Није фраза, жири је вечерас заиста имао тежак задатак.
Титулу најлепше понела је Татјана Максимовић из Бајине Баште.
Први полуфинални избор за мис Србије, одржан је вечерас на базенима комплекса спа-центра „Витез“.
View this post on Instagram
У јединственом амбијенту под отвореним небом, публика је имала прилику да ужива у вечери посвећеној лепоти, грациозности и шарму девојака које се боре за улазак у велико финале престижног такмичења.
У складу са политиком Компаније Мис Србија, такмичарке из одређеног места не наступају у свом граду, како би се избегла могућа пристрасност жирија.
– Овим сабором желимо да децу приближимо цркви, и цркву деци – каже протојереј Бобан Петровић, старешина Храма. – Циљ нам је да најмлађи, кроз дружење и радост, доживе овај свети простор и упознају нас, вероучитеље и сараднике који сваки дан Сабора проводе с њима. Сваке године долазе нам све млађа деца, јер старији у новије време чешће бирају друге садржаје. Зато им нудимо активности прилагођене њиховом узрасту и обојене верским смислом.
Овогодишње теме Сабора су крштење, божићни и васкршњи обичаји, крсна слава – све оно што деца већ препознају у својим домовима.
Софија Јегарски, васпитачица у пензији и дугогодишња сарадница Храма, води радионицу „Руке у тесту“.
Ђорђе Дробњак, деветогодишњак из Новог Сада, сваког лета долази код баке и учествује на Сабору.
Даринка Радовановић, менторка калиграфске радионице, већ три године децу упознаје са старим писмима.
– Припремим им шаблоне као бојанке, а ове године имамо чак две девојчице које желе да уче црквенословенску калиграфију. То ме веома радује.
Иконописац Велинка Милетин са малишанима ради од првог Сабора.
– Насликала сам Богородицу са малим Исусом у пећини. Волим да сликам, али само иконе – каже Кристина, која следи бакине и мајчине стопе.
Завршна свечаност Духовног сабора биће одржана у недељу, 6. јула, у 20 сати у порти Храма. Биће приређена изложба дечјих радова, а приредба ће бити посвећена Светом Јовану Шангајском, који је централна тема овогодишњег Сабора. Овај српски светитељ, поштован широм хришћанског света, рођен је у Русији, а почетком 20. века је, као избеглица, дошао у Србију, где је између осталог био и професор у кикиндској Гимназији.
Прва средња машинска школа уписала је, те 1961. године, два пута више од предвиђеног броја ученика – чак 80, само дечака. На ову годишњицу стигло је њих петнаестак.
Школа им се селила неколико пута. Почели су у згради Школе ученика у привреди (ШУП) која сада припада Економско-трговинској школи. Други разред су завршили у школи „Ђура Јакшић“, а у трећем су стигли у двориште зграде садашње Техничке школе „Михајло Пупин“, где су биле изграђене и радионице за практичну наставу.
– Закаснио сам на упис, Гимназија је била попуњена, једино је овде било места. Већ после месец дана, професор Лепедат ми је рекао: „Зашто ти, мали, ниси уписао Гимназију, ти си овде залутао“. Знао сам то. Нисам био баш добар ђак, волео сам да „хватам кривине“, имао сам доста изостанака, углавном оправданих. Али нисам понављао ниједну годину, завршио сам ову школу. Онда сам отишао на Факултет политичких наука, одсек новинарство.
И био је новинар, цео радни век.
Поповић је имао и успешну политичку каријеру – два пута је био председник општине – 1989. и од 1993. до 1996. године.
Окупљање као дан после
И заиста, у својим клупама, некадашњи петнаестогодишњаци изгледали су као да су се, та невина младост и енергија победника, уселиле у њих. Утврдили су и да намеравају да се враћају сваке године. Препознали су то. Чинило се да је, на овај сусрет, закаснило једино – време.
На значај оваквих обука указао је Ненад Симић, национални координатор за борбу против трговине људима и руководилац Канцеларије за координацију активности у МУП-у Србије.
Обуци је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну заштиту, демографију, осетљиве групе и људска права.
Милан Ђокић, регионални координатор у Комесаријату за избеглице и миграције, подсетио је да су се на јавни позив КИРС-а за доделу средстава у износу од милион динара, за активности у корист мигрантске популације, пријавиле четири локалне самоуправе, међу којима је и Кикинда. Средства су намењена одржавању радионица, обука, унапређењу информисања и другим активностима од значаја за популацију миграната
О практичним вештинама у раду са жртвама, последицама трговине људима и начинима препознавања ризика говорили су Сања Савић и Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима.
Посматрано по полу, више од 78% виза издато је мушкарцима. Ови подаци указују на растућу потребу Србије за страном радном снагом и на све већи значај миграционе политике на локалном нивоу.
