децембар 6, 2025

Дан: 14. октобар 2025.

subnor

У знак поштовања према борцима који су се пре осамдесет и једну годину из ових крајева упутили у борбу за слободу, обележена је годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде. Управо 14. октобра 1944. године, у вароши која је већ дисала духом ослобођења, настала је једна од најзначајнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Професор Милован Ћурчић подсетио је да су окосницу бригаде чинили искусни борци партизанских одреда из Кикинде и околних места, којима су се придружили бројни млади и старији добровољци.

– Према подацима из књиге Ђорђа Момчиловића, бригада је бројала 2.872 борца и одмах по формирању ушла у састав Корпуса народне одбране Југославије, добивши посебне задатке на територији Војводине. Бригада је у Кикинди прошла обуку за сложене операције, а задатак јој је био обезбеђење важних објеката и заштита имовине грађана. Крајем октобра 1944. по наређењу Главног штаба, добила је задатак да у Банату очисти терен од фашистичких снага, а потом је прешла у Суботицу, ради обезбеђења границе и војних објеката. У завршним операцијама ослобођења Бачке и у чувеној Батинској бици код Бездана, борци 13. бригаде дали су изузетан допринос. Многи су страдали, а бројни после рата одликовани медаљама за заслуге – рекао је Ћурчић.

Председник кикиндског СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је бригада настала од добровољаца из северног и средњег Баната, поред Кикинде и околине – из Српске Црње, Војводе Степе, Карађорђева, Кумана, Меленаца, Драгутинова, Чоке и других места.
– Најмлађи учесник имао је свега 14 година, Милан Пецеј из Војводе Степе, а међу најстаријима били су браћа Вуковић из Руског Села, ветерани Првог светског рата. Бригада је била мешовитог националног састава – Срби, Мађари, Румуни, Словенци и други борили су се раме уз раме, без подела. После кратке обуке јединице су упућиване на различите задатке: једна у Петровград, друга ка Српској Црњи ради обезбеђења границе, трећа у Суботицу и на мађарску територију. Припадници бригаде учествовали су у чишћењу терена од непријатељских банди и у разоткривању шпијунских група које су деловале након ослобођења- – навео је Орељ.

Свечаност у Кикинди била је прилика да се још једном ода почаст храбрим људима који су у тешким временима изнели борбу за слободу. Њихово дело подсећа да је цена мира била висока, али да су темељи достојанства управо у пожртвованости оних који су за слободу дали све.

 

Dial on radiator

Иако званично грејна сезона почиње сутра, 15. октобра, Јавно предузеће „Топлана“ већ вечерас ће загревати станове. Како сазнајемо од в.д. директора Душана Марјановића систем ће бити покренут у касним послеподневним сатима.

-Жеља нам је да загрејемо комплетан систем с обзиром на то да у протеклих седам дана није било загревања станова. Како је он комплексан неопходно је угрејати воду како би у сутра, 15. октобра, без проблема и званично започели овогодишњу грејну сезону. Корисници ће већ током вечери имати загрејане радијаторе до 21 сата. Та температура неће бити као када је грејна сезона – навео је Марјановић.

До краја октобра даљинско грејање диктираће спољне температуре.

-Када спољна температура пређе 12 степени имамо могућност да гасимо систем даљинског грејања. Током прелазног периода  радићемо тако, а уштедећемо и енергенте. На овај начин избећи ћемо да се у отварају прозори и да нас корисници зову и жале се да не могу да дишу у својим становима јер се греје, а спољна температура је висока. Котлове ћемо палити оног момента када се температура спусти испод 12 степени, како је и регулисано градском одлуком – прецизирао је наш саговорник.

А.Ђ.

 

ek-kikinda

У Сенти су протеклог викенда одржани 24. Сусрети енигмата Србије, на којима су чланови Енигматског клуба „Кикинда“, по традицији, освојили мноштво пехара и медаља на такмичењима која су одржана. Као и сваке године до сада, пехар намењен најуспешнијом клубу иде у Кикинду.

Од оснивања, 2015. године, ЕК „Кикинда“ је надмоћно побеђивао на свим такмичењима, али ове године први пут се десило да су добили достојног ривала. Новоформирана Енигматска секција Шаховског клуба „Студентски град“ из Београда забележила је запажене резултате, али Кикинђани су, ипак, одбранили репутацију шампиона.

Енигмате из нашег града нису могли да наступе у најјачем саставу јер су Вања Томашев и Славко Бован били задужени за организацију Сусрета, па је „терет“ фаворита пао на остали чланове клуба.

bolnica-dr-tomin-(1)

Из Опште болнице  обавештавају грађане да су посете пацијентима и даље дозвољене свакодневно, али је време трајања скраћено.

