Даy: Ф ј, 2025

сања-брусин-правилна-исхрана-(1)

Октобар, месец правилне исхране, усмерен је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ је да се најшира популација, а посебно деца и млади информишу, али и да стекну правилне навике у исхрани. Др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље наводи да је најважнија уравнотежена исхрана.

-Оптималан енергетски, као и унос животних намирница, састава и здравствено-безбедна храна чине правилну исхрану. Намирнице се деле у седам група и потребно је да све оне, у одређеној сразмери, буду заступљене. Њихов однос представљен је пирамидом здраве исхране и у бази  су житарице, следећи ниво су воће и поврће, следе месо, млеко и прерађевине и тек на врху пирамиде су шећери и уља – истакла је др Брусин Белош.

Центри за ситост и глад у мозгу тачно знају колико нам хране треба. Међутим одређене околности попут стреса и навика преузетих из породице могу да доведу  до тога да се уноси више или мање хране у односу на оно што нам је заиста потребно. Дугорочно тако настају гојазност или потхрањеност.

-Већина се храни онако како су их научили родитељи или се руководе оним што су негде прочитали. У нашем окружењу исхрана је, углавном, неправилна. Зато у Војводини има више од 50 одсто одраслих гојазних особа у односу на број становника. Када причамо о деци гојазна је четвртина – додаје наша саговорница.

У Војводини у исхрани највише преовлађују масноће и шећери.

-Једе се прилично масна храна, поготово зими и пуно се једе слаткиша, што купљених, што оних које мајке и баке направе. Ова два фактора највише доприносе гојазности. На ову болест утиче и неправилна фреквенција узимања оброка. Постоје особе које не једу ништа до послеподне и онда одједном унесу 2.000 калорија што је превише и што узоркује успоравање метаболизма. Такође код нас се превише једе месо, а уноси се и пуно соли која је главни етиолошки фактор у настанку повишеног крвног притиска. Неопходно је пет оброка дневно, три главна и две ужине које су воће и поврће – прецизирала је др Сања Брусин Белош.

Поред неправилне исхране и мањак физичке активности и код деце и код одраслих доводи до гојазности. При Заводу за јавно здравље ради амбуланта за дијететику која се бави поремећајем исхране. Од прошле године Фонд ПИО преузео је финансирање лечења оних који имају проблема без обзира на то да ли су одрасли или деца. Они у назначену амбуланту долазе са упутом.

-До сада смо имали више од 200 прегледа. Поред гојазних, којих је највише, имамо потхрањене, али и особе са специфичним поремећајима у исхрани. Лечимо и пацијенте са повишеним масноћама, са шећерном болести који немају гојазност, са гихтом. Први преглед је клинички и обаве се мерења и разговор. Тада дајемо упут да се уради крвна слика и на основу ње рачунамо енергетске потребе и сачињавамо индивидуални план исхране. Желим да похвалим наше пацијенте јер се већина придржава онога што им препоручимо. Гојазност је болест, иако смо ми прилично толерантни према њој, а не би требало да будемо – закључила је др Сања Брусин Белош.

Поводом месеца правилне исхране и Светског дана хране, који је 16. октобра, Завод је расписао ликовни конкурс на тему здраве хране. Пристигао је велики број радова из вртића и основних школа из Севернобанатског округа, а жири који су чинили Александра Вукосављев и Катарина Тубин одабрао је најбоље. По три награде додељене су деци предшколског узраста и исто толико за ученике основних школа, као и једна специјална награда.

А.Ђ.

 

 

 

 

САОБРАЦАЈ-ПОЛИЦИЈА

У светлу последњих догађаја и поражавајућих статистика, надлежне институције најављују најригидније мере у историји Србије како би се зауставио раст неодговорног понашања у саобраћају.

Према извештају Агенција за безбедност у саобраћају (АБС), само током ове године у Србији је до сада погинуло 39 особа због вожње под дејством алкохола – међу њима, нажалост, има и деце. Такође је регистровано више од 1.100 повређених и око 1.200 возача са 1 – 2‰ алкохола у крви, док је код готово 700 случајева измерено више од 2‰.

АБС предлаже да се најтежи случајеви вожње у алкохолисаном стању – где је дошло до погибије или тешке повреде – санкционишу казном затвора од 40 година, што би их изједначило са кривичним делима убиства са предумишљајем. Уз то, разматрају се мере као што су трајно одузимање возила, трајна забрана управљања моторним возилима и знатно повећање новчаних казни.

