Day: June 5, 2025

Norvesko-knjizevno-vece-(1)

Ретку и изузетну прилику да се друже са једном од најзначајнијих норвешких списатељица за децу, Ренауг Клеивом, имали су данас млади читаоци у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Ауторка је у Кикинди као чланица делегације српско-норвешког пријатељства, која борави у нашој земљи, а сусрет са децом био је посебан повод да им представи своје књиге и разговара о јунацима који у њима живе.

Клеива је говорила о свом награђеном делу „Лизалица из Уагадугуа“, које је понело признање на такмичењу нордијских књига за децу.

– То је прича о девојчици која остаје са оцем док јој мајка одлази у Африку на хуманитарни рад – испричала је Клеива. – Волим да пишем за децу и о деци, јер деца мењају понашање када им нешто недостаје. Инспирација је свуда око нас – гледам ваша лица и већ знам да ће неко од вас завршити у некој од мојих наредних књига. Видим осмехе, погледе, неко се врпољи – све ми то остаје у сећању.

Књижевни сусрет оставио је снажан утисак на ученике Основне школе „Ђура Јакшић“, који су дошли у пратњи наставницa српског језика и књижевности, Марије Војиновић и Иване Игњатов.

– Списатељица је сјајно погодила понашање девојчица наших година. Мислим да нема велике разлике између деце у Норвешкој и овде – казала је ученица седмог разреда Јована Живојинов.

Сличног је мишљења и Милана Чолак, ученица шестог разреда:

– Било ми је веома занимљиво да чујем нешто о новим књигама. Сигурно ћу прочитати оне које су нам данас представљене. Волим да читам јер тако обогаћујем свој речник. Сва деца су иста на свој начин.

Гошћа из Норвешке била је одушевљена пажњом и интересовањем ученика.

– Мислим да су ово изузетно добра деца. Слушају пажљиво, упијају сваку реч и веома брзо улазе у причу – рекла је Клеива, која је једну од својих књига поклонила Библиотеци, односно младим читаоцима.

Ренауг Клеива је ауторка која успешно спаја поезију, прозу и драму. Поред књига за децу, пише и романе и кратке приче, а као драматург се истиче својом склоношћу ка експериментисању. Добитница је и престижне Награде норвешких књижевних критичара. Са њом је као преводилац и гост био и Драган Марковић, генерални секретар Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Он је ђацима говорио о историји пријатељства два народа и значајним делима написаним на ту тему.

Ауторка је потписивала књиге младим читаоцима и поклонила Библиотеци своје дело „Сети се да помазиш мачку“. Њена књига „ Лизалица из Уагадугуа“, једно од најчитанијих издања у кикиндској библиотеци, ретко се нађе на полицама – што сведочи о њеној популарности међу младима.

С. В. О.

Norvesko-srpsko-drustvo-(3)

Делегација Норвешко-српског друштва, коју чини и тридесетак пријатеља из Норвешке, боравила је у Кикинди у оквиру посете Србији и учешћа у традиционалном Маршу пријатељства у Горњем Милановцу. Госте је у свечаној сали Градске куће примио градоначелник Младен Богдан са својом помоћницом Дијаном Јакшић Киурски.

Циљ посете је, између осталог, јачање веза између две земље, као и наставак сарадње у области културе и образовања. Домаћин путовања и генерални секретар Друштва пријатељства Норвешке и Србије, Драган Марковић, подсетио је на дубоке корене који повезују Кикинду и Норвешку.

– Кикинда је један од десет градова побратима са норвешким градовима. Све је почело након Другог светског рата, када су преживели из нацистичких логора у Норвешкој наставили да одржавају везе са људима који су им помагали, што је, временом, довело до  сарадње и братимљења градова. Овде смо да разговарамо о стипендијама за младе који студирају норвешки језик у Норвешкој, као и о посети Гимназији у Сремским Карловцима где је норвешки први страни језик. Такође, норвешки историчар Михаел Стоке завршава докторски рад о страдањима у Норвешкој, а ми желимо да приближимо две културе – то је наша мисија – поручио је Марковић.

Он је истакао да је Друштво пријатељства оснивач катедре за скандинавске језике на Филолошком факултету у Београду, као и да Норвешка финансира бројне пројекте у Србији. Уз стипендије за студенте норвешког језика, подршка стиже и за младе музичаре.

Председник Норвешко-српског друштва, Ролф Фјелестад из покрајине Нордланд истакао је да је Србија, а посебно Кикинда, место на које се радо враћа.

