U hrvatskom gradu Rijeci, na Prvenstvu Balkana za juniore, u borbama u kategoriji do 68kg, kao reprezentativac Srbije, nastupio je i Kikinđanin, član Karate kluba Feniks Petar Stupar, a zaustavljen je u prvom kolu.
– Bez obzira na to, pružio je maksimum, a ja, u ime kluba koristim priliku da se zahvalim Gradu Kikindi i Sportskom savezu Kikinde, koji su pomogli da Stupar nastupi za reprezentaciju – kaže Tanja Sili Lukić, trenerica u Feniksu.
Dan: 9. novembar 2025.
Kikinda – Dvorana: „Jezero”. Gledalaca: 175. Sudije: Ivan Mošorinski (Novi Sad) i Aleksandar Pandžić (Zrenjanin). Sedmerci: Kikinda 7(6), Šamot 4(4). Isključenja: Kikinda 2 minuta, Šamot 4 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 4, Lisica 9(1), Jovanović 7, Ćosić 2, Miškov (12 odbrana), Todorov, M. Panić, Kitanović (odbrana), Gajski, L. Panić 3, Petrović 2, Lazić (4), Popović, Kovačević 1, Gaćinović (5 odbrana).
ŠAMOT: Maksović (6 odbrana), Preković 3(1), Ilić 4, Spasić 2, Gemaljević, Radovanović 1, Mijailović, Živanović, Zmajević 5, Nikolić, Jelenić 5(3), Vesković, Mirković 6, Marić 1, Đorđević.
Igrač utakmice: Milan Lisica (MRK Kikinda).
Semafor: 0:1(2.), 6:3(10.), 9:5(15.), 25:18(40.), 35:25(58.).
U okršaju timova koji će se boriti za opstanak, slavio je klub sa severa Banata, upisavši drugu pobedu u sezoni, istovremeno primakavši se Šamotu na bod zaostatka. Aranđelovčani su poveli samo na startu, imali tokom prvoga dela još triput egal rezultat, a onda je domaći tim u potpunosti preuzeo kontrolu. Kikinđani su dostigli plus četiri u 15. minutu i sigurnom igrom održavali razliku, a pred sam odmor stigli i do najvećeg viška od pet pogodaka. I u nastavku utakmice, domaći su nastavili istim tempom, povećavali prednost i na uverljiv način priveli utakmicu kraju.
D. P.
U drugom kolu Kupa Streljačkog saveza Srbije, u Smederevu, pištoljaš Kikinde Duško Petrov, osvojio je prvo mesto, pucajući s udaljenosti od 10 metara dok Boris Mikluc bio treći.
U konkurenciji strelkinja, Jelena Tomić zauzela je takođe treću poziciju.
D. P.
Rusko Selo – Gledalaca: 100. Sudija: Vukašin Marković (Pančevo). Strelci: Cucić 28, Cvijanović 34, Popeskov 41. i Knežević 90+2. za Crvenu zvezdu, Furtula 87. za Zadrugar.
CRVENA ZVEZDA: Ćirić, Laništanin, Vojvodić (Lajić), Vidić, Cvijanović, Popeskov, Čudanov (Krstin), Knežević, Mastilo, Barbul, Cucić.
ZADRUGAR: V. Lučić, Mršević, Vukoje (Đ. Lučić), Marković, Lukić (Stanišić), Milovac (Popović), Pandurov, Obradov (Zemunski), Kozlovački (Furtula), Zorić, Dragović.
U prvom delu, u razmaku od 13 munuta Ruskoselci su odradili čitav posao. Cucić je doneo vodstvo posle nekoliko dodavanja, potom je Cvijanović udvostručio prednost nakon kontre dok je Popeskov povisio na 3:0 udarcem glavom, a prethodno mu je nabacio Barbul. Mreže su mirovale u nastavku sve do samog kraja, Furtula je iz gužve postigao počasni pogodak za Lazarevljane, a u nadoknadi Knežević je iz kontre vratio plus tri.
Preostali rezultati 13. kola: Radnički – Kozara 0:3 /Spahić dvaput, Protić/, Jedinstvo (V) – Napredak 3:0, Glogonj – Polet 4:1, Jedinstvo (BK) – Budućnost 14:0, Sloboda – Dolovo 5:2 /Vrbački dvaput, Blagojević, Čubrilo/, Vojvodina – Gradnulica 2:1, Borac – Begej 1:1.
POREDAK: Gradnulica 36, Glogonj 26, Dolovo 25, Vojvodina 22, Crvena zvezda 22, Jedinstvo (V) 22, Begej 22, Sloboda 22, Jedinstvo (BK) 21, Borac 20, Zadrugar 16, Polet 14, Kozara 13, Radnički 12, Napredak 9, Budućnost 0.
U 14. kolu, u subotu i nedelju (13.00), igraće: Gradnulica – Dolovo, Budućnost – Sloboda, Begej – Crvena zvezda, Kozara – Jedinstvo (V), Zadrugar – Jedinstvo (BK), Polet – Borac, Napredak – Glogonj, Vojvodina – Radnički.
