Конференција клубова Подручне лиге „Зрењанин” одржана је пре неколико дана у граду на обалама Бегеја, одрађен је жреб у којем је било 15 клубова, а након што је, лицитацијом у Новом Саду, на војвођански „Исток” враћен Напредак из Честерега.
„Подручје”, је дакле, имало једно упражњено место па је лицитација за попуну лиге, као други чин, уприличена данас, одагнавши последњу непознаницу. Последњи, 16. члан петог ранга постао је мокрински Делија, имао је издашнију понуду у коверти од кикиндског ЖАК-а, а обе су екипе пролетос испале.
Парови првог кола, 17. августа (17.30 сати): Омладинац (Равни Тополовац) – Нафтагас (Бока), Напредак (Банатска Топола) – Полет (Наково), 2.октобар (Кумане) – Делија (Мокрин), МСК (Михајлово) – Русанда (Меленци), Лехел (Зрењанин) – Младост (Банатски Деспотовац), Банат (Чента) – Јединство (Нови Бечеј), ЖФК Банат (Зрењанин) – Војводина (Башаид), Билећанин (Сечањ) – Борац (Александрово).
Домаћини суботом биће Делија и Русанда.
Д. П.
Дан: 5. август 2025.
Радници Инфраструктуре железнице Србије у протеклих недељу дана рашчистили су од растиња површину од око 51.000 квадратних метара, дуж читаве мреже пруга српских железница, саопштило је ово акционарско друштво.
Од шибља, крај колосека, рашчишћене су укупно 133 железничке деонице, у дужини од скоро 30 километара. Растиње је уклањано у зависности од локације на удаљености између два и осам метара од колосека. Између осталог, скоро четири хиљаде квадратних метара простора крај колосека, рашчишћено је и код пруге Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда.
Површине око пруга су уређене са циљем повећања безбедности саобраћаја, додаје се у саопштењу.На тај начин повећана је видљивост на прузи, али и у друмском саобраћају, са циљем да железнички саобраћај буде безбеднији.
„Инфраструктура железнице Србије на овај начин, поред осталог, излази у сусрет и захтевима грађана и јавности, који указују на растиње крај колосека. Радило се ручно, машински, али и уз помоћ механизације, а у оквиру наших редовних активности“, навела је Инфраструктура железнице Србије.
Инспекција Министарства пољопривреде почела је контролу примене Уредбе о обавезном декларисању производа који садрже палмино уље, друге биљне масти или уља, а који се у изгледу или називу могу довести у везу са млечним производима, саопштило је ово Министарство и навело да је циљ контроле да се утврди да ли су сви субјекти који су били обавезни поступили у складу са уредбом која је ступила на снагу 1. августа.
Контроле се спроводе у трговинским ланцима, прерађивачкој индустрији и дистрибутивним центрима широм Србије.Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да се неће дозволити да се потрошачи доводе у заблуду.
-Сви производи који не садрже млеко, а изгледом или називом подсећају на сир, павлаку или друге млечне производе, морају бити јасно и видљиво обележени. Ово је важан корак у заштити потрошача, али и подршка домаћој производњи и поштеној трговини – рекао је Гламочић.
Надлежне инспекције ће поступати у складу са законом и без толеранције према онима који покушају да заобиђу прописе. Контроле ће се интензивирати у наредним данима, а сви који не поступе у складу са прописом суочиће се са законом предвиђеним санкцијама, наводи се у саопштењу.
На кикиндској пијаци ових дана има више продаваца него купаца. Тезге су препуне воћа, поврћа, млечних и месних производа, али купци ретко застају, па је утисак да је понуда далеко већа од потражње.
Цене су разнолике: парадајз и паприка продају се по 170 до 180 динара, кромпир је 100 динара, док се на џакове може наћи и за 80. Тиквице су 100, диње такође 100, а лубенице између 40 и 50 динара по килограму. Кајсије су међу скупљима – 500 динара, брескве од 200 до 350, грожђе 300-350, крушке 250. Кукуруз се продаје три за сто или 50 динара по комаду. Јаја коштају од 15 до 18 динара.
– Мало је све стало већ десетак дана. Сезона је годишњих одмора. Имам ја своје сталне муштерије, па сам задовољна. Ипак, има промена када је зимница у питању. Раније су се више куповале паприке на џакове, старији још увек то раде, млади слабије – каже Клара, која је на пијаци већ 24 године.
На тезгама се могу пронаћи и производи за оставу: килограм меда је 1.000 динара, четврт литра млевене паприке – 250, док је 100 грама супе – 100 динара.
– Продаје се, како који дан. Сад је мало слабије. Летњи одмори, па људи више путују него што кувају – коментарише Петар.
На млечној ситуација је мало боља, али овде, кажу продавци, треба и поранити. Килограм ролованог сира кошта 1.000 динара. Цело пиле је 380 динара, бело месо 550, а батаци 450 динара леђа 150.
Славко долази свакодневно, али не купује много.
– Узимам само домаћи бели лук овде. Воће и остало купујем у великим трговинама, јефтиније је, и до 25 динара по килограму. То много значи, нарочито нама пензионерима – каже он.
Љиљана продаје поврће и расад купуса за јесен, али и један природан лек.
– Ми произвођачи морамо да се боримо за купце. Велика је конкуренција. Врућине не помажу, људи иду у климатизоване маркете, тамо купују на картице. Ипак, има оних који цене домаће, па дођу код нас. Имам гушчију маст, она је добра за плућа – намаже се и прекрије листом купуса и крпом и држи целу ноћ. Добро је и да се стави на врх кашичице у млеко са упрженим шећером. Паковање од 250 грама кошта 1.000 динара – објашњава Љиљана.
На пијаци се продаје и саксијско и баштенско цвеће – хибискус канадски или мочварни за 1.300 динара, затим индијски јоргован, мексичка петунија, афрички плави љиљан. Најскупља је монстера, коју, како нам је објашњено, погрешно зовемо филадендроном.
Има и оних који већ размишљају о зими. Тако се на пијаци могу наћи и назувци по 500 динара, као и чарапе које коштају 1.000 и, вунене, 1.200 динара.
Иако је понуда разнолика и богата, купаца је осетно мање. Високе цене, врућине и сезона одмора утичу на продају, али пијаца, упркос свему, остаје место сусрета, разговора и избора – за оне који знају шта траже.
С. В. О.
Висока школа струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) у Кикинди расписује конкурс за упис студената у школској 2025/2026. години у септембарском року на смеру Струковни васпитач деце предшколског узраста.
Будућим бруцошима доступна су укупно 44 места – 24 на буџету и 20 самофинансирајућих. Школарина за самофинансирајуће студенте износи 54.000 динара и може се платити у десет једнаких месечних рата.
Одлуком Покрајинске владе из буџета се могу финансирати по један студент са инвалидитетом, припадник ромске националности и студент држављанин РС који је у школској 2024/2025. години средњу школу завршио у иностранству. Број студената који се сами финансирају биће умањен за број евентуално уписаних по наведеним мерама Покрајинске владе.
Пријава кандидата је 4. и 5. септембра, од 9 до 13 сати. Услови за упис и друге информације од значаја могу се пронаћи на интернет страници Школе: www.vaspitacka.edu.rs.