Šest čunjeva nedostajalo je kuglašicama Kike 0230 za ponavljanje prošlogodišnjeg uspeha – plasmana u Ligu šampiona. Kikinđanke su tokom minula tri dana nastupile u Eurokupu u hrvatskom gradu Osijeku, zauzevši šesto mesto u konačnom poretku, a do četvrte pozicije i plasmana u završno doigravanje, Kiki je nedostajalo 30 čunjeva.
Tako je ovosezonska evropska odiseja naših kuglašica započela i završena na kuglani „Pampas” u gradu na Dravi.
Dodajmo, ovaj evroizlet ponajviše pamtiće Natalija Kresoja, budući da je ostvarila najbolji rezultat u karijeri – 616 oborenih čunjeva.
Inače, u polufinale Eurokupa plasirale su se: Nemice, Hrvatice (Istra, Poreč), Austrijanke i Mađarice, osim njih u Ligu šampiona još i petoplasirane Čehinje, sedme su Rumunke, osme Slovenke (Impol, Slovenska Bistrica), devete Francuskinje, a poslednji je bosanskohercegovački Vrbas (Banja Luka).
D. P.
Day: October 17, 2025
U medija centru Udruženja novinara Srbije (UNS) danas je održana konferencija za novinare povodom foruma “Preporod rusko-srpskog jedinstva”. Na konferenciji su bili prisutni Srđan Graovac, upravitelj Fondacije “Svetozar Miletić”, i saradnici Fondacije Dejan Lisica i Rajko Kapelan.
Forum “Preporod rusko-srpskog jedinstva” za osnovni cilj ima da apostrofira kulturnu, istorijsku i ideološku povezanost naša dva naroda i naše dve države.
Realizacijom foruma, cilj je formirati dijalog između vladinih i nevladinih organizacija sa obe strane, pri čemu je poseban akcenat stavljen na međusobno umrežavanje dva naroda i dve države u oblastima kulture, nauke, omladinskog aktivizma, sporta, informacionih tehnologija, pri čemu zaključci Foruma neće ostati “mrtvo slovo na papiru”.
Srđan Graovac, upravitelj Fondacije “Svetozar Miletić” objasnio je da je cilj foruma da se ne odustane od večnog prijateljstva Srbije i Rusije.
“Na samom početku želim da kažem da povezanost srpskog i ruskog naroda traje vekovima. Istorija je temelj bliskih odnosa. To treba da bude temlj dalje saradnje, a to znači da moramo da se sastajemo i sarađujemo. Geopolitičke okolnosti su danas takve da je saradnja otežana. Mi baš pravimo ovaj forum kako bi pokazali da srpski i ruski narod ništa ne može poremetiti”, rekao je Graovac.
Dejan Lisica, saradnik Fondacije “Svetozar Miletić” objašnjava da će sam forum biti podeljen u četiri panela.
“Forum se dešava u ponedeljak 20. oktobra od 17 časova u MTS dvorani. Podeljen je u četiri panela. Panel diskusije će se održavati paralelno. Učesnike foruma nećemo otkrivati. Krajni cilj panela je povezaivanje i osvežavanje rusko-srpskog prijateljstva. Imamo dobar međunarodni odnos i želimo da ga prenesemo na mlađe generacije”, istakao je Lisica.
On je dodao da će ispred Fondacije “Svetozar Miletić” govoriti Nemanja Zavišić, a da druga imena ne bi otkrivao.
Graovac je istakao da ova Fondacija nema za cilj da bude bilo kakvo propagandno sredstvo.
“Ovo je samo želja da se sačuva prijateljstvo dva naroda. Svakako da postoji sa strane verovatno neka želja da se prijatejstvo sruši, ali mi to nećemo dozvoliti. Ovaj forum nije zamena za obeležavanje Oslobođena grada Beograda. Ovo je jedan korak u produbljivanju saradnje Rusije i Srbije i sprečavanje da ona bude skrajnuta”, kaže Graovac.
Novosti
U Mionici su svečano potpisani ugovori u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave (JLS). Među 43 gradova i opština i Kikindi su odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat biće izdvojeno 27,7 miliona dinara.