Помоћник начелника саобраћајне полиције, Славиша Лакићевић, наводи да би трајно одузимање возила – без обзира на власништво – могло да постане пракса за оне који поново грубо крше прописе.

Уз строге казне за алкохол, уводе се и технолошке мере за контролу саобраћаја. Мобилни и стационирани радари широм Србије ће бити опремљени и пуштени у рад у наредном периоду како би снимали три најчешћа прекршаја: прекорачење брзине, коришћење мобилног телефона током вожње и некоришћење сигурносног појаса.

Радари ће често бити на „тајним“ или необјављеним локацијама, без присуства полицајаца на лицу места, а прекршаји ће се евидентирати аутоматски. Увођење алко-брава („стартер интерлоцк“ уређаја), предложено је за рецидивисте: пре покретања возила, возач ће морати да уради алкотест, а ако је алкохол детектован, ауто неће моћи да се упали. Такође, у новом Закону о безбедности саобраћаја разматра се увођење нулте толеранције на алкохол за све возаче, а не само за оне са пробном дозволом.

Овакве мере су неопходне јер је статистика неумољива: број погинулих и тешко повређених учесника у саобраћају сигнал је за хитну интервенцију. Осим тога, породице жртава често истичу да починиоци не показују кајање, што додатно повећава осећај неправде. Комбинација репресије (казни) и технологије (радари и алко-браве) заправо је покушај да се правовремено утиче на понашање возача.

Шта то значи за грађане и возаче

Сваки учесник у саобраћају мора бити свестан да чак и „једна чашица“ може бити пресудна – посебно ако се уведе нулта толеранција. Затим, неће више бити места за пропусте: прекорачење брзине, телефон у вожњи и неношење појаса биће аутоматски регистровани. Такође, возачи морају имати на уму да возила могу бити трајно одузета, а дозволе трајно укинуте за највеће прекршаје.

Држава шаље јасну поруку: толеранције више нема. Комбинација казни, тајних и аутоматских контрола радара и алко-брава ставља фокус на превентиву и одговорност сваког учесника у саобраћају.

ДДК-феб-(2)

У четвртак, 30. октобра, у  Црвеном крсту биће организована трећа акција добровољног давалаштва крви у овом месецу. Подсећамо да драгоцену течност могу дати све здраве, одрасле особе, старости од 18 до 65 година код којих се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њих нити особу којој би се та крв применила.

У сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине акција ће трајати од 8.30 до 13 сати.

дропљее

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ и ове године богатији је за једну велику дропљу. Ради се о младој птици, за коју се верује да је мужјак. Уколико се обистине предвиђања то ће бити други мужјак на пашњаку јер се и претпрошле, након осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро боре се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-Достигли смо двоцифрени број великих дропљи и у резервату их је сада десет. Имамо осам женки и, надамо се, два мужјака. То би значило да би у будућности могли да имамо младе. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре и сада имамо резултате  – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље  су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти – истакао је наш саговорник.

У резервату је изграђен визиторски центар чији је циљ да се омогући да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да се организују стручни скупови на којима ће бити омогућено да  се путем пројектора приказује све што је везано за тему.  Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе  резервата недалеко од Мокрина. Садржи две затворене  потпуно опремљене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

-Ове године опремили смо визиторски центар са соларним панелима тако да сада има струје. Имамо и учионице на отвореном. За следећу годину планирамо да избушимо такозвана влажна станишта односно бунаре који ће такође бити на соларни погон. Циљ нам је да покушамо да вратимо влажна станишта, која су некада постојала, у првобитно стање. У овоме имамо помоћ од надлежних покрајинских и републичких органа – навео је Божин.

Како би Специјални резерват био што доступнији посетиоцима неопходно је урадити и приступни пут. Од асфалтног пута до визиторског центра има два километара неасфалтираног и лошег атарског прилаза. Уколико би се посуо, барем туцаник, значајно би се повећао број оних који би посетили и изучавали ово станиште.

Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја и у „Перјанци“ верују да би већ наредне године могли да имају и принове.

-Пракса је показала да када врста падне испод 20 јединки, не може да се опорави. Ми смо доказали супротно. Пре неколико година имали смо осам дропљи и оне се опорављају. Специјални резерват јединствен је у Европи јер 10.000 година није дошло до ерозије земљишта. Према мишљењу стручњака то је разлог што је велика дропља и даље на овом терену – сазнајемо од Богице Божина.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.