Дан: 8. новембар 2025.

Ово је убијање Јасеновачких жртава по други пут. Ја сам разговарао са преживелима, и читао изјаве жртвама логора Јасеновац, и дефинитивно тврдим да није био радни логор, рекао је историчар из Норвешке Кнут Фловик Торесен за портал Војводина уживо, коментаришући недавна дешавања и расправе у Хрватском сабору.

– Сви треба да се боримо против историјског ревизонизма, и Срби и Хрвати. Шокантно је да се овако нешто дешава у држави која је чланица Европске уније. Оваква расправа се сигурно не би водила нигде у Европи, апсолутно је недостојно Европске уније која је стуб развоја демократије и демократских друштава. Стварно је чудно да данас треба да бранимо жртве нациста у Европи, изјавио је норвешки историчар Кнут Фловик Торесен за портал Војводина уживо.

– После проучавања докумената у Војном архиву у Београду, као и у Националној архиви Хрватске, читајући хиљаде изјава преживелих из логора у Јасеновцу, јасно је да је Јасеновац био логор смрти, један од најгорих логора смрти у Европи и срамно је да пристојни људи у Хрвасткој, њихови историчари, прихватају овакав наратив. Они то не би смели да дозволе, јер постоји довољно доказа да докажу да Јасеновац није био обичан радни камп, већ да је био логор смрти. Методе коришћене у Јасеновцу су биле толико бруталне да се не могу поредити чак ни са Аушвицом или некин другим логором који су нажалост постојали током другог светског рата.

Подсетимо, у уторак 28. октобра 2025. године одржан је округли сто под називом „Знанствени приступ истраживању жртава Јасеновац“, који су организовали клубови заступника ДОМиНО и Хрватски суверенисти, у просторијама Хрватског сабора. Током расправе, могло се чути: Према документима и другим изворима, Јасеновац је био радни логор у ком се могао изгубити живот због болести, кажњавања, бекства или одлуке виших власти. Број људи који су страдали у том логору далеко је мањи него што су биле досадашње процене, рекао је тада Игор Вукић, политиколог из Хрватске.

Норвешки историчар Кнут Фловик Торесен написао је неколико књига, међу којима је и “Крвави пут”, као и “Пут смрт” о српским заробљеницима у Норвешкој од 1942-1945., која за пар недеља излази у Србији.

Тренутно ради на књизи, радног назива, “Од Јасеновца до Бејсфјорда” у којој се фокусира на чињеницу да је Норвешка била искоришћена да би НДХ спровела геноцид над Србима током Другог светског рата. Кнут Фловик Тхоресен је и председник фондације “Крвави пут” из Норвешке и својим радом покушава да заустави историјски ревизонизам који полако покушавају да провуку неке структуре из Хрвастке.

“Пут смрти” о српским заробљеницима у Норвешкој од 1942- 1945 засновану на интевјуима преживелих, одосно њихових породица, деце и унука, који причају причу својих најближих. За многе породице ово је још увек трауматично искуство, и ја сам пустио чланове породица да сами причају своју причу, и они су показали сву комплексност Другог светског рата на Балкану, изјавио је Кнут. И за мене као председника Фондације “Крвави пут” важно је да ове приче буду познате јавности, не само у Србији већ и у Норвешкој. Људи у Норвешкој знају неке делове, али нису били упозбнати са аспектом геноцида који је спроведен, изјавио је Кнут Фловик Торенсен за Војводина уживо.

Извор: Војводина уживо

Италијан Лука Гирели, члан Покрајинског одбора и шеф сектора за безбедност и имиграције италијанске странке Лега Салвини Премиер у Кремони, био је учесник скупа 5. новембра на дочеку испред Скупштине у Београду наших хероја са Косова и Метохије. За портал Српски угао, износи лични утисак о ономе што је видео на улицама престонице. Каже да га је „шокирала окрутност, вулгарност и агресија“ окупљених демонстраната у близини који по његовим речима, „желе да преузму власт и на тај начин свргну владу председника Александра Вучића“.
„Не могу да разумем непопустљивост и непоштовање према Србима са Косова и Метохије“, наводи Гирелли. „За њих могу да посведочим да живе у екстремним условима, понегде и у гетима јужно од Ибра. Више пута сам из хуманитарних разлога, путовао на Косово и гледао њихову свакодневну патњу. Преживети у тим околностима је херојски, посебно тамо где се скрнаве гробови и уништавају православна гробља, као да им се оспорава право на миран починак.“

Гирелли каже да су „Срби са КиМ заслужили највеће поштовање од целог српског народа“, а не, како описује, „увреде и ругање које је видео од дела протестаната“. Додаје да га је „личним увредама“ почастила једна учесница блокада „само зато што сам полицајца питао за упутство како да дођем до места где чекају хероји“.

Посебно га је погодило, наводи, „вређање председника Вучића у својству шефа државе“. Пореди праксу са Италијом, одакле доноси примере судске заштите части председника: „У Италији постоји члан 278 Кривичног законика, ко увреди част или углед председника Републике, кажњава се затвором од једне до пет година. И то се примењује без ‘ако’ и ‘али’. Сећам се казне Умберту Босију, годину и четири месеца због увреде председника Наполитана. Било је и других пресуда, па и за оспоравање председникове фотографије у полицијској станици, а један грађанин из Трста добио је осам месеци због увреда председника Матареле на друштвеним мрежама. Петоро из Палерма осуђено је на годину и 20 дана јер су критиковали једну Матарелину политичку одлуку.“

„Увреде шефу српске државе сматрам још скандалознијим“, истиче Гирели уз очекивање да ће „правосуђе предузети своје“. По његовом схватању, „свако ко би у Италији овако покушао да критикује власт на овај начин добио би пет година затвора“, док у Србији „постоји слобода, вероватно превелика, и то је прави проблем који људи не виде“.

Говорећи о блокадама, Гирелли „апсурдним“ назива то што се како каже, „Ћациленд проглашава сметњом, а не окупације универзитета због којих су студенти изгубили школску годину“. Подсећа и да је „председник Вучић више пута позвао на конструктиван дијалог и повратак у нормалност“, али да за дијалог „морају бити доступне обе стране“. „Демонстранти у Србији траже подршку од Европске Уније и залажу се за интеграцију Србије, а немају свест о томе да би за овакво понашање тамо били ухапшени и кажњени“ – закључује Гирели.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лука Гирели говори јасно и одговорно у тренутку када се улице пуне увредама и провокацијама, подсећа да су мир, ред и поштовање институција темељ сваке озбиљне државе. Његово сведочанство о животу Срба на КиМ, о патњи, скрнављеним гробљима и свакодневној храбрости, враћа фокус на оно што је за Србију суштинско, бригу о сопственом народу и достојанству државе. Гирелијев глас је потребан, не да распирује сукобе, него да ојача институционални оквир, заштити председничку функцију од вулгаризације и подсети да се национална питања решавају стрпљењем, радом и поштовањем, а не увредама.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао