Монтх: Ф 2025

имаге-2025-07-06-140631502

Јавно предузеће “Путеви Србије” реаговало је данас на поједине објаве на друштвеним мрежама да је нова деоница ауто-пута до Пожеге затворена до даљег, и тим поводом обавестило је јавност да наведене информације нису тачне и да је интернет презентација тог предузећа једини прави и валидан извор информација о стању на државним путевима.

Поред интернет презентације предузећа на линку https://www.putevi-srbije.rs/index.php/sr/stanje-na-dr%C5%BEavnim-putev…, као једини прави и валидан извор информација о стању на државним путевима ЈП “Путеви Србије” наводи и званични налог на друштвеним мрежама јавно_предузеце_путеви_србије, као и мобилну апликацију.

Упис-ССС-(4)

Упис у средње школе у Кикинди почео је данас и донео мања изненађења у избору ученика, што је последица и чињенице да је ове школске године основно образовање у општини завршило 70 ђака мање него лане, док се уписне квоте нису мењале.

Свршеним основцима понуђена су и два нова смера, али се смањен број ученика већ одразио на теже попуњавање појединих образовних профила, на којима ће места остати за упис у августу.

Економско-трговинска школа попунила сва места

Једина школа у којој су сва места попуњена у првом року је Економско-трговинска школа, у којој је највеће интересовање и најбољи просек ученика забележен на смеру економски техничар, као и на новоотвореном смеру правно-пословни секретар, истиче директор Роберт Вуњак.

У ову школу управо се уписује 112 нових ученика, распоређених у четири одељења и пет образовних профила. Поред два најтраженија, задржани су и трогодишњи смерови: кувар (једно одељење) и комбиновано одељење за трговце и конобаре.

– Нови смер је изазвао велико интересовање и показао се као прави избор. Претходно смо истраживали тржиште и сарађивали са Националном службом за запошљавање. Профил је у дефициту, а на њему и на смеру економски техничар су најбољи ученици – каже Вуњак. – Имамо и благо повећање броја бодова, што значи да се код нас уписују све бољи ђаци. Преко 80 одсто је уписано по првој жељи. Школа добија позиве од родитеља и ђака који нису успели да се упишу, али су квоте попуњене и не очекују се промене. Уписано је 17 ученика који живе ван територије Града.

Гимназија уписује мање ученика

Гимназија „Душан Васиљев“ понудила је четири одељења (112 места): по два за друштвено-језички и природно-математички смер. Ипак, уписано је 80 ученика.

– Већина ученика је распоређена у првом кругу. С обзиром на укупан број ђака, верујем да ћемо са овим бројем започети школску годину – каже директорка Мирјана Дражић.

Највећи број бодова био је потребан за природно-математички смер – од 75 до 100, док се друштвено-језички уписује са 50 до 90 бодова.

Прошле године Гимназију је уписало 111 ученика, а након пребацивања и одустајања, прву годину завршило је њих 90.

Наредну школску годину овде ће похађати и ученици из Зрењанина, Новог Милошева и Беле Цркве, кажу у школи.

Техничка школа: изненађење на популарном смеру

У највећој средњој школи, Техничкој школи „Михајло Пупин“ којој, из године у годину, расте популарност, доживели су мало изненађење у овом уписном року.

– По плану имамо седам одељења и осам образовних профила. Уписана су 183 ученика, а остало је 13 слободних места – 12 за смер електротехничар рачунара и једно за техничара за ЦНЦ машине – каже директорка Миланка Халиловић.

Смер електротехничар рачунара је претходних година био један од најтраженијих, па ће у Школи испитати шта је узрок пада интересовања и, могуће, изменити понуду, додаје директорка.

Трогодишњи смерови (возачи, бравари, заваривачи, оператери машинске обраде) попуњени су по првим жељама. Највише одличних ученика уписало је смер техничар информационих технологија, као и техничар друмског саобраћаја. Неочекивано велико интересовање било је и за смер електротехничар за електронику на возилима. Уписано је и 35 ученика из околних места: Чока, Остојићево, Нови Кнежевац.