Ugovor je zameniku gradonačelnika, Dejanu Pudaru, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, svečano uručila državna sekretarka Sonja Vlahović.
-Nastavljamo sa ulaganjima u održivi razvoj i modernizaciju lokalne zajednice. Koristim priliku da se zahvalim Republici Srbiji i Ministarstvu rudarstva i energetike na kontinuiranoj podršci u našim naporima. Planirani radovi obuhvataju primenu savremenih rešenja za smanjenje potrošnje energenata, obnovu fasada i unapređenje sistema grejanja, što će doprineti ekološkoj i finansijskoj održivosti javnih objekata. Kikinda ne gradi samo objekte – mi gradimo budućnost. Svaki projekat energetske efikasnosti je korak ka jačoj, zdravijoj i odgovornijoj zajednici. Naš cilj je da pokažemo da grad, uz jasan plan i posvećenost, može biti primer kako se čuva energija, priroda i javni interes – istakao je Pudar.
Filijala za Severnobanatski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa sedištem u Kikindi, od ponedeljka 20. oktobra nalaziće se na staroj adresi, u ulici Dositejeva broj 33.
Iz filijale napominju da će ulaz za stranke biti iz ulice Vojvode Putnika, između brojeva 10 i 12.
Nakon Ruskog Sela, nastavljeno je nanošenje grebanog asfalta i na drugim lokacijama, kako je i najavio gradonačelnik Mladen Bogdan prilikom posete ovom selu.
U saradnji sa JP „Putevi Srbije“, obezbeđeno je 1.000 tona grebanog asfalta koji će se iskoristiti za sanaciju ulica i deonica na obodima grada, kao i u Mokrinu, koje su pretrpele znatna oštećenja usled čestog kretanja poljoprivrednih i radnih mašina.
-Na zahteve i sugestije građana koji, pre svega, stanuju i kreću se tim ulicama odgovorili smo pozitivno kako bi im ublažili probleme. Svakako ćemo imati u vidu i druge deonice i delove grada u kojima postoje ovakvi problemi. Imamo dobru saradnju sa JP „Putevi Srbije“ i očekujemo da i u narednom periodu zajednički radimo u interesu sugrađana – kazao je gradonačelnik Bogdan.
U Kikindi na potesu Oluš nasuto je 250 metara grebanog asfalta, na Strelištu 360, na Putu za pristanište 500 metara, dok će u Mokrinu biti obuhvaćeno više lokacija. Reč je o deonicama koje se nalaze van građevinskog rejona, na rubovima grada i u vikend naseljima.
A.Đ.
Od petka 10. oktobra, građani Srbije moći će da kupe gorivo na pumpama po novoj ceni – litar benzina evropremijum BMB biće 176 dinara a litar evrodizela 192 dinara.
Pojeftinjenje stupa na snagu u 15 časova i važiće narednih sedam dana, odnosno do petka 24. oktobra.
Ovim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio: „I pored sankcija NIS-u,
i pored svih problema, dizel i benzin su jeftiniji za po dva dinara.“
Predstavnicima 73 lokalne samouprave u Srbiji uručen je 171 ugovor za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji. Sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem i komesarkom za izbeglice i migracije Natašom Stanisavljević ugovor je potpisao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan. Radi se o tri ugovora ukupne vrednosti devet miliona dinara.
U republičkom budžetu izdvojeno 410 miliona dinara za ovu namenu, a stambeno će biti zbrinuto 328 porodica izbeglih, interno raseljenih i povratnika.
-Ovo je uspeh države Srbije koja nastavlja da podržava i pomaže sve kojima je pomoć potrebna. Od ukupnog broja uručenih ugovora, 143 odnosi na kupovinu kuće ,a vrednost po jednoj kući je 2,1 milion dinara. Dodeljeni su i ugovori za građevinski materijala, 185 ugovora a maksimalna vrednost po jednom paketu iznosi 800.000 dinara. Sredstva su bespovratna i dodeljena su jedinicama lokalnih samouprava, koje će kasnije raspisati javne pozive na koje izbegla, interno raseljena lica i povratnici mogu da se prijave i tako obezbede sebi stambenu podršku – navela je Nataša Stanisavljević.
