svakodnevni, ali strah od njih postao je trajno stanje, koje tiho nagriza evropske gradove i tradicije koje su obećali da će štititi. Dok u Nemačkoj trećini građani izbegavaju božićne pijace zbog nesigurnosti, u Srbiji takav problem ne postoji. Mnogi stranci ističu da se kod nas osećaju bezbednije nego u zapadnim gradovima, posebno na božićnim i zimskim manifestacijama koje i dalje protiču bez straha i paranoje prisutne u velikoj delu Evrope.
Izvor: Srpski ugao
“UNICEF”-ov izveštaj još jednom je skinuo sjaj sa slike „ekonomske lokomotive Evrope“. Prema podacima na koje se poziva televizija n-tv, a prenosi list „Berliner Zeitung“, oko 1,3 miliona dece u Nemačkoj nema obezbeđene osnovne potrebe od hranljivih obroka i drugog para cipela do toplog stana. To je oko devet odsto svih maloletnika u zemlji koja voli da naglašava socijalnu pravdu i socijalnu državu, piše portal Srpski ugao.
Posebno je teška stambena slika 44 odsto dece u riziku od siromaštva živi u prenatrpanim stanovima, a oko 130.000 mališana vode se kao beskućnici u opštinskom smeštaju ili kolektivnim centrima za izbeglice. Za njih je normalno da nemaju svoju sobu, mir za učenje i siguran kutak za odrastanje. Studija Nemačkog instituta za omladinu pokazuje da takvo detinjstvo ostavlja trag u svakoj sferi života.
Siromašna deca čitaju manje, ređe idu na sport, ređe viđaju prijatelje i slabije razvijaju osnovne veštine, uključujući zdravstvenu pismenost. Češće jedu brzu hranu, piju zaslađena pića i imaju veći rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti. Izveštaj upozorava i na mentalno zdravlje, jer gotovo svaka treća petnaestogodišnja devojčica oseća se usamljeno, a deca iz siromašnijih porodica još su ugrožena, često nevidljiva i za školu i za sistem.
U evropskom poređenju Nemačka ne stoji najbolje. Zemlje Norveške i Finske, ali i Slovenije i Portugalije, uspešne su u zaštiti dece i ublažavanju posledica siromaštva. Stručnjaci predlažu plan od sedam tačaka: jačanje porodice, veću vidljivost dece u politici, nastavu zdravstvene pismenosti i posebne programe za škole sa socijalno ugroženim đacima, kako bi se zatvorio jaz među generacijama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ako i država sa Bundesligom, snažnim izvozom i moćnom autoindustrijom dozvoljava da stotine hiljada mališana živi bez toplog doma i pristojnog detinjstva, jasno je da evropska statistika skriva duboke pukotine. Siromaštvo dece nije „kolateralna šteta“ modernih vremena, već ogledalo ozbiljnosti svake države i pitanje na koje niko ne sme da zažmuri.
Izvor: Srpski ugao
Prva srpska čitaonica u Kikindi osnovana je 1845. zaslugom tadašnjih uglednih Kikinđana sa simboličnim brojem knjiga, da bi vremenom fond rastao i uvećavao se do više od 160 hiljada naslova koliko danas ima Narodna biblioteka, jedna od tri najstarije u Republici Srbiji.
Narodna biblioteka je povodom značajne 180. godišnjice ovenčana Sretenjskim ordenom, najvišim državnim priznanjem koje svedoči o njenom značaju za nacionalnu kulturu i misiji u afirmaciji sveta knjige.
Gost podkasta Kikindskog portala je Dunja Brkin Trifunović, direktorica Narodne biblioteke „Jovan Popović“.