– Ваша земља ми је блиска и већ сам неколико пута боравио у Кикинди. Одушевљени смо „Тером”, али за мене су посебан доживљај поља пшенице, тај прелеп и непрегледни простор. Везе између наших градова временом се могу изгубити ако их не негујемо. Зато ћемо данас разговарати о обнови сарадње и будућим посетама. Историју треба памтити, али морамо гледати и у будућност – у младе који ће ове везе наставити – поручио је Фјелестад.

Приликом посете Народном музеју, гости су се срели са норвешким стипендистима, а у Народној библиотеци „Јован Поповић“ предавање о норвешкој дечјој књижевности одржаће позната књижевница Ренауг Клејва. Она ће, том приликом, поклонити више наслова норвешких писаца преведених на српски језик.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је важност обнове пријатељстава која имају историјски значај.

– Желимо да покажемо колико нам значи ова посета. Кикинда и Нарвик су потписали повељу о братимљењу још 1966. године – једну од првих те врсте. Наши гости знају за сведочења породица које су помагале нашим људима током рата. Уз недавне посете градоначелника Нарвика и представника покрајине Нордланд, ово је корак више ка продубљивању сарадње. Неговање пријатељства отвара врата и за будуће пројекте и пословне прилике – рекао је Богдан.

На крају пријема, домаћини и гости разменили су симболичне поклоне и обећали да ово неће бити последњи сусрет, већ корак ка новој етапи пријатељства и сарадње.

С. В. О.

erceg-ugovor-(4)

Град Кикинда био је домаћин покрајинском секретару за урбанизам и заштиту животне средине, Немањи Ерцегу, који је са представницима нашег града и општина Ада, Бечеј и Нова Црња потписао уговор о давању на коришћење опреме за сакупљање и рециклажу отпада. Како је овом приликом истакнуто 120 милиона динара опредељено је за набавку 41.000  канти за примарну сепарацију.

-Изабрали смо Светски дан заштите животне средине, 5. јун, да потпишемо уговоре, како би и на овај начин истакли значај њеног очувања. Предвиђено је да свако домаћинство, у поменуте четири локалне самоуправе, добије канте које ће служити за примарну сепарацију отпада у који спадају лименке, пластична амбалажа, картон, папир. Поред тога, што ће се на овај начин смањити количина отпада који се депонује, свака средина ће селектирањем остварити и приход. Циљ је да се повећа рециклажа односно искоришћеност комуналног отпада – навео је Ерцег.

У протеклом периоду поменути покрајински секретаријат помогао је изградњу кластер станица у локалним самоуправама са којима је уговор потписан.

-Управљање отпадом је захтевна област и само је један сегмент заштите животне средине. Важан је и због праћења смерница и обавеза према поглављу 27 приступања Европској унији – прецизирао је Немања Ерцег.

За наш град опредељено је 20.000 канти, од којих ће 11.000 добити домаћинства у граду, а 9.000 биће расподељено у свим селима. Подела ће почети у наредном периоду.

-Примарном сепарацијом отпад ће се рециклирати што ће допринети да наш град буде здравија средина за живот. Драго ми је што нам је припала част да будемо домаћини потписивању уговора нарочито што Ада, Бечеј и Нова Црња гравитирају ка регионалној депонији у Кикинди. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине у нама има доброг партнера. Аплицирамо на сваком конкурсу јер нам је циљ да живимо у што здравијем окружењу – додао је градоначелник Кикинде Младен Богдан.

И у општини Бечеј задовољни су што ће започети примарну селекцију отпада.

-За нашу општину опредељено је 1.500 канти – рекао је председник Општине Вук Радојевић. -Оне ће допринети у подизању квалитета управљања комуналним отпадом.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине расписао је још два конкурса. Први је намењен локалним самоуправама и односи се на набавку камиона, ауто смећара, који ће сакупљати рециклирани отпад који грађани одвоје. За ову намену планирано је 100 милиона динара.  Други конкурс односи се на заштићена природна добра.

-Кикинда има Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ који обухвата Мокрин и део општине Чока. Константним улагањем у обнову мобилијара и едукативних табли омогућујемо грађанима да посете природна добра и упознају се са свим лепотама које имамо – закључио је Немања Ерцег.