Već 30 godina Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice zajedno i kontinuirano rade na rešavanju problema izbeglih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
-Od 2022. godine do sada je kroz stambena rešenja, odnosno stanove, kuće i građevinski materijal, zbrinuto blizu 2.000 porodica. Putem dodele paketa hrane i ogreva podržano je više od 15.000 porodica. Ministarstvo za javna ulaganja trenutno finansira izgradnju stambenog objekta za 173 izbegličke porodice u ulici dr Ivana Ribara, a plan je da se građevinski deo posla završi do februara 2026. godine. Ovo je i konkretan primer posvećenosti naše zemlje da trajno reši stambeno pitanje porodica koje su zbog ratnih i drugih dešavanja bile primorane da napuste svoja ognjišta. Naš posao je da tražimo rešenja za sve njih – istakao je ministar Glišić.
Sredstva opredeljena Kikindi biće iskorišćena za stambeno zbrinjavanje porodica koje su godinama čekale mogućnost da reše svoje stambeno pitanje.
-Svaki dinar koji stigne u naš grad znači sigurniji i dostojanstveniji život za naše sugrađane. Država prepoznaje Kikindu kao odgovornu sredinu koja brine o svakom čoveku, i to je najbolja potvrda da idemo u dobrom pravcu – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
A.Đ.
Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ sutra, 18. oktobra, organizuje 9. Susret horova. Kikindskoj publici predstaviće se pet horova iz Novog Kneževca,Mola, Nove Crnje, Ruskog Sela, Sajana, kao i domaćini.
Manifestcaija počinje u 17 sati u sali „Eđšega“ i kako najavljuju organizatori cilj je razmena iskustava, negovanje tradicionalne pesme i muzike, upoznavanje i razmena iskustava, ali i promocija Kikinde.
Iz Narodnog pozorišta Kikinda obaveštavaju da su, zbog bolesti glumca, otkazane predstave “Heroj nacije” (zakazana za 18.10) i “Pidžama za šestoro” (zakazana za 25.10).
U Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika amaterskog umetnika Dragana Dmitrova iz Orlovata, koji se više od pola veka, kako kaže, „čisto iz ljubavi“ bavi slikanjem. Njegova prva samostalna postavka u Kikindi obuhvata oko četrdeset radova nastalih u poslednjih pet godina – ulja na platnu koja donose portrete, pejzaže, životinje i ikonografske motive.
– Slikam sve što mi padne na pamet, sve što vidim i što me pokrene. Pokušavam to da prenesem na platno, bez pretenzija, bez kalkulacija. Ja sam amater, ali se slikanjem bavim skoro pola veka – iz čiste ljubavi, kaže Dmitrov.
Njegovi radovi odišu toplinom, neposrednošću i iskrenošću koja dolazi iz dugogodišnje posvećenosti i radoznalosti. Kaže da je sve počelo još u školskim danima:
– U osnovnoj školi sam počeo da crtam, spontano, bez ikakvog uticaja. Nešto vas povuče, krenete da slikate, pa kako ispadne.
Posebnu vezu ima sa svojim zavičajem, Orlovatom, rodnim mestom velikog slikara Uroša Predića.
– Uroš Predić je bio moj zemljak i, da budem iskren, veliki uticaj na mene. Prve slike koje sam u životu video bile su njegove, u našoj seoskoj crkvi. Kao dete sam često tamo išao, to je bilo jedino mesto gde ste mogli da vidite nešto lepo, nešto što vas inspiriše, priseća se slikar.
Iako radi u Naftnoj industriji Srbije i, kako kaže, „bavi se svim i svačim“, njegova prava strast ostaje slikarstvo.
– Ne živim od slikanja, ali živim za njega. To je moj mir i moja radost. Ako me zdravlje posluži, radiću još dugo, bez velikih planova, ali sa velikom voljom, iskren je Dragan.
Na otvaranju izložbe, o Draganu Dmitrovu, govorio je hroničar Ervin Gazdag, a Zdenka Trifunjagić publici se obratila Nerudinim stihovima.
Izložba će biti otvorena narednih desetak dana u Galeriji Kulturnog centra, a svako ko poželi da zaviri u svet jednog posvećenog amatera, imaće priliku da vidi kako na platnima izgleda kada ljubav prema umetnosti traje celog života.