najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Današnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi odazvala su se čak 73 sugrađana. Dragocenu tečnost dalo je njih 63, a među njima i 17 žena.
Prvi put krv su darivale četiri osobe, navode u Crvenom krstu Kikinda i zahvaljuju svima koji su se odazvali, a novim davaocima žele dobrodošlicu među humane sugrađane.
Sledeća akcija zakazana je za 15. septembar.
Treći poraz upisao je severnobanatski srpskoligaš, na Gradskom stadionu slavio je, 2:0, Omladinac, a trener Vladimir Kitanović napominje da su njegovi učenici podbacili u važnom segmentu.
– Nismo bili pravi kada je reč o borbenosti, želji i agresivnosti, a nemamo igrače koji potezom mogu da reše utakmicu. Za pozitivan rezultat bilo nam je potrebno bespoštedno davanje svih, a to je izostalo. U prvom poluvremenu imali smo dve šanse, a pošto ih nismo iskoristili, bili smo kažnjeni iz prekida i to pred sam odlazak na odmor. Do tog momenta gosti nas nisu posebno ugrožavali niti stvorili neku veliku priliku. Međutim, nakon vođstva, na terenu je postojao samo jedan tim, Omladinac.
Sledi teško gostovanje, u Donjem Tovarniku, Slobodi.
– Jedino što mogu da očekujem jeste da popravimo utisak iz poslednje utakmice odnosno da se vratimo na nivo zalaganja koji smo pokazali na premijernom meču. Saldo od nula bodova boli, jer nije odraz našeg rada i kvaliteta. Zato moramo što pre da se dignemo i počnemo da sakupljamo bodove dok ne bude kasno – jasan je Kitanović.
D. P.
Rezultati trećeg kola: Dinamo – Sloga 0:1, Bačka – Naftagas 0:0, OFK Kikinda – Omladinac 0:2, Veternik – Jedinstvo 0:2, Mladost (BJ) – Inđija 2:1, Sloven – Mladost (O) 4:1, Železničar – Sloboda 2:2, Hajduk – Vrbas 2:0.
POREDAK: Hajduk 9, Mladost (BJ) 9, Naftagas 7, Železničar 7, Omladinac 6, Jedinstvo 6, Inđija 4, Sloven 4, Sloga 4, Vrbas 3, Dinamo 3, Sloboda 2, Bačka 2, Veternik 1, OFK Kikinda 0, Mladost (O) 0.
U četvrtom kolu, u subotu i nedelju, igraće: Sloga – Mladost, Vrbas – Sloven, Inđija – Hajduk, Jedinstvo – Mladost (BJ), Sloboda – OFK Kikinda, Naftagas – Železničar, Dinamo – Bačka, Omladinac – Veternik.
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Milenko Jovanov, je istakao za Euronjuz Srbija da su građani umorni od blokada i da Srbija više ne želi da bude talac jedne grupe ljudi koja, svojim ekstremističkim pristupom, nastoji da nametne svoje stavove.
Govoreći o njihovim postupcima, kaže kako to ne on ne bi podvukao pod politiku.
„Upravo to se već dve nedelje dešava na ulicama naših gradova i očekuje se da će se nastaviti i ovog vikenda. Verujem da će veliki broj ljudi izaći i jasno pokazati da žele kraj blokadama i da žele da deca idu u školu“, kaže Jovanov.
Prema njegovim rečima, u vezi sa nedavnim događajima, videli smo nešto što je „zaista nečuveno u političkoj praksi“ — pokušaj da se preko dece dođe do vlasti.
„To nikad niko nije radio, to su radili albanski separatisti na Kosovu i Metohiji, to su radili neki režimi o kojima ne bih želeo da govorim, dakle pri kraju svojih trajanja, kada su mobilisali decu da brane Berlin“, konstatuje Jovanov.
Kako ističe, neki sada upravo pokušavaju da preko osnovaca i srednjoškolaca, maloletne dece, prokrče put do vlasti.
Dodaje da je to „zaista nečuveno“ i da je dobro što se nije odrazio na školsku godinu same dece, ali i da namere govori da ljudi koji u tome učestvuju nemaju granica.
„U tom kontekstu, zaista mislim da možemo reći da ova priča, kako se oni zamišljaju, polako prestaje i gubi zamah — i po broju učesnika i po svemu ostalom. Njihov ekstremizam, odbijanje bilo kakvog razgovora i dijaloga, doveli su do toga da su pasivizovali neke ljude koji su ih u početku podržavali, jer su mislili da je to nešto novo i dobro. Ti ljudi su sada shvatili da nasilje i zloupotreba dece nisu put kojim Srbija treba da ide“, konstatuje Jovanov.
Govoreći o brojnosti ljudi na protestima i da li septembar može da donese novi zamah, Jovanov kaže kako oni mogu da pokušaju i da su oni to već jedanput pokušali.
„Danima pokušavaju da objasne da nije tačno ono što je policija rekla, nego nešto drugo, samo nikako da nam kažu šta je to drugo“, podvlači on i pita:
„Ako nije tačan taj broj koji je policija rekla, koji broj je tačan?“
„Sa druge strane, vi vidite da sada oni idu u pravcu neke liste za koje niko ne zna ko je na njoj, kako to izgleda, i da se to krije, da se krije i od mene. Ja se nadam da bar oni koji su na listi znaju da su na njoj. Biće veliko iznenađenje za njih ako im jednog dana saopšte da su poslanici, a oni to ne znaju“, kaže on.
Dodaje da sve to upućuje na jednu potpuno konfuziju, navodeći njihove međusobne svađe i ograđivanje.
„Vidite da se sad ograđuju od onih svojih veterana, lažnih veterana, naravno, jer tu niko od njih nije učestvovao u bilo kakvim borbenim dejstvima. Imaju veterana koji u vreme ratova imao 13-14 godina. Kako taj može biti veteran?“. pita On.
Dodaje da su se našli u situacija da se od nekadašnje ikone svih protesta sada svi ograđuju, jer je, kako kaže, uzimao neke pare.
„Ponuda za dijalog i dalje važi, a ruka za dijalog ostaje uvek ispružena“
Jovanov smatra da je pogrešno to što odbijaju dijalog i pozive na razgovore koje upućuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Za studentske zahteve je rekao da su ispunjeni, i da su toga svesne obe strane.
„Znaju oni da su zahtevi ispunjeni, nego je problem u tome što je njihova ideja bila nešto drugo. Oni su hteli da proglase pobedu tako što bi promenili vlast. To se ne može desiti, to se neće desiti osim na izborima“, kaže on.
Takođe dodaje da su ponudu za izbore imali i da su je „sa gnušanjem odbili.“ On je podsetio da je ponuda za izbore bila početkom i krajem prošle i početkom ove godine.
„Ne samo za izbore, nego i za referendum – da se glasa o opozivu, faktički, predsednika Republike. Pa su rekli: ‘ko to prihvati, taj radi za vlast’. Dakle, ko hoće izbore, taj radi za Vučića, a sad – ko neće izbore, taj radi za Vučića“, kaže Jovanov.
Ipak, kako kaže, ponuda za dijalog i dalje važi, a ruka za dijalog ostaje uvek ispružena.
„To što oni to odbijaju – to je njihova stvar. Ja ne mislim da je to slabost. Oni to doživljavaju kao slabost, ali neverovatno mi je samo da niko od njih nije ni pokušao, ni u jednom trenutku, bar da kupi vreme – dan, dva – da kaže: ‘Ajde, sazvaćemo plenarnu, pa ćemo da vidimo.’ Nego su odmah, na keca – što kažu klinci – odbili bilo kakav razgovor.“, kaže on.
Napominje da se pre ili kasnije mora razgovarati, i da je uvek bolje razgovarati pre nego kasnije.
Što se tiče zahteva za izbore, kaže kako im je potreban novi motiv kako bi mobilisali aktiviste koje su okupljali tokom prethodnih meseci, jer je masovnost pokret opala zbog nasilnih akcija koje su preduzimali.
„Oni ne idu na izbore da bi na njima pobedili, svesni su oni toga, svesni su kako stoje, svesni su šta građani misle, Sa druge strane, tokom izbornog dana bi bilo lupanja kutija, proglašavanja izbora ovakvim i onakvim, pričanja o krađi itd“, kaže on uz napomenu da je su izbori u Kosjeriću i Zaječaru bili pokazna vežba.
„Mi smo pobedili u jednom ili drugom mestu, idemo u proces formiranja vlasti, pa ćemo da vidimo kako će se dalje“, obrazlaže Jovanov.
Govoreći o najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je IPSOS sproveo, prema kome SNS ima 48 procenata, dok studenti imaju 8,1 odsto, misli da su procenti realni, ali, sa druge strane, smatra da na političkoj sceni postoji veliki broj ljudi koji veruju da se istraživanjima javnog mnjenja – i brojkama koje ta istraživanja pokazuju – zapravo kreira javno mnjenje.
„To nije tačno. Dakle, vama istraživanje javnog mnjenja koristi, čak nam najmanje koriste konačni rezultati“, tvrdi Jovanov.
S tim u vezi, navodi kako su dubinska istraživanja, koja se bave potrebama građana, daleko bitnija.
Povodom negiranja reultata istraživanja IPSOS-a od strane dela društva, kaže kako je u pitanju relevantna istraživačka kuća.
„Da li neko stvarno misli da će jedna svetski renomirana istraživačka kuća IPSOS sebi da dozvoli da objavi nešto što nije tačno? Pa to je neozbiljno“, konstatuje on.
Izvor: Euronjuz Srbija
Nekoliko godina provedenih u inostranstvu napravi razliku, a kamoli dve decenije. Porodica Spasojević iz voćarskog sela Petrijevo, nadomak Smedereva, donosi nam svoju priču. Danas kroz selo užurbani seljaci razmenjuju utiske o godišnjem rodu, ali nije oduvek bilo tako. Tokom devedesetih, mnogi su sreću tražili drugde, pa je i Goran Spasojević 1994. godine otišao u Italiju.
Na putu koji ga je odveo do Verone, upoznao je Snežanu, od tada njegovu saputnicu i podršku u životu. Snežana je radila i po trećoj smeni u restoranu, a Goran u firmi za popravku paleta. Iako su zarađivali u Italiji, ulagali su u rodni kraj: kuća, garaža, krov, lokal, ali sve je nažalost ostajalo prazno. Kada nam se 2002. godine rodio sin Marko, pitala sam samu sebe“, priseća se Snežana, „kome sve ovo gradimo, ako nema ko da se vrati i da ovo zaista živi?“
Obim posla u firmi u kojoj je Goran radio stalno je rastao, pa je od običnog radnika stigao do koordinatora smene. „Naučio sam mnogo, ali i shvatio da, ako želim da napredujem, moram i sam nešto da pokrenem“, priseća se Goran. Uloživši svoje iskustvo, znanje i kapital, otvorio je sopstvenu firmu u Italiji za popravku i preradu paleta. Već u prvim godinama povezao se sa svetski poznatim lancima, što je maloj radionici dalo zamah. Kompanija je rasla, a sa njom i potreba za novim radnicima. „Počeli smo sa desetak zaposlenih, većinom stranaca, baš kao što sam i ja nekada bio. Dobro znam kako je kada si došljak i nemaš posao, zato sam želeo da dam šansu onima na istom mestu na kojem sam ja nekada bio“, kaže Goran.
Dobro poslovanje firme nije skrenulo porodicu od razmišljanja o budućnosti. Želeli su da njihov rad i ulaganja u Srbiji dobiju pravi nastavak, pa je misao o povratku rasla. Presudan trenutak došao je 2014. godine, kada ih je smrtni slučaj u porodici naveo da se vrate i zatvore firmu u Italiji. Povratak je doneo priliku da stečeno znanje i kapital ulože u novi posao. U Petrijevu, uz podršku supruge i pomoć sina, Goran pokreće trgovačku radnju u dugogodišnje praznom lokalu, želeći da mestu vrati život i ponudi sve „od igle do lokomotive“. Porodična posvećenost učinila je da posao brzo stane na noge i da se razvija iz dana u dan.
