јануар 25, 2026

Dan: 14. septembar 2025.

uf

Koreni zovu: Mikica iz Italije donosi najbolju picu u Smederevo

Jelena Trifunović septembar 14, 2025 0

Biti srpski pica majstor u zemlji gde je taj specijalitet nastao nije bilo nimalo lako. Ipak, za dobru pizzu daleko se čuje, tako je Mikica Živković više od decenije osvajao nepca Italijana, a danas tajnu prave italijanske kuhinje deli sa svojim sugrađanima u Smederevu, prenosi portal Srpski ugao.

Mikica je 2000. godine otišao u Italiju, kao i mnogi naši ljudi, tražeći bolji život koji je tada u Srbiji bio teško dostižan. „Počeo sam u građevini, kao većina nas kad odemo tamo, dok nisam naučio jezik i upoznao ljude“, priseća se. Ubrzo mu se pridružila supruga Marina, sa kojom je zasnovao porodicu i dobio dve ćerke i sina. Upravo tada dolazi trenutak preokreta. Marina je počela da radi u piceriji, a iskustva koja je sticala delila je sa Mikicom. Tako se rodila njihova zajednička ljubav prema gastronomiji, i ubrzo su otvorili sopstveni restoran.

„Naša picerija bila je u banjskom gradiću sa pet prirodnih izvora i stalno je bilo gostiju iz cele Italije. Imali smo 500 mesta i restoran je radio punim kapacitetom. Posao je toliko rastao da smo morali da zaposlimo još sedmoro radnika. Klijenata je bilo i leti i zimi, gotovo da nismo znali šta je odmor.“

Ipak, uspeh nije svima bio po volji. „Kad sam kupio bolji auto, komšije su odmah počele: ‘Odakle njemu pare? Sigurno ne radi pošteno.’ Nisu mogli da prihvate da jedan Srbin uspe u ugostiteljstvu“, priseća se Mikica.

A onda je pandemija sve promenila. Ograničenja i zatvaranja uništili su posao, kriminal je buknuo, a Živkovići su počeli da razmišljaju o povratku u Srbiju.

„Kap koja je prelila čašu i bila je pljačka. Šteta od 15.000 evra nikad mi nije nadoknađena. Najteže mi je bilo kad su ćerke plakale i drhtale od stresa dok su karabinjeri hladno zapisivali izjave i rekli: ‘Šta ćeš, to su ti sunarodnici uradili.’„Bes, nemoć i tuga koja su me tada obuzeli teško se mogu opisati“, priseća se Mikica, i ističe da je upravo taj događaj pokazao da je povratak u Srbiju bila ispravna odluka.

Danas Mikica i Marina već pet godina uspešno vode piceriju „Bella Ciao“ u Smederevu, a mnogi Smederevci i gosti iz inostranstva tvrde da u Podunavskom okrugu nema bolje pice.

Priča Živkovića pokazuje da upornost, posvećenost i strast mogu da prevaziđu sve prepreke. Njihov povratak u Srbiju i uspeh u svom poslu dokaz su da ovde može da se stvori dobar i pošten biznis, ali i da se ponosno neguju koreni i tradicija. Takvi primeri inspirišu sve koji žele da svoje snove ostvare u svojoj zemlji.

Izvor: Srpski ugao

 

ludaja-kup-(3)

Odbojkaški turnir „Ludaja kup“ okupio ekipe iz Mađarske, Poljske, Rumunije i Srbije

Aleksandra Djuran septembar 14, 2025 0

U organizaciji Odbojkaškog kluba „KI – 0230“, u hali Kulturno Sportskog centra „Jezero“ organizovan je 16. „Ludaja kup“. Na međunarodnom odbojkaškom  turniru učestvovale su ekipe iz četiri zemlje.

-Imali smo 26 ekipa iz Poljske, Rumunije, Mađarske i naše zemlje – navela je Minja Krvopić, trener OK „KI – 0230“. – Turniri, poput ovog, su značajni kako bi naše odbojkašice stekle iskustvo, ali i nove prijatelje iz drugih zemalja. „Ludaja kup“ tu je i da afirmiše naš grad, turističke, kulturne i sportske kapacitete.