А.Ђ.

kuglanje-sp.-HRV-SRB.-madjarska

На Светском првенству у Секешфехервару (Мађарска), у селекцији Србије наступиле су и три куглашице кикиндске Кике 0230: Нада Команов, Љиљана Френц и Јелена Санто, а након победа у групи над Словачком и Данском те пораза од Немачке, Србија је у сусрету четвртфинала поражена 1:7 (3.496:3.601) од Хрватске.
– Добро смо ушле у сусрет па је остао жал због пораза, иако су Хрватице баш јаке и биле су фавориткиње против нас. Иначе, у целини гледано, нисам задовољна својим резултатима на Светском првенству и Љиљана је могла боље, а Јелена је премало одиграла за коначан суд – каже Команов.
Д. П.

Ana-Brnabic

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић посетила је данас у Пионирском парку студенте који желе да уче, а који су ноћас нападнути, како би им захвалила на борби и истакла да су они ти који су стали у одбрану Србије, владавине права, Устава Србије, људских права.

Брнабић је указала да јој је најјезивији био снимак са друштвених мрежа на којима им старији човек говори “шта вам је ово требало, децо” истичући да су блокадери, како је рекла, фашистичка фаланга, рачунали на то да ће сви добри људи ћутати у страху да не буду они или њихове породице малтретирани.

Она је рекла и да су у нападу нацистичких фаланги док су их гађали лименкама, стакленим флашама, могли и да их убију, а показали су и да су најгоре кукавице.

“Никада не могу један на један или 10 на један, већ 200 на једног. Тада су храбри и то се дешава сваки пут и у Нишу и Новом Саду и другим градовима. То су најгоре кукавице, прави нацисти”, нагласила је Брнабић.

Како каже, Србија студентима који желе да уче треба да буде вечно захвална, јер су јунаци јер су се успротивили и подигли глас.

“Ви сте јунаци, јер зло у друштву тријумфује када добри ћуте и на то су рачунали седам месеци. Рачунали су на страх, али сте ви подигли глас, рачунали су да су фашистичке фаланге, да имају бајкере, лажне ветеране, да су много опасни и да ће сви остали рећи да се ‘померим ја, да ћутим, ако се супротставим малтретираће ме, таргетирати породицу’. Стали сте у одбрану Србије, владавине права, Устава Србије, људских права, јер нико нема права да вам каже да ли можете да студирате, да ли можете да седите у неком кафићу. То је фашизам. Цела Србија је уз вас”, истакла је Брнабић.

Како је додала, постоји још “пумпаџија који по медијима износе лажи”, али то ће, како истиче, држава да реши.

Taнјуг

CK-gradsko-takmicenje-(7)

Црвени крст Кикинда организовао је јуче Градско такмичење у пружању прве помоћи, једну од својих традиционалних и најважнијих активности. У надметању, које је одржано у просторијама ове организације, учествовало је укупно 30 такмичара.

– Ове године такмичиле су се четири екипе у категорији подмлатка – ученика основних школа, док су се две екипе надметале у категорији реалистичког приказа повреда, стања и обољења. Основци из школа „Миливој Оморац“ из Иђоша, „Васа Стајић“ из Мокрина, и „Жарко Зрењанин“ и „Јован Поповић“ из Кикинде, показали су своје знање, брзину и сналажљивост – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Најуспешнији су били ученици из Мокрина, који ће представљати кикиндски Црвени крст на покрајинском такмичењу у Новом Саду, заказаном за 28. јун.

С. В. О.

 

odbojka

Минулог викенда, мали одбојкаши, претпионири Северног Баната у Зрењанину су на завршном турниру Првенства Србије заузели треће место, а данас је за њих пријем организован код градоначелника Младена Богдана.
– И данас имамо леп догађај и велики успех кикиндских младих спортиста. Био сам и сведок како су се спремали, присуствовао сам њиховом тренингу и видео колико им је све то значило да се припреме. Тада, када смо причали, пожелели смо им да освоје нека највећа одличја, а они су се вратили с бронзом, иако могу да кажем да су за мене шампиони, за мене су златни. Свако ко уради нешто велико, ми желимо да то уважимо и да покажемо да град мисли на њега односно на њих и да им се захвалимо на томе што промовишу свој град на најбољи могући начин, а када је спорт у питању то је промоција нечег најбољег и здравог начина живота – рекао је Богдан.
Тренер Милан Радосавчев надовезао се.
– Ови дечаци су најмлађа генерација у нашем клубу која је остварила овакав успех. Пре су то урадили пионири, кадети и јуниори. Задовољан сам како су играли, а једине утакмице изгубили смо од две београдске екипе, али када знамо да је тамо велики број деце који се баве одбојком, ми смо задовољни. Захваљујем се локалној самоуправи и градоначелнику Богдану, који су нам много помогли и без њих сигурно не бисмо могли ово да изгурамо, јер није ово лако, сви знају каква је финансијска ситуација да треба то све испратити.
Капитен малих кикиндских одбојкаша Филип Макивић додао је:
– Имам 12 година и поносан сам на све нас, било је тешко и током припрема и на такмичењу, а најлепше је било када смо добијали медаље.
Д. П.

DEJAN VUK STANKOVIC

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да ће факултети који надокнаде наставу добити квоте за упис нове генерације студената и да ће моћи да спроведу упис, а да факултети који не спроведу надокнаду и изгубе годину неће моћи да спроведу упис нових студената.

Станковић је гостујући на К1 телевизији, рекао да ће факултети који не уђу у „чамац за спасавање“, избрисати себе са академске мапе и упозорио да понестаје времена и да на факултетима треба да буду озбиљнији и одговорнији када је реч о роковима.

„Може још да се купе карте, али мислим да их понестаје. Мислим да понестаје времена. Предуго све ово траје, а улог је огроман – опстанак образовања. Има још оних који живе у неком специфичном политичком стању које спаја фантазму и неки инат и бег од одговорности за ово што је урађено протеклих месеци“, рекао је Станковић.

Оценио је да је време да свако ко је на универзитету, без обзира како је политички опредељен, подвуче црту истичући да је приоритет свих приоритета да Србија има функционалан високошколски систем.

Станковић је рекао да је онлајн настава изнуђено и привремено решење за ову школску годину и да је последица околности у којима се налазимо.

„Тако је како је, боље и онлајн настава, боље можда и већа динамика када говоримо о испитним роковима, али да студентима и друштву, просто универзитет, одужи своју дуг, а то је да пренесе знање и верификује то знање код студената“, казао је Станковић.

Говорећи о роковима да факултети надокнаде наставу, Станковић је рекао да се планови надокнаде разликују од факултета до факултета и да факултети који имају теоријску наставу уз мало већи напор воље и ангажовање наставника и студента на раду на онлајн платформама, могу брже то да заврши.

„Разговарао сам са људима са Математичког факултета, њихови интензивни курс којим би највећи део градива прве године завршили, траје десет недеља. Они су већ започели и већ им се то на одређени начин исплати, јер држава свакога ко је спреман да надокнади наставу правично награди зарадом која му припада. Ми желимо политику чистих рачуна“, казао је Станковић.

Нагласио је да они који буду желели да остану део процеса проблема да ће бити „избачени из чамца за спасавање“ и да ће те институције саме себе расформирати.

Упозорио је да су поједини факултети пред озбиљним финансијским и организационим изазовима који могу угрозити њихов опстанак и указао да се финансирање факултета базира на броју нових студента, као и да већ постоје дугови одређених институција.

„Ако немате нове студенте, и немате основе да добијате новац, како ће да преживе. Медицински факултет има 1000 страних студента чија школарина кошта више хиљада евра. Неиспоручена услуга подразумева захтев за компензацију. Уз затезне камате. Ко покрива тај дуг? Да ли имају толике сопствене приходе да могу да компензују ту штета? Домаћи студенти који су, такође, на самом финансирању, а који нису добили услугу, могу да покрену то“, рекао је Станковић.

Он је казао да о томе треба да размишљају декани и управе факултета, а да је су министарство и влада стварају организационо-финансијски и нормативне претпоставке и нагласио да су спремни да помогну сваком факултету.

Станковић је рекао да, упркос блокадама, велики број високошколских установа наставља са радом, да у Крагујевцу раде сви факултети, да у Новом Саду у континуитету ради Учитељски факултет, а у Суботици се настава одвија на мађарском језику.

Додао је да новосадски универзитет има 13 факултета, од којих седам већ функционише, док је још један факултет на путу да проради.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Додао је да би, да су факултети одмах прихватили мораторијум од 120 дана што је био предлог на првом састанку премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, до сада надокнадили трећину или четвртину наставе и да би можда био организован и један испитни рок.

Међутим, како каже, поједине високошколске институције одбиле су ову понуду, што је Станковић оценио као пропуштену прилику за стабилизацију система, а да је сваки изгубљени дан нови удар на академску заједницу, али и на будућност студената.

Он је још једном апеловао на раздвајање образовања од политичке нагласивши да смо на ивици да нам нешто пропадне, а то се после јако тешко саставља.

„Може да се састави, али су ризици и трошкови много већи и опасност много већа да то не успе. Боље да сачувамо постојеће и да га постепено унапређујемо. Да избегнемо замку конфронтације, која