Na kraju, Goran je shvatio da uspeh nije samo u zaradi, već u tome da zadrži spokoj i gradi život i porodicu tamo gde zaista pripada.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Porodica Spasojević pokazuje da povratak u zavičaj može biti više od emotivne odluke, to je ulaganje u budućnost. Njihov primer svedoči da se znanje i iskustvo iz sveta mogu preneti kući, a uspeh meriti ne samo zaradom, već snagom da obnoviš svoje korene.
Piše: Stefan Bogdanović
(Izvor: srpskiugao.rs, foto: privatna arhiva)
Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu i uzgojem ludaja bavi se već 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj i julska kiša doprinela je da stanje pred berbu bude solidno.
-Tokom juna sam navodnjavao parcelu od pola jutra na kojoj su ludaje. To je bio i prvi toplotni talas ove godine, a zasad je bio u razvoju. Na njivi imamo sistem kap po kap koji je pomogao da se loza razvije, a kiša je bila presudna kod oprašivanja – kaže Nikola Krnić.
Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.
-Ove godine imam tamburice i ukrasne ludaje i zadovoljan sam rodom. Loza je još uvek zelena, u dobroj je kondiciji i ukoliko bude kiše može da nastavi da cveta i da u septembru i oktobru izbaci još neki plod. Berba će početi uskoro, krajem avgusta, tada će biti i najlepša za jelo – pojašnjava naš sagovornik.
Osim za kolače, poslednjih godina bundeva se traži i za proizvodnju kraft piva.
-Na mojoj parceli prvenstveno je pesak i to tikvi savršeno odgovara, naravno kada su temperature prosečne, a njih dugo godina unazad nismo imali – kaže Nikola Krnić.
Ove godine su 40. jubilarni „Dani ludaje“, a naš sagovornik predsednik je predsednik udruženja „Kikindska ludaja“ koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva.
-Prvog dana manifestacije planiramo predavanje na kom će učestvovati eminentni stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tema će biti savremeni način uzgoja ludaje. Treći put biraće se najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i tamburice, a uz pomoć automatskog reflektometra odredićemo slast. Naši članovi učestvovaće i kao sudije na merenju najtežeg i najdužeg ploda ludaje – istakao je Krnić.
A.Đ.
Leteće perle koje prkose gravitaciji, sedam pločica mudrosti, razna putovanja u prošlost i budućnost, ali i kroz krvotok i nervni sistem, ćelijske i arheološke ekspedicije, odgovorno korišćenje sveprisutne veštačke inteligencije, simulacije jedrenja, letenja i ronjenja, samo su neke od stotinu tema koje će pokriti najuzbudljvija noć nauke u Srbiji.
Cilj je podsticanje interesovanja za nauku među mlađim generacijama. Finansira se iz programa Evropske unije \“HORIZON EUROPE\“ u saradnji sa lokalnim i međunarodnim partnerima.
Šesnaesta „Evropska noć istraživača“ održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom naše zemlje. Održava se pod sloganom „U toku sa naukom“. Upoznaće posetioce sa najnovijim naučnim saznanjima, predstaviti neka od fascinantnih otkrića i provesti kroz interaktivne radionice koje će pokazati koliko je nauka deo našeg svakodnevnog života.
Od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi, svi će biti u prilici da budu „u toku sa naukom” – da razgovaraju sa istraživačima, zavire u njihove laboratorije i sami pokušaju da reše deo naučnih zagonetki. Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.
Bogat naučni sadržaj Kikinđani će u prilici da obiđu u Centru za stručno usavršavanje.
– Pozivamo vas da i ove godine budete deo Evropske noći istraživača! Po 16. put u Srbiji otvaramo vrata nauke – dođite da zajedno istražujemo, otkrivamo i zabavimo se, jer nauka je tu, pred vama i čeka da je upoznate! – poručuje dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFocus FLOW.
„Evropska noć“ istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.
Ove godine manifestacija se organizuje u 460 gradova u 25 zemalja. U Srbiji je, tokom proteklih 15 godina, ukupno 41 grad učestvovao u ovoj naučnoj avanturi. Ona se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.
Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.
(Izvor: Blic, foto: Marko Risović/Promo)
Javno preduzeće „Putevi Srbije“ hitno se oglasilo i upozorilo građane Srbije na prevaru putem SMS poruka.
– Ne otvarajte SMS poruke o nenaplaćenoj putarini ili prekoračenju brzine! JP „Putevi Srbije“ obaveštava javnost na pojavu zlonamernih SMS poruka koje stižu građanima radi prekoračenja brzine ili nenaplaćene putarine. Ne otvarajte link i ne unosite podatke sa vaše platne kartice jer je u pitanju zloupotreba – navodi se u upozorenju JP „Putevi Srbije“.
Iz „Puteva Srbije“ naglašavaju da ne šalju takve poruke, niti traže bilo kakve podatke putem SMS-a.
Prevara funkcioniše tako što zlonamerni link vodi ka lažnoj stranici koja liči na sajt državne institucije, a cilj je da se prikupe lični podaci i informacije o platnim karticama.
Građani se pozivaju na oprez i proveru informacija isključivo putem zvaničnih kanala, kao što su sajt i brojevi telefona „Puteva Srbije“.
(Izvor: Dnevnik, foto: Dnevnik, A. Savanović)
Javno preduzeće „Pošta Srbije“ potpisalo je juče Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa kompanijama NITES doo i MEDIT doo, kojim se omogućava usluga E-recept i u privatnim zdravstvenim ustanovama, a vršilac dužnosti generalnog direktora JP „Pošta Srbije“ Zoran Anđelković je najavio, u prisustvu ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da će ta usluga biti dostupna već početkom naredne godine.
Privatne zdravstvene ustanove biće uključene u sistem elektronskog izdavanja recepata putem platforme elektronske podrške privatnom sektoru koju je razvila „Pošta Srbije“.
Time će biti omogućena integracija privatne zdravstvene prakse sa zdravstvenim informacionim sistemom Srbije i stvoreni tehnički uslovi da i lekari u privatnoj praksi umesto papirnih izdaju elektronske recepte na isti način kao u državnim zdravstvenim ustanovama.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je došao dan u kojem će se povezati privatni i državni zdravstveni sistem.
„Prekomerna upotreba lekova je jedan od problema koji imamo, posebno prekomerna upotreba antibiotika. To izaziva rezistentnost, što znači da ih nakon duge upotrebe više ne možete koristiti i to dovodi do toga da ne reagujete na određene antibiotike. Ovim ćemo rešiti i taj problem, jer će postojati baza koja će omogućiti da svaki pacijent zna koji lek mi je prepisan, a uvid u to će imati i lekar u privatnoj i lekar u državnoj praksi“, rekao je Lončar medijima u Glavnoj pošti u Beogradu.
Prema njegovim rečima, softver će se alarmirati kada uoči da neko koristi lekove u kombinaciji sa drugim lekovima koje ne bi smeo. „Softver će upozoravati lekara, i lekar i pacijent će imati uvid u sve što se dešava“, naveo je ministar zdravlja.
On napominje da ova usluga neće zahtevati dodatna sredstva iz budžeta, jer će troškove snositi „Pošta Srbije“.
„Ministarstvo zdravlja će iskoristiti vreme da obavesti sve privatne zdravstvene ustanove koje žele da učestvuju u ovome. To je nešto što je na ozbiljnu dobrobit građana, ali i zdravstvenog sistema i lekara“, rekao je Lončar
Vršilac dužnosti generalnog direktora JP „Pošta Srbije“ Zoran Anđelković zahvalio je nadležnim institucijama i ministru zdravlja na posvećenosti i podršci prilikom realizacije projekta.
„Obići ćemo sve domove zdravlja kako bismo se dogovorili da već početkom godine pružimo ovu uslugu svim građanima Srbije“, rekao je Anđelković. Na projektu se, kako kaže, radilo godinu dana.
Anđelković ističe da će usluga već početkom godine biti dostupna u svim privatnim zdravstvenim ustanovama što će, kako kaže, biti korisno i za zdravstvene radnike i za pacijente.
Projekat uvođenja elektronskog recepta započet je 2017. godine. Tokom prvog kvartala 2018. godine završena je implementacija na teritoriji Vojvodine, a nakon toga i u čitavoj centralnoj i južnoj Srbiji.
Godišnje se na izdavanju elektronskih umesto recepata na papiru ostvare uštede od približno dva miliona evra.
(Izvor: Tanjug, RTV, foto: Tanjug, Ana Paunović)