Од среде, 15.октобра, посете ће бити могуће  од 16 до 17 сати, уз поштовање епидемиолошких мера и краткотрајно задржавање.

rselo-atarski-put

У Руском Селу у току је формирање асфалтног слоја у делу села који ће повезати стари и нови део села. Реч је о деоници која се налази на излазу ка Банатској Тополи. Радове су обишли Младен Богдан, градоначелник и Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице Руско Село, а део атарског пута уређује се на захтев мештана.

-Стари и нови део села до сада је био повезан само путем који пролази кроз центар села тако да  имам ситуацију да пољопривредници са тешком механизацијом до својих обрадивих парцела пролазе кроз читаво село. Сада ћемо растеретити саобраћај у центру, али и сачувати путеве. Са друге стране пољопривредници ће брже стизати до својих њива. Равнање терена, посипање гребаног материјала, у дужини од 2.300 метара квадратних биће завршено сутра и пут ће бити проходан и када су лоши временски услови – истакао је Марјановић.

Дужина трасе је 650, а ширина 3,6 метара.

-Ова инвестиција реализује се заједно са Јавним предузећем „Путеви Србије“. Ослушкујући потребе мештана Руског Села ми смо предузели све неопходне кораке да се посао приведе крају. Обиласком месних заједница и у разговору са мештанима села чули смо шта је оно што им је најважније да се уради. Нова траса повезаће улицу Соње Маринковић са излазом на главни пут за Банатску Тополу. Овом инвестицијом растерећен је центар села и безбедност саобраћаја је пуно боља – казао је градоначелник Богдан.

Гребани асфалт обезбеђен је у сарадњи са ЈП „Путеви Србије“.

-До краја године уредићемо још деоница на територији месних заједница и радове очекујем врло брзо. У току је формирање градског буџета за наредну годину у којем ће наша села имати значајну подршку. Разговарамо са мештанима и у складу са њиховим захтевима и нашим могућностима ми ћемо им изаћи у сусрет – истакао је први човек града.

 

 

JELISAVAC

Марко Јелисавац (38) у родне Нове Козарце вратио се са супругом Ружицом из Београда. У главном граду живео је од 2006. године, завршио је студије безбедности, нашао посао и пошто се оженио и добио дете пожелео је мирнији живот који се свидео и петогодишњем Луки и трогодишњој Јани.

-Супруга је из Кикинде, тако да јој повратак није представљао проблем. То нам је био прави потез јер се све променило на боље. Добили смо и друго дете и поред редовног посла пожелели смо да се бавимо и другим стварима. У старту смо се одлучили за воћарство, јер нам је то била давнашња жеља – каже Јелисавац.

У првом маху воће су посадили у башти породичне куће, док су чекали да истекне уговор о закупу за сопствени воћњак и почели су да држе стотинак кока носиља. Како је то била велика обавеза, одустали су од узгоја кока и потпуно се посветили воћарству.

-Воћњак је очевина и наша жеља је била да проширимо постојећа стабла јабука и да заснујемо питоми кестен. Од кестена смо одустали након што је анализа земље показала да није погодна за ове саднице. Средства која смо планирали да утрошимо искористили смо да постојећа стабла доведемо у одлично стање – појашњава наш саговорник.

Поред јабука, захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Јелисавци ће у наредном периоду засадити дуње, шљиве, вишње и трешње тако да ће под воћем имати око три хектара. Купиће и механизацију мулчер и атомизер од хиљаду литара за прскање. Средства, око два милиона динара, за ову намену одобрена су им по програму за младе пољопривреднике.

-На наговор запослених у Пољопривредној стручној служби конкурисао сам за средства. Нисам пуно очекивао, тако да је и мене изненадила вест да сам добио новац који нам је огромна подршка. Захваљујући овом програму одједном ћу засновати планиране воћне врсте, за шта би ми требале године, да нисам добио субвенцију – истакао је Марко Јелисавац.

Следеће године планира да воћњак обогати са садницама шипка, који се ретко гаји код нас.

-Наш циљ није да производимо само воће, него да конзументима понудимо готов производ који ће промовисати нашу средину. Пројекат под називом „Наше воће, Козарачки понос“ препознали су надлежни у Покрајини и дали нам ветар у леђа. И газдинство ће нам се убудуће тако звати и мислим да ћемо бити јединствени по томе у овом делу Баната. Уједно, нашим примером желимо да подстакнемо младе прво да се врате на село, а потом и да се баве неком делатношћу – напомиње Јелисавац.

Наредних година планирају да још више шире своје газдинство и да им воћарство буде примаран посао, да купе пакерице и линију за прављење мармелада и пекмеза.

А.Ђ.

Don`t copy text!