Dvodnevno takmičenje je organizovano u seniorskoj i kadetskoj kategoriji, dok su se mlađe mlađe pionirke nadmetale u subotu, a pionirke i pretpionirke u nedelju. Turniru  je prisustvovao i član Gradskog veća Aleksandar Aćimov.

-Međunarodni turnir važan je sportski događaj za naš grad. Odbojkašice iz naše i drugih zemalja imale su priliku da pokažu šta znaju, ali i da posete Kikindu. Ujedno ovo je i afirmacija ženskog sporta i odbojke – rekao Aćimov.

Sportski savez grada podržao je „Ludaja kup“.

-Kikinda ima odlične uslove za održavanje ovakvih sportskih događaja koji okuplja veliki broj sportista. Na nama je da pomognemo klubovima u organizaciji jer je ovo pravi način da se promoviše sport  – kazala je predsednica saveza Jelena Čudanov.

Kikinđanke su u kategoriji mlađih pionirki bile druge, a srebrna medalja pripala je i pionirkama. I u kadetskoj i pretpionirskoj kategoriji odbojkašice kluba „KI – 0230“ osvojile su bronzane medalje.

U Kikindi će u novembru biti održan i turnir u mini odbojci, takođe, pod nazivom „Ludaja kup“.

 

psi-mesanci-2025-(8)

Druga izložba pasa mešanaca: Promocija udomljavanja i odgovornog vlasništva

Aleksandra Djuran septembar 14, 2025 0

Druga izložba pasa mešanaca „STRAY DOG SHOW“ u organizaciji JP „Kikinda“ okupila je 24 učesnika koji su doveli svoje ljubimce na ocenjivanje, ali i druženje. Među njima je bila i Dragana Sabo koja je došla zajedno sa Lunjom.

– Pre devet godina našla sam je u školi. Pratila me je do kuće i ostala je sa mnom. Prvi put učestvujem na izložbi i drago mi je što se promovišu psi mešanci koje njihovi vlasnici maze i paze kao da su najskuplji rasni psi – istakla je Dragana Sabo.

Psa Žiku Bastu na izložbu je dovela vlasnica Svetlana Basta.

-Žika je pas iz Prihvatilišta i kod nas je već osam godina. Od supruga sam tražila da im iz azila dovede psa koji je u najlošijem stanju i on je to i uradio. Lečili smo ga u Novom Sadu, trajalo je dugo, ali isplatilo se. Ima divnu narav, odličan je pas, a mi smo mu pružili ljubav i dom – kazala je Svetlana Basta.

Cilj izložbe  je podizanje svesti o dobrobiti kućnih ljubimaca, značaju udomljavanja napuštenih pasa i odgovornog vlasništva.

-Želimo da se zahvalimo građanima koji su odgovorni prema svojim kućnim ljubimcima. Pozivamo sve da dođu u Prihvatilište i odaberu psa koji je čipovan, sterilisan i vakcinisan i kome treba samo ljubav. Ujedno ovo je prilika da podsetimo sugrađane da je vakcinisanje i čipovanje pasa obavezno na šta ih obavezuje Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu – dodala Tanja Savin, šef službe Zoohigijene.

Birani su i najšarmantniji pas izložbe, najposlušniji pas, pas sa najboljom frizurom, kao i pobednik izložbe.

Posetioci su imali priliku da čuju sve o značaju odgovornog vlasništva, potrebama pasa i obavezama vlasnika, ali i da ukoliko žele i sami udome kuce koje su spremne za udomljavanje u čemu će im pomoći katalog ljubimaca koji traže dom.

U programu su učestvovale najmlađe plesačice škole plesa „Dance N Soul“ iz Kikinde, a na samom kraju zaposleni u Zoohigijeni prošetali su pse iz Prihvatilišta kojima treba nova porodica.