D. P.
PODRUČNA LIGA „ZRENJANIN”
Rezultati 13. kola: Rusanda – Omladinac 1:3, Delija – Polet 1:2 /Da. Miladinov (k.u.) – Kočiš, Vukobrat/, ŽFK Banat – Naftagas 7:0, Bilećanin – Banat 3:1, Borac – Lehel 4:0, Vojvodina – MSK 3:2 /Barabat triput/, Jedinstvo – 2.oktobar 0:1, Mladost – Napredak 3:2 /Jelača, Josimović/.
POREDAK: 2.oktibar 34, Omladinac 33, ŽFK Banat 30, MSK 27, Polet 27, Bilećanin 27, Mladost 23, Naftagas 19, Vojvodina 17, Borac 16, Jedinstvo 14, Napredak 11, Rusanda 9, Lehel 9, Delija 4, Banat 0.
U 14. kolu, u nedelju (13.00), igraće: Naftagas – Polet, Omladinac – Delija, Napredak – Rusanda, 2.oktobar – Mladost, MSK – Jedinstvo, Lehel – Vojvodina, Banat – Borac, ŽFK Banat – Bilećanin.
U petom kolu vojvođanske grupe trećeg stepena nadmetanja, stonoteniseri Galadske poraženi su 4:1 u gostima od Kanjiže. Peti je to poraz ove sezone Kikinđana koji će u u subotu dočekati STK Ćurić iz Novog Sada.
D. P.
Momci Severnog Banata poraženi su 3:1 (25:20, 25:11, 15:25, 25:20) u Subotici od druge ekipe Spartaka pa tako i dalje nemaju pobedu uz četiri poraza, a u nedelju (17 sati) u „Jezeru”, čekaće Hajduka iz Kule.
U banatskoj ligi za devojke, u četvrtom kolu igrali su: KI 0230 – Krajišnik 2:3 (25:23, 23:25, 20:25, 25:13, 12:15), Kikinda 0230 – Bagljaš 023 (Zrenjanin) 2:3 (20:25, 25:18, 19:25, 25:23, 12:15), Kikinda je bila slobodna, a sastaće se: Bagljaš 023 – KI 0230, Krajišnik – Kikinda, Žitište – Kikinda 0230.
D. P.
Na Prvenstvu Srbije u sprintu, održanom u Beogradu, nastupile su i dve članice Kike 0230: Ljiljana Frenc i Nada Komanov, koje su iz kvalifikacija u nokaut fazu ušle s četvrte odnosno šeste pozicije, ali su potom zaustavljene u četvrtfinalu.
D. P.
Intervju sa Aleksandrom Spasićem, osnivačem Instituta „Srpski most“
Molim vas da, za početak, ispričate ličnu priču o odrastanju u inostranstvu, obrazovanju, poslu i trenutku kada je nastala ideja za Institut „Srpski most“. Ko su bili ključni ljudi, koje su prepreke savladali i šta je bio prvi konkretan korak?
Aleksandar Spasić:
– Rođen sam 1978. u Malmeu. Potičem iz porodice rasute između Srbije, Grčke i Švedske. Deda iz okoline Prizrena preživeo je logor jer je ostao veran monarhiji, baka iz porodice Hajduković i delom grčkog porekla, posle grčkog građanskog rata stigla je u Beograd. Drugi deo porodice iz Pomoravlja došli su u Švedsku kao radnici, a posle tri decenije rada se vratili u Srbiju.
Odrastanje u Švedskoj me je naučilo redu i jednakosti, ali i ceni identiteta, ime vam pogrešno izgovaraju, lepe vam etiketu „stranac“, pa naučite da radite više i da čuvate dostojanstvo. Po obrazovanju sam master iz ekstragalaktičke astronomije, profesionalno sam petnaest godina u IT sektoru, danas kao globalni „Strategi Lead“. Rad sa institucijama i javnom sektoru pokazao mi je da bez dijaloga i odgovornosti nema rezultata.
Ideja za „Srpski most“ rodila se pre deset godina, a sazrela kada sam video da dijaspori nedostaje zajednička platforma za ozbiljne teme. Ne pravimo novu „centralu“, nego povezujemo postojeće kao što su crkva, mediji, nauka, udruženja i pojedinci. Ključni ljudi bili su pravnici, istraživači, novinari i ljudi iz institucija koji razumeju da je argument jači od kampanje. Najveće prepreke su nepoverenje i fragmentacija. Naš odgovor na to da niko kao pojedinac nije „ključan“, ali da smo kao zajednica svi važni. Prvi korak bio je sistem rane komunikacije prema evropskim institucijama i mapiranje mesta gde nastaju izveštaji, amandmani i javna saslušanja. Iz toga je proistekao Institut.
Kako danas vidite Evropu, a posebno Švedsku, kulturološki, politički i društveno? Koje su najveće promene poslednje decenije i kako utiču na migracije, integraciju, medije i svakodnevni život? Molimo za primere korisne Srbiji.
