najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na najnovijem konkursu „Gradovi u fokusu“ Ministarstva kulture, za sanaciju fasade Kulturnog centra Kikinda opredeljeno je 12 miliona dinara.
Kako smo ranije izvestili, obnova reprezentativnog zdanja na Gradskom trgu biće nastavljena, a deo potrebnih sredstava za sanaciju fasade prethodno je opredelila i Pokrajina.
Naime, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, izdvojio je 20 miliona dinara.
Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje za finansiranje i sufinansiranje izrade tehničke dokumentacije sredstva u iznosu od 885.000 dinara opredeljena su dvema srednjim školama u Kikindi.
Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ opredeljeno je 800.000 dinara za finansiranje izrade tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i dogradnju krovne konstrukcijske iznad pomoćnih prostorija uz fiskulturnu salu i idejnog projekta adaptacije pomoćnih prostorija uz fiskulturnu salu.
-U našoj školi uz fiskulturnu salu nalaze se svlačionice, spravarnica i kancelariju za nastavnika, a na ovom delu zgrade nalazi se ravan krov – saznajemo od direktorice Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Milanke Halilović. -Krov godinama unazad prokišnjava, te ga je neophodno zameniti kosim krovom. Prokišnjavanje je oštetilo svlačionice, ali i osvetljenje jer se neonke napune vodom. Važno nam je da rešimo postojeći problem, prvenstveno zbog bezbednosti naših učenika. To do sada nije bilo moguće jer smo tek prošle godine uspeli da legalizujemo pomenuti deo zgrade.
Izradom tehničke dokumentacije, škola će steći uslov da može da konkuriše za sredstva za rekonstrukciju krova.
-Osim krova u planu je i sanacija svlačionica, toaleta i tuš kabina, ali i zamena vodovodne i kanalizacione mreže s obzirom na to da je zub vremena učinio svoje. Želim da istaknem da nam Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje konstantno izlazi u susret. Podsetiću da smo prošle godine dobili šest miliona dinara za rekonstrukciju toaleta, a podržali su nas i prilikom zamene prozora i vrata – navela je naša sagovornica.
Na istom konkursu i Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ dobila je 85.000 dinara za finansiranje izrade projektno tehničke dokumentacije za gromobransku instalaciju sa uređajem za rano startovanje.
A.Đ.
Na Fakultetu društvenih nauka održana prva međunarodna konferencija uz učešće naučnika iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije.
Na Fakultetu društvenih nauka (FDN) u Beogradu 27. juna 2025. godine održana je prva Međunarodna naučna konferencija The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processu saradnji sa ibera Università Mediterranea (LUM „Giuseppe Degennaro“) iz Italije, Barija i Faculty for Information Technology (University Mediterranean) iz Crne Gore, Podgorice.
Konferencija je okupila istaknute profesore i istraživače iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije, koji su, u duhu otvorenog i interdisciplinarnog dijaloga, razmenili uvide o savremenim globalnim izazovima i njihovom uticaju na region Zapadnog Balkana i širu evropsku zajednicu.
Cilj ove konferencije bio je da podstakne kritički dijalog i interdisciplinarnu razmenu znanja o savremenim izazovima koji oblikuju odnose između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Poseban fokus stavljen je na geopolitičke promene, održivost, digitalizaciju i procese evropskih integracija, sa namerom da se razmotre perspektive i mehanizmi tranzicije u širem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu. Konferencija teži da doprinese dubljem razumevanju regionalnih dinamika kroz prizmu društvenih nauka i da ponudi preporuke zasnovane na naučnim istraživanjima, koje mogu biti od koristi kako akademskoj zajednici, tako i donosiocima odluka u zemljama regiona i EU. Istakla je prof. dr Dragana Trifunović, prodekan za nauku na Fakultetu društvenih nauka i predsednica Akademskog odbora konferencije.
Konferenciju je svečano otvorio dekan Fakulteta društvenih nauka, prof. dr Srđan Žikić, dok je program konferencije vodio i moderirao prof. dr Slobodan Pajović, savetnik za međunarodnu saradnju Fakulteta društvenih nauka.
Konferenciji je prisustvovao i doc. dr Boris Bursać, savetnik ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koji je u ime Ministarstva poručio da je:
„U vremenu brojnih društvenih izazova, uloga društvenih nauka od ključnog je značaja. Kroz analizu, kritičko mišljenje i inovativne pristupe, doprinosite razumevanju složenih pojava i pronalaženju rešenja.“
Dodao je da je skup odlična prilika za razmenu ideja, uspostavljanje novih saradnji i produbljivanje znanja u oblasti društvenih nauka.
Poseban doprinos konferenciji dala je prof. dr Kandida Busoli sa LUM Giuseppe Degennaro univerziteta u Bariju sa Departmana za menadžment, finansije i tehnologiju, koja je održala uvodno predavanje. U svom izlaganju istakla je značaj digitalne finansijske pismenosti i sposobnosti interpretacije finansijskih podataka kao ključnih alata u prevenciji investicionih prevara.
Kroz niz stručnih izlaganja i dinamičnih diskusija, obrađene su ključne geopolitičke i geoekonomske teme, uključujući odnose između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i različite politike pojedinačnih članica EU prema regionu. Konferencija je u potpunosti ispunila očekivanja organizatora, potvrdivši da se i u izazovnim vremenima može postići visok nivo stručne prezentacije i naučne diskusije, u kreativnom i fleksibilnom akademskom okruženju.
Zaključci konferencije ukazuju na potrebu za intenzivnijim povezivanjem naučnih zajednica zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, posebno u svetlu zajedničkih izazova tranzicije, održivosti, digitalizacije i društvenih promena. Učesnici su se saglasili da je interdisciplinarni pristup, zasnovan na naučnoj saradnji i otvorenom dijalogu, ključ za razumevanje složenih globalnih procesa i oblikovanje uspešnih politika u budućnosti.
Organizatori su ocenili da je konferencija ostvarila visok akademski i međunarodni domet, uz snažnu poruku o važnosti društvenih nauka u savremenom svetu. Kao preporuku, istakli su značaj nastavka zajedničkog rada na konkretnim istraživačkim projektima, razmeni znanja i mobilnosti istraživača.
U skladu sa postignutim rezultatima i interesovanjem učesnika, najavljeno je da će Međunarodna naučna konferencija postati godišnja tradicija, sa ciljem daljeg osnaživanja naučne i institucionalne saradnje u regionu i šire.
Ozvor: Srbija Danas
U Hramu Svetog kneza Lazara, u Nakovu, povodom Vidovdana, služena je Sveta Liturgija koju je služio starešina hrama jerej Živan Vasić. Pored vernika i meštana, Liturgiji je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan .Ovaj dan obeležava se i kao Dan sela.
-Ovde smo da pružim podršku verskom i kulturnom životu meštana Nakova – istakao je gradonačelnik Bogdan – Iskoristio sam priliku da razgovaram sa njima, da im čestitam Dan sela i da im predočim planove koje imamo za naše mesne zajednice u naredno periodu. Lokalna samouprava ostaje posvećena ravnomernom razvoju svih naseljenih mesta, kao i očuvanju verskih i kulturnih vrednosti koje čine identitet našeg grada i regiona. Prisustvo velikog broja meštana na Liturgiji pokazuje koliki značaj ovaj dan ima za zajednicu i koliko je važno očuvanje tradicije i duhovnosti.
Hram u Nakovu, posvećen srpskom svetitelju i junaku Kosovske bitke, u završnoj je fazi unutrašnjeg uređenja i ove godine obeležava 20 godina od završetka izgradnje. U prethodnom periodu urađeno je oslikavanje hrama, kao i mozaik u kupoli i iznad ulaznih vrata. Kako je naveo jerej Živan Vasić mozaik u kupoli hrama oslikan je Isusom Hristom sa četiri anđela, dok se mozaik cara Lazara i carice Milice nalazi iznad ulaznih vrata. Oslikana je i kupola, svodovi, postavljen je novi polijelej, a saniran je problem sa vlagom koji je oštetio deo freski. Među mnogobrojnim donatorima, kojih je većina iz sela, izdvajaju se i oni koji su poreklom iz Nakova, a žive u drugim gradovima. Istaknuta je i saradnja, pre svega, sa članovima KUD-a „Izvor“, ali i ostalim meštanima koji su tu da pomognu kada god zatreba.
Izgradnja crkve u Nakovu počela je 1996. godine po projektu arhitekte Predraga Ristića iz Beograda i završena je 2005. godine. Inicijativu za izgradnju pokrenuli su meštani koji u velikoj meri pomažu da se obnovi.
A.Đ.
Analiza preliminarnih rezultata završnog ispita Ministarstva prosvete pokazala je da prosečan broj bodova na testu koji su osmaci širom Srbije imali početkom nedelje iz maternjeg jezika (srpski jezik i jezici nacionalnih manjina) ove godine iznosi 11,54, a prosečno postignuće na testu iz srpskog jezika je 11,61 poena, dok je iz matematike prosek bodova ove godine 11,63.
Učenici su i ove godine imali mogućnost da biraju i polažu jedan od pet predmeta istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.
U skladu sa tim, geografiju je izabralo 46,5 odsto osmaka, biologiju 31,5 odsto, istoriju 8,8 odsto, fiziku 6,9 odsto i hemiju 6,3 odsto.
Na testu iz geografije, kako se navodi u saopštenju, prosek bodova iznosi 13,01, na testu iz biologije 13,89, na testu iz istorije prosek bodova je 14,02, na testu iz fizike prosek bodova je 15,77, dok je iz hemije prosek bodova 15,87.
Tanjug
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, na maskenbalu, okupili su se mališani koji su članovi čitalačkog klubića ove ustanove. Već nekoliko godina unazad dolazak leta obeležavaju obučeni u omiljene junake.
-Klubić Narodne biblioteke okuplja predškolce i osnovnoškolce nižih razreda. Naš cilj je je da zavole da čitaju i da ih uvedemo u svet knjiga. Sve aktivnosti realizujemo kroz igru – istakla je v.d. direktorica Dunja Brkin Trifunović. – Naš osnovni cilj je da deca zavole čitanje i knjigu, da shvate koliko je ona zanimljiva, iako, na prvi pogled, možda i nije tako u očima mališana. Jednom kada uđu u svet knjige i mašte, shvate koliko je on lepši i bolji.
Deca, okružena knjigama, Biblioteku shvataju kao svoje mesto. To je naročito izraženo svakog petka od 18.30 sati, kada se okupljaju u klubiću.
-Došli smo do toga da imamo generaciju dece koja su izašla iz klubića. Oni imaju 11 godina i ostali su verni knjizi. Oni su najbolja preporuka za ono što radimo. Da smo na pravom putu potvrđuje nam činjenica da svake godine imamo sve više članova. Radionice su prilagođene deci i njihovim interesovanjima – dodaje naša sagovornica.
Letnji kamp u Biblioteci, koji će okupiti decu do 11 godina, biće organizovan od 14. do 18. jula. Kamp je besplatan i zainteresovani mogu da se prijave na mejl kultura@ki.biblioteka.org.rs do 11. jula. Ove godine u fokusu je svemir.
-Želimo da odamo počast našem sugrađaninu Milivoju Juginu. Svaki dan će imati svoju temu koje će biti obuhvaćene različiti i zanimljivim radionicama – pojasnila je Dunja Brkin Trifunović.
A.Đ.
Vidovdan je srpski nacionalni i verski praznik koji se obeležava 28. juna. Srpska pravoslavna crkva ga obeležava kao dan sećanja na kneza Lazara i srpske mučenike koji su pali u Kosovskoj bici protiv Osmanskog carstva 1389.godine.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, stradanje kneza Lazara (1371—1389) i propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležav radno i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.
Zbog radova na električnoj mreži u utorak, 1. jula, od 8 do 12 sati, struje neće biti u ulici Žarka Zrenjnina od Nemanjine do Sterije Popovića.
Univerzitet u Beogradu objavio je da će se prvi upisni rok za akademsku 2025/26. godinu organizovati od 22. jula do 8. avgusta.
Kako je objavljeno na Instagram nalogu „univerzitetubeogradu“, prijem dokumenata kandidata otpočeće 21. jula, a realizacija prijemnih ispita u skladu sa politikom upisa fakulteta, u terminu od 24. do 28. jula.
Nakon toga, prema važećim procedurama, kako dodaju, sprovešće se upis nove generacije studenata do 8. avgusta.
Tanjug
Vidovdan je za Srbe veliki i stari praznik. Po Zakonu o praznicima, od 2001. godine je državni praznik i obeležava se radno, u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom. To je nepokretni praznik, uvek se praznuje 28. juna.
U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac s ovim imenom. Tek 1892. godine Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima, palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Praznik je zanimljiv zato što se prepliću istorijske činjenice sa narodnim običajima i verovanjima, oličenim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida koji je smatran vrhovnim božanstvom –„Bogom nad bogovima“ a svi drugi bogovi tek polubogovima.
Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za oči, odnosno praznikom koji „otvara oči“. Po narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha.
Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu – da se grožđe ne sasuši i otpadne. Tog dana treba probati i zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje i vezenje.
Ponegde se, do podneva, izlazi na groblja i donosi hrana, obavezno riba. Vidovdanska trpeza ove godine je posna, jer pada u vreme Petrovskog posta. Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.
Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.