Средња стручна школа такође понудила нови смер

У Средњој стручној школи „Милош Црњански“ од ове године постоји и нови трогодишњи смер – медицински неговатељ. Школа уписује по једно одељење на четворогодишњим смеровима: медицинска сестра-техничар, архитектонски техничар и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Трогодишњи смер за пекара и оператера у прехрамбеној индустрији постоји као комбиновано одељење.

– Четворогодишњи смерови су попуњени, а остало је места на трогодишњим. Најбољи ђаци су нам на смеру медицинска сестра-техничар, где је доњи праг био 78 бодова – каже директор Милорад Карановић. – И у ову школу уписују се ученици из других општина – њих 24. Моја препорука је да ђаци данас и сутра дођу у школу, да се упознају са својим одељењем и разредним старешином.

Шта је потребно за пријаву

Упис у средње школе траје данас и сутра, електронским путем на порталу Моја средња школа или лично у школама, од 8 до 15 сати. Због реконструкција, измештен је упис у две школе: гимназијалци се уписују у Центру за стручно усавршавање (Немањина 23), а ђаци Економско-трговинске школе у згради у Војводе Путника 2.

За упис су потребни:

– пријава за упис (добија се у школи),

– уверење о завршеном завршном испиту,

– оригинално сведочанство о завршеној основној школи (6, 7. и 8. разред),

– извод из матичне књиге рођених,

– уверење о обављеном лекарском прегледу.

Услов за упис на четворогодишње смерове је минимум 50 бодова.

моца-и-сибул

Сава Савин није само великан кикиндске позоришне сцене, него и предани хроничар свега значајног што се деценијама дешавало у овдашњем театру, исказавши завидан дар за дневничке забелешке, које је преточио у драгоцено укоричено штиво

Да је био само глумац оставио би, не само у кикиндским оквирима, него и знатно шире, неизбрисив уметнички траг. Сава Савин се исказао и у списатељској улози. Аутор је похвале вредног, хроничарског дела сатканог од сопственог рукописа, пошто је деценијама педантно пратио позоришни живот свога града почев од средине претходног века, па све до двехиљадите.

Савин у књизи, на чијим је корицама симболички, уместо словног назива,  цифра „50“, (уз то и без имена аутора) пером и фотографијом предочава полувековно битисање Народног позоришта. На унутрашњој страни корица је у кратким цртама „лична карта“ Позоришта. Цитирамо: „Основано 14. јуна 1950. Прва представа је одржана 2. децембра 1950. Током 50 сезона припремљено је: 252 премијере и приказано укупно 3.650 представа, на којима је било 838.156 гледалаца. Учествовало је на 38 позоришних фестивала, извело 262 представе и добило 432 награде“.

Следи кратка ауторова посвета, са надимком уместо потписа: „Књигу посвећујем онима који су ми омогућили да са њима проведем 45 безбрижних, веселих, радосних и распеваних година. Хвала им! С.С. Моца“. За ову поруку, четврт века након што ју је срочио, каже – да ју је рука исписала, а срце издиктирало.

Савин је, иначе, закорачио у деведесет друго лето. Ништа га, тврди, не боли. Фале му кораци, јер га ноге све више издају. Слабије види и чује. А ум му бистар, реторика јасна, гласна и разговетна. Не бежи од дивана. Напротив. Распричао се. Сачувао је смисао за хумор. Нема у његовом изразу и резону носталгичне патетике. А памћење му за студентску десетку. Стичемо утисак да жуди за разговором, поготово ако су тема даске које живот значе. Поносан је, вели, на све што је урадио у позоришту и за позориште, па изговара оно што је написао у предговору:

– Књигу о педесетогодишњем раду кикиндског позоришта дарујем онима који су овај наш театар љубављу и самопрегором стварали и одржавали. Ту мислим на све оне које сам поменуо, али и на оне које омашком, наравно не намерном, нисам поменуо. Годинама сам марљиво прикупљао грађу, коју сам затим сређивао и систематизовао, да би била солидан основ за стварање дела којим ће се читаоци упознати са животом  ове театарске куће.

Савин: Радио сам са многим редитељима, скоро сви су вредни помена и поштовања. међу њима бих, као најбољег, издвојио Љубослава Мајеру. велики зналац театра и велемајстор свог заната. комплетна личност.

Сава наглашава да му није била намера да се бави историјатом Народног позоришта. Само је осмислио ваљану документаристичку подлогу за неке будуће историчаре. Поново потеже предговор своје књиге.

– Хтео сам, на основу података које сам почео да сакупљам и сређујем још 1961. године,  да опишем и прикажем оно што сам као савременик и члан ове куће, дакле 45 година као учесник, видео, прошао, па делимично и урадио – објашњава наш саговорник смисао сопственог ангажмана у вези са поменутом публикацијом. – Можда ће ми неко замерити што пишем  углавном о успесима.То чиним јер сам убеђен да је ово позориште и било успешно. Јер, четрдесет две године, дакле до професионализације, радити аматерски, мада је бољи израз волонтерски, па постизати врхунске успехе, за можда једну кутију цигарета, или за неки илустровани часопис, колико су некада били хонорари за једну одиграну представу, у данашњим условима равно је подвигу. Још кад додам да је тај и такав рад довео овај театар, па и сам град Кикинду, до највиших врхова тог предивног позоришног аматеризма „оне“ Југославије, до врхова о којима су нека позоришта могла само да сањају…

У уводном делу позамашне књиге на укупно 384 странице, Савин је,  ослонивши се делом на радове хроничара претходника који су се бавили овом темом, описао богат и садржајан историјат позоришта у Кикинди. Затим је у форми летописа, у најкраћем, представио 50 позоришних сезона. Навео је све називе представа и њихове актере – редитеље и глумце, смотре и фестивале на којима се наступало, поменуо награде и признања, медијске реакције и остале занимљивости из кикиндске позоришне свакидашњице.

Савин је, по азбучном реду, побројао све ауторе играних позоришних дела, све редитеље који су делали у Кикинди, све глумце, све уметничке и техничке сараднике. Ту је и поширок списак свих градова и села широм некадашње СФРЈ у којима су Кикинђани гостовали. Евидентирани су и новински прилози о позоришту. Посебна вредност ове монографије је фото-галерија са портретима управника и глумаца и инсертима из одређеног броја представа, које су снимили Стеван Молд, Ђерђ Немет, Шањи Меланк и Влада Сретеновић. Књига је, у 700 примерака, штампана у суботичкој „Бирографици“.

 

НАЈДРАЖА УЛОГА

Питамо Савина која му је, од 47 улога, које је одиграо 804 пута, најдража. Без премишљања вели:

– Командант Сајлер у истоименој представи Борислава Михајловића Михиза из 1967. године, коју је режирао Милан Барић из Зрењанина, чији је помоћник био наш суграђанин Ласло Карпати. Партнерка ми је била Милица Веселинов. Захтевна улога и деликатна, ратна, тематика са шокантним епилогом који нагони на дубоко размишљање. Све улоге су ми драге, али је ова круна моје глумачке каријере.

 

БИОГРАФИЈА ЗА РЕСПЕКТ

Сава Савин Моца је рођен у Српској Црњи, а у Кикинду се с породицом доселио у 21. години и одмах приступио овдашњем позоришту. Дипломирани је економиста. Био је прво руководилац у ПИК-у, а затим од 1978. до 1995. године када је отишао у пензију, директор овдашње филијале некадашње Службе друштвеног књиговодства. Пре три године преминула му је супруга Стојанка, с надимком Беба. Моца има кућу у најлепшој кикиндској улици  (Генерала Драпшина). Старачку самоћу одагнава му венчана кума Злата, која га свакодневно обилази и пази.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САОБРАЦАЈ-ПОЛИЦИЈА

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се девет саобраћајних незгода. У пет незгода страдало је седам особа и то три са тешким, а четири са лакшим телесним повредама. Настала материјална штета процењена је на износ од 585.000 динара.