A. S: – Evropa se iz zajednice ideja postepeno pretvara u uniju interesa. Švedska je ogledalo tog procesa, zemlja sa dubokim poverenjem u institucije danas se bavi identitetom, integracijom i bezbednošću. U poslednjih deset godina promenio se ton javne debate, a strah od „pogrešnog mišljenja“ potisnuo je strpljiv dijalog. Ipak, ostale su tri pouke koje Srbija može preuzeti: (1) institucije moraju biti jače od dnevne politike; (2) medijska i digitalna pismenost uči se od osnovne škole – deca moraju razumeti algoritme i manipulaciju; (3) kultura konsultacija pre odluke, ne posle. Srbi u Švedskoj pokazuju da se radna etika severa i duhovna dubina juga mogu spojiti u stabilnu zajednicu. To je model sačuvati identitet, a usvajati odgovornost, preciznost i transparentnost.
Otkud interesovanje za Evropski parlament i koje poluge uticaja civilni sektor zaista ima (amandmani, izveštaji, saslušanja, intergrupe,„izvestioci u senci“)? Kako organizacije iz Srbije praktično grade koalicije i pretvaraju analize u merljive ishode?
AS: -Interesovanje je iz prakse iz projekata sa institucijama koje primenjuju evropska pravila. U EP moć nije samo u konačnom glasanju. Ključ je pre toga: amandmani, izveštaji, intergrupe, javno saslušanje i rad „izvestilac u senci“. Tamo se postavljaju okviri mišljenja koji kasnije postaju politika. Poluge su konkretne: kratak „polici brief“ (2–3 strane) sa pravnim uporištem; partnerstva sa mrežama eksperata i think-tankova; ciljani kontakti sa poslanicima i njihovim timovima; prisustvo na saslušanjima sa podacima, ne saopštenjima; praćenje kalendara – ko je izvestilac, kada ulazi u „trilog“. Praktičan put za naše organizacije najpre mapirati aktere po temi, zatim graditi kredibilitet (proverljivi podaci, umeren ton), pa tek onda praviti tematske koalicije koje potpisuju jednu, jasno formulisanu izmenu. Cilj je da analiza postane amandman, a amandman merljiva politika na terenu.
Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji – stanje institucija, medijski ambijent, proteste, i ključne spoljnopolitičke teme: EU integracije, Kosovo i Metohija, energetika i bezbednost?
AS : – Srbija je u zahtevnom trenutku. Institucije funkcionišu, ali poverenje oscilira posle dugih podela i brzih promena. Medijski prostor je segmentisan – često imamo paralelni narativ. Protesti su legitimni, ali energija treba da se pretvara u jačanje institucija i dijalog, ne u delegitimaciju. U spoljnoj politici, okvir EU ostaje važan, ali tempo i prioriteti moraju biti usklađeni sa našim interesima. KiM traži pravni kontinuitet, strpljenje i brigu o ljudima na terenu. Energetska i bezbednosna politika zahtevaju diverzifikaciju izvora i predvidive odluke. Naš put su činjenice, međunarodno pravo i uporan rad, manje buke, više kredibiliteta. Zato „Srpski most“ bira dijalog kao alat i jedinstvo kao cilj: da Srbija govori jednim, dostojanstvenim glasom kod kuće iu svetu.
Kakva je Vaša poruka iz naše čitaoce ?
Aleksandar: Niko ne sme da ostane sam. Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.
Foto: Srpski ugao
Aleksandar Pap, savetodavac PSS, u okviru predavanja na temu „Regenerativne poljoprivrede“, organizovanim u Poljoprivrednoj stručnoj službi, okupljenima je predstavio novi sistem u proizvodnji. I ovaj skup deo je edukacije poljoprivrednika koja se organizuje nekoliko nedelja unazad.
-U regenerativnoj poljoprivredi cilj je da se u što većoj meri sačuva humus i da se obnovi jer su nove tehnologije proizvodnje dovele do iscrpljivanja zemljišta i njegovog gubitka. Ideja je i da se ovakvim načinom proizvodnje veže što više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte odnosno da organsku materiju zadrži u zemljištu – pojasnio je Pap i dodao da se u svetu svakodnevno promoviše ovakva praksa.
U našoj zemlji osnovan je i Savez regenerativne poljoprivrede koji nudi odgovore na sva pitanja.
-U osnovi, usevi se gaje uz minimalnu i potpuno bez obrade zemljišta. Smanjenje troškova i povećanje biodiverziteta trebalo bi da dovede do toga da ovakva proizvodnja bude održiva. To bi značilo i promenu svih mašina koje su se do sada koristile, kao i oruđa za rad. Ovakav način uzgoja nije moguć bez izmene svesti poljoprivrednika o načinu proizvodnje – napomenuo je Aleksandar Pap.
Prema važećim zakonima u Srbiji, zemljište mora da bude obrađeno, a regenerativna poljoprivreda propagira suprotno. Pap napominje da se u Evropi ovakav način proizvodnje maksimalno promoviše, uz značajne subvencije, te se poljoprivrednici odlučuju za ovu novinu.