A.Đ.

 

 

 

ljiljana

„Umetnički kolorit“: Kikinđani zapaženi u Bečeju

Jelena Trifunović septembar 14, 2025 0

Bečejsko udruženje umetnika „Pero amatera“ ugostilo je u idiličnom ambijentu tamošnjeg salaša „Vujić“ pedesetak slikara i pesnika iz više gradova, a među najzapaženijima bili su Kikinđani.

Jednodnevna manifestacija je nosila naziv „Umetnički kolorit“ i održana je četvrti put. Likovna kolonija je bila revijalna i ugostila je ukupno 26 slikara, a među njima i šest Kikinđana, dok je pesnička imala takmičarski karakter i kikindskoj pesnikinji Snežani Tomin je pripalo treće mesto u kategoriji kvaliteta napisane pesme, a prvo mesto u recitovanju iste.

Za vreme dok su se pesnici nadmetali u recitovanju, slikari su na licu mesta stvarali svoja dela koja su ostala kao poklon organizatoru. Osim domaćih predstavnika, među gostima bili su i slikari iz Beograda, Novog Sada, i drugih gradova, a ocena predsednika bečejskog udruženja umetnika i organizatora ovog susreta Dragana Savića je da su kikindski majstori kičice ostavili najjači utisak, pre svega raznovsnošću likovnih motiva.

Iako kolonija nije bila takmičarskog karaktera, Savić je izrazio nadu da će i dogodine Kikinđani ponovo okupiti ovako jaku ekipu. Boje našeg grada u likovnom delu bečejskog programa reprezentovali su Braco Azarić, Tanja Nožica, Ljiljana Bogosavljev, Svetlana Petrov Rackov, Milan Dragoljević i Dragana (Luka) Karanović.

MEĐUSOBNO OCENJIVANJE

Prvoplasirana u konkurenciji same pesme bila je Jasna Arbanas iz Sremske Mitrovice a drugo mesto je pripalo Predragu Radakoviću iz Žitišta. Kad je na red došla interpretacija, tu je jednodušna ocena prisutnih pesnika bila da Snežana Tomin nema recitatorsku konkurenciju, te je ubedljivo pobedila, dok je pomenuta Jasna Arbanas bila druga, a Goran Urošević iz Zrenjanina treći. Interesantno je da su učesnici programa međusobno jedni druge ocenjivali.

N.S.

 

 

zastava-kozarci-1

U susret prazniku, Novi Kozarci okićeni sa više od 60 srpskih zastava

Aleksandra Djuran septembar 14, 2025 0

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Ovim povodom  Novi Kozarci okićeni su srpskom trobojkom.

-Povodom praznika sve bandere u selu postavljene su zastave Srbiji – istakao je Marko Čavka, član Saveta Mesne zajednice. –  Na ovaj način želimo da pokažemo zajedništvo, da nam je važno da čuvamo nacionalni identitet i da poštujemo istoriju i vrednost našeg naroda. I pre dve godine na sličan način obeležili smo  Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali je tada bilo manje zastava. Sada ih je više od 60 i, na našu radost, meštani su pozitivno reagovali i pozdravili su ovu inicijativu.

Naš sagovornik napomenuo je i da su Novi Kozarci uveliko u pripremama za veliki jubilej, 80 godina od kolonizacije koja će biti obeležena krajem meseca.

A.Đ.

marija-2

Marija Laništanin povlači se sa rukometnih terena na vrhuncu karijere

Jelena Trifunović septembar 14, 2025 0

Višegodišnja rukometna reprezentativka iz Banatskog Velikog Sela, u stilu velikih šampiona, povlači se sa rukometnih terena na vrhuncu karijere, u svojoj tridesetoj godini

Uz Anđelu Janjušević, na poziciji desnog beka, bila je godinama strah i trepet za protivničke golmane. Levoruka, probojna, tehnički doterana, izrazito preciznog šuta, predstavljala je oličenje vrhunske rukometašice. Osetili su to mnogi protivnički golmani dok su nemoćno vadili loptu iz mreže nakon Marijinih preciznih šuteva. Doživela je ova uspešna sportistkinja i atmosferu mnogih velikih takmičenja, kako Evropskog, tako i Svetskog rukometnog prvenstva noseći dres sa državnim grbom. Uz sestru Jelenu bila je ponos rodnog Velikog Sela, ali i celog severnog Banata.

