Стефано Павеси, одборник у граду Милано и сарадник посланика Европског парламента Силвије Сардоне, себе описује као „патриоту” из Лиге, странке десног центра која је део италијанске владајуће већине. Каже да су, према његовом уверењу, приоритети „одбрана Италије и њених граница” и подсећа да је Лига, како наводи, 1999. године била једина која је гласала против бомбардовања СРЈ. Павеси је и хуманитарац: као студент покренуо је акције помоћи прогоњеним хришћанима и тада се заинтересовао за питање Косова и Метохије. У разговору за „Српски Угао” посебно се осврће на протесте у Србији и њихову позадину, као и на питање Косова и Метохије.
Говорећи о актуелним политичким напетостима, Павеси сматра да су „протести у Србији покушај дестабилизације“. „Видимо сличне обрасце притиска и на лидере као што су Орбан или Мелони. Наравно, увек има искреног, спонтаног незадовољства, посебно код младих који понекад прибегавају насиљу услед нагомиланих тензија. Али када се политички протест преко ноћи прелије у покрет масе, готово сигурно постоји финансијска и логистичка подршка од споља, ациљ је ослабити владу и зауставити курс који спољним актерима не одговара.”
„Вучић је покушавао да нормализује Балкан. Након почетка рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку разумео је да је следећа варница могућа управо на Балкану и да би то могло прерасти у шири рат. Зато је тражио канале и ка Европи и ка Русији – да буде мост, да се тражи мир, што Европа није урадила. Организовао је изборе, победио и политички управљао тензијама. Управо зато верујем да је постао мета кампања које имају за циљ да га ослабе. Када је покушао да води ту политику мостова, притисци су порасли.”- истиче Павеси.
„Пре више од десет година, као универзитетски студенти, основали смо групу која се бавила прогонима хришћана у свету. Већ те прве године организовали смо прикупљање и слање лекова, преко момака који су ишли на терен на Косово и Метохију”, каже Павеси.
„Многе ствари нам се нису уклапале у наратив који смо слушали, говорило се да су Срби ‘лоши’, а ипак је територија, ако је гледате без великих геополитичких интереса, одузета Србији. Италија је с тим догађајима уско повезана, одавде су полетеле бомбе које су гађале Београд. Хтели смо да разумемо зашто је наш народ прихватио ту одлуку, зашто није било великих уличних демонстрација против ње. Када је почео рат у Сирији, видео сам сличан образац – исти актери, исте силе. Косово сам доживео као последњу европску границу, ако тамо више не буде Срба и хришћана, то је почетак европског посрнућа.”
Павеси тврди да се „на Косову данас брани хришћанство“, повлачећи паралелу са средњовековним наслеђем. „По мом виђењу, на Косову је примењен модел етничке замене. Некада су ту живели Срби, неки су протерани, а неки убијени, а затим су замењени већински албанским, претежно муслиманским становништвом, како би се ослабили корени Србије. Да будем јасан: немам ништа против Албаније или албанског народа; говорим о последицама политичких одлука великих сила.”
Из тога изводи политички захтев: „Морална је обавеза штитити људе, манастире и идентитет. И зато понављам став Лиге: Италија не треба да буде та која признаје Косово као државу.”
У Европи се, очигледно, мења расположење: партије које себе називају патриотским јачају у више држава, од Аустрије, преко Француске и Немачке, до Италије где су већ део власти. Павесијев став сугерише да тај тренд отвара простор и за постојанији однос према суверенитету Србије на Косову и Метохији, као и за бољи положај наше државе унутар европских процеса. Ако се политички ток настави у овом правцу, Београд може рачунати на прагматичније саговорнике у ЕУ по кључним безбедносним и идентитетским питањима.
Поглед редакције портала Српски Угао
У европској јавности „патриотске” снаге исказују поштовање према доследности политике државе Србије и напорима председника Александра Вучића да очува стабилност и маневрише између светских центара моћи. Сматрамо да би, уз још један изборни циклус широм Европске уније, однос снага могао видљиво да се промени у правцу већег разумевања за суверенитет Србије на Косову и Метохији и за конструктиван дијалог Београда са европским партнерима.
Разговор водиле: Нина Стојановић и Јасмина Драгутиновић
Извор: Српски угао