Чак пет саобраћајних незгода догодило се због непрописне радње возилом, док су остале настале  због неуступања првенства пролаза, непрописног мимоилажења  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 96 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега је четири возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму  односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је девет прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

6.7.-фудбал.-слобода

И други наш војвођански лигаш, Слобода из Нових Козараца, започео је припеме за предстојећу сезону у групи „Исток”. Тренер Слободан Митровић бројао је до 17 на првом окупљању.
– После неколико сезона у кикиндском ЖАК-у односно српскоцрњанској Будућности, у Слободу се вратио искусни голман Марко Живков. Трећи је пут у Новим Козарцима и биће нам велико појачање. Напустили су нас за сада: Протић, Лисица и Лабус. Планирамо пет провера, а онда да у сезону уђемо орни и на крају изборимо опстанак – каже Митровић.
Сваки бод биће злата вредан за екипу са стадиона „Илија Пантелић”.
– Такмичење ће бити квалитетније него прошле сезоне, јер су чак три екипе из Српске лиге пролетос испале у нашу групу. Осим тога, Слобода се налази у тешкој финансијској ситуацији, а сви дугујемо велику захвалност играчима који су остали да бране боје клуба – наглашава Митровић.
Д. П. 

6.7.-19.00-турнир-3.-дан-0

Синоћ, треће вечери Летњег турнира у малом фудбалу, у дворишту Гимназије, у утакмицама по групама, постигнути су резултати: ОФК Кикинда пионири – Сукур метал Бечеј 4:6, Сукур метал Бечеј – Пицерија Си 3:1, Ујнина кујна – ОФК Кикинда пионири 4:1 , Пицерија Си – Ујнина кујна 3:2, Ресторан Мy Wаy – Треће полувреме 4:3, а у утакмици јуниорског турнира Козара – ОФК Кикинда ИИ 0:1.

Вечерас, у предигри јуниора, од 19.30 сати, састаће се Делија – ОФК Кикинда И, а потом у главном програму: Гуме фелне Гаврић – ОФК Кикинда, Пивница Данка – Гуме фелне Гаврић, ОФК Кикинда – Пивница Данка, Сукур Метал Бечеј – Ујнина кујна.

Д. П.

цар-бротхерс-2025-(10)

„Тунинг схоw“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Цар бротхерс“ организован је на Градском тргу. Око 200 четвороточкаша, који су учествовали у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила, изазвало је велико интересовање суграђана и младих и старих.

 

-Четврти шоу окупио је и двоточкаше и олдтајмере, а циљ наше манифестације је, пре свега, промоција аутомобилизма. Кикиндски клуб има тридесетак чланова и сви се трудимо да покажемо да аутомобилизам није само брза вожња и турирање. Оценили смо аутомобиле у две категорије оне који су потпуно прерађени класа топ 30 про, као и семи про оне који нису прерађени до краја – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Цар бротхерс“.

Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били буба, „волово“, лада, опел кадет, југо, фића, стојадин, сви настали у прошлом веку.

-У Крушедолу на отварању сезоне Олдтајмер  клуб и „Цар бротхерс“ потписали су протокол о сарадњи  и постали су братски клубови -сазнали смо од Атиле Силађија, председника Олдтајмер клуба – Међусобно се испомажемо, ми имамо олдтајмере, а Кикинда тјунинге и заједно наступамо на сличним манифестацијама. Сви који су посетили наш шоу имали су прилику да виде одличне примерке.