Skrinšot

Karijera joj je imala meteorski uspon. Njen talenat je najpre došao do izražaja igranjem u školskim selekcijama. Potom ju je zapazio proslavljeni kikindski rukometni strateg Dragan Markov i pozvao u ŽORK Kikinda, a nakon toga Marijino umeće na parketu zapada za oko i skautima nekih od najvećih evropskih klubova: Šiofok, Gomelj, Bekeščaba, Vašaš…

Briljantne igre bile su ulaznica i za poziv u državni tim. Uz sestru Jelenu, takođe rukometnu reprezentativku, donela je mnogo radosti svojim Velikoselcima. Ipak, nakon više od decenije profesionalnog bavljenja sportom, odlučila je da se „penzioniše“.

– Jednostavno, moje telo i glava su osetili da mi treba odmor. Dvadeset godina sam u ovom sportu, od toga deset godina profesionalno. Provela sam osam godina u Mađarskoj, gde sam se osećala izuzetno igrajući u jednoj od najjačih liga na svetu. Pogotovo u periodu kad sam tek otišla tamo. To je bilo ujedno i veliko uživanje, ali i izazov. Stekla sam rukometno ime i u toj zemlji i stvarno mi je bilo prelepo, ali i dosta naporno. Jer, bila sam godinama odvojena od porodice i osetila sam nedavno da bi trebalo da se povučem, da se vratim kući i pre svega da malo odmorim od tolikih napora – kaže Marija, dodajući da, s obzirom da je ujedno i supruga, razmišlja i o proširenju porodice.

– Mogla sam još da igram, ali sam u ovom trenutku odlučila da se povučem i mislim da sam donela dobru odluku. Trenutno ni ne razmišljam mnogo o rukometu i baš mi je trebao odmor. Inače, uvek sam u životu radila ono što me ispunjava, tako da napominjem da sam veoma uživala dok sam igrala rukomet, ali isto tako se danas i van parketa osećam odlično i uživam u ovom odmoru.

Podsetimo, uz sve nabrojane obaveze i napore koje je imala u jednoj od najjačih liga na svetu, Marija je pre nešto više od godinu dana imala vrlo neugodnu povredu i morala je da operiše prednje ukrštene ligamente. Oporavak je bio uspešan. Vratila se na parket, igrala za svoj matični klub i dalje na vrhunskom nivou, ali je u neku ruku došlo do zasićenja. O svom daljem angažmanu  dodaje:

– Još nisam konkretno odlučila čime ću se baviti. Mislim da ću ostati u sportu. Neću još da „trčim pred rudu“, ali nadam se da ću se pronaći u poslu koji mi prija, jer ne želim da nešto radim na silu. Ne žurim nigde i hoću da donesem pravu odluku, a to će svakako biti ona delatnost koja mene ispunjava i gde se osećam dobro. Za sada se vraćam kući gde ću biti sa porodicom.

JELENA

Možda jedini koji se istinski raduju Marijinom povlačenju s rukometnih terena su protivnički golmani, jer je ova levoruka bombarderka umela do vrha da napuni mrežu rivala. Isto tako efikasna i borbena je i njena rođena sestra Jelena, koja danas brani boje prestoničkog prvaka države.

– Moja sestra Jelena je već drugu sezonu u Crvenoj zvezdi. Pripremaju se za ovu sezonu, a prošle godine su osvojili sve što se moglo osvojiti na ovdašnjim takmičenjima. Igraće i Evropu, uspešno se vratila posle porođaja i u Zvezdi se oseća odlično- dodaje Marija.

N. Savić

 

Don`t copy text!