Буба кабрио наћи ће се на највише фотографија, али и фијат из 1967. године у власништву породице Трифунац у Кикинди. У изузетном је стању, прва боја и даље краси овај стари аутомобил, а ентеријер је какав је и био када је купљен.

-Фијат 125 купио је мој отац у Крагујевцу и дан данас је код нас – рекао нам је Јефта Трифунац. – Ово је италијанска верзија са мотором од 1608 кубика и 90 коњских снага. Аутомобил је у исправном стању и сваке године га региструјемо. На њему ништа није мењано, осим ситница и 99 одсто је оригиналан. Делова имам на залихама и константно их купујем путем интернета. Ове године почео сам да посећујем скупове олдтајмера и људи који га виде интересују се за њега. Код куће имам још два возила новијег датума, али фијат је део породице.

Посебно се застајало код бицикла из педесетих година прошлог века који није рестауриран и исти је као и у време када је купљен. Овакви бицикл углавном су завршили на отпадима и врло их је мало.

-Бицикл има саобраћајну књижици и таблице, које су у време његове производње биле обавезне јер су морали да се региструју. Седиште је кожно и једино предња гума је замењена – сазнали смо од Атиле Богдана из Суботице који је и власник бицикла – Склопљен је у фабрици бицикала „Партизан“ у Суботици. Накнадно му је 1950. године, када је и произведен, уграђен мотор двотактни бензинац.

Маријана Милосављевић из Смедерева највише се дружила са најмлађима.

-Мој аутомобил бмв 46 осликан је у бојама и има лик популарног јунака из цртаних филмова Стича. Где год да се појавим деца су ту, фотографишу се и улазе у аутомобил. Волим што је тако и што се деца радују када нас виде – навела је Маријана Милосављевић.

Манифестацију је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздравио госте.

-Драго ми је што сте гости нашег града и што сте омогућили Кикинђанима да уживају у изузетним аутомобилима. Велики број вас, који сте дошли из других градова и земаља показује да је смо добри домаћини. Ово је прилика да се сви упознате са лепотама Кикинде како бисте нас поново посетили – навео је градоначелник Богдан.

Организована је и симулација вожње и разне друге игре у циљу промоције аутомобилизма. Суграђани су се опробали и у игри спретности попут најдужег држања фелне.

„Тунинг схоw“ окупио је љубитеље аутомобилизма из наше земље, али и Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Хрватске. „Цар бротхерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

 

А.Ђ.

 

стони-тенис

Рускоселски Стонотениски клуб Чарнојевић уприличио је трећи Меморијални турнир „Имре Кабок”, у знак сећања на некадашњег друштвеног и политичког делатника, а отворио га је Младен Богдан.
– Важно је да и ове године имамо овај турнир у знак поштовања нашег Рускоселаца Имре Кабока који је много урадио и за ваше село и за град Кикинду. На нама је да се трудимо да ово траје годинама и да сваки турнир следеће године буде још успешнији. Велика ми је част што су овде чланови његове породице, који настављају да се боре и за ово село и за град Кикинду, као и Имре у свом животу. Деци треба да оваквим турнирима унесемо што више спортског духа, а ми као град ћемо да подржимо сваки развој спорта и у граду и на селима – рекао је Богдан.
Скупу се, на мађарском и српском језику, обратио и Кабоков син Роланд.
– Мој отац није се никада бавио стоним тенисом, али постоји нешто заједничко између њега и овде окупљених, а то је размишљање и рад за заједницу, не штедећи своју нергију и време него их несебично трошећи на ову децу. Сви ви, на врућини, одабрали сте долазак на турнир, иако су неки морали возити чак и неколико стотина километара, јер носите у себи нешто вредно, а то је рад с децом и рад за друштво. И мој отац много је учинио за заједницу, као што и ви чините и тако се постаје још боља особа, а ту су и ови изванредни људи с којима је мој отац годинама па чак и деценијама сарађивао.
Градски већник за спорт Александар Аћимов надовезао се.
– Чарнојевић окупља велики број деце и то је оно што ћа град да подржи поготово у селима и као ресорни већник у градској управи желео бих да клуб настави традицију и да овај Меморијал настави неговање традиције играња стоног тениса у овако малим срединама и да окупља што већи број такмичара, а и све је на високом нивоу организовано.
Игор Радић, председник и тренер СТК Чарнојевић, додао је:
– Окупило се око 90 малих такмичара из десетак, углавном војвођанских, клубова, иако је сезона годишњих одмора. Наш клуб има тридесетак чланова, женска екипа такмичи се у трећем рангу, а мушка у четвртом.
Д. П. 

офк-кикинда

Како незванично сазнајемо, ОФК Кикинда ће и у наредној сезони играти у Српској лиги „Војводина”. Након оставке председника и једног од двојице потпредседника, низом састанака преосталих чланова клупског Управног одбора, који су расположени за наставак континуитета рада претходне управе односно желе да ОФК Кикинда и надаље буде стабилан српсколигаш пласиран у средини табеле, ствари су покренуте с мртве тачке.
Тако ће сутра севернобанатски српсколигаш и званично послати допис Фудбалском савезу Војводине чији ће пак Извршни одбор у четвртак озваничити саставе лига које су у надлежности покрајинске куће фудбала.
До четвртка на Градском стадиону требало би се још доста тога догодити, пре свега поставити нови тренер, одредити скори датум почетка припрема, потом утврдити ко од играча одлази, а самим тим и које ће позиције у екипи бити потребно попунути новим фудбалерима…
Д. П.

имаге-2025-07-06-140631502

Нова деоница ауто-пута Е-763 “Милош Велики” од Паковраће до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, отворена је данас за саобраћај.

Као што је најавио председник Србије Александар Вучић, прва возила су кренула последњом деоницом ауто-пута до Пожеге око 12 часова.

Деоница са два најдужа друмска тунела у Србији Лаз и Муњино брдо, свечано је отворена у суботу, а председник Вучић је том приликом поручио да је Србија јака држава са развијеном инфраструктуром и најмодернијим и најбезбеднијим ауто-путевима.

“Данас су све бивше стазе и богазе, пуне рупа и контра нагиба, постале најмодернији и најбезбеднији ауто-путеви у нашој Србији. Нека лепа наша српска места деловала су нам каткад заиста далеко и скоро па недогледно. Сада је Србија јака држава, развијене инфраструктуре, која ће се у годинама које долазе још више модернизовати”, истакао је Вучић.

Карактеристично за ову деоницу пута је што пролази кроз веома тежак географски терен и због чега су изграђени бројни тунели и мостови, па скоро трећину трасе чине мостови и тунели.

На целокупном пројекту је пројектовано 35 мостова укупне дужине 5.196 метара, четири надвожњака укупне дужине 592 м, три моста на локалним путевима након силаска са денивелисаних раскрсница укупне дужине 180 метара.

Пројектовано је и четири надвожњака у склопу денивелисаних раскрсница укупне дужуне 1.075м и то: 13 мостова дужине преко 100 метара, а најдужи мост 478 метра, шест мостова дужине од 25-100 м, 16 једнораспонских мостова дужине од 10-25 м.

Изграђено је 1.912.000 м3 насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

Део од Паковраће до Пожеге у саставу је деонице Прељина – Пожега дужине 30,96 километара, од чега је 11,4 километара деонице Прељина-Паковраће пуштена у саобраћај 2022. године.

Финансијер ове деонице је Влада Србије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре, а инвеститор ЈП “Путеви Србије”.

Главни извођач радова је “Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy” (матична компанија фирме ЦРБЦ), а уговорена вредност целе деонице од Прељине од Пожеге износи 523.530.000 долара (450 милиона евра).

Извор: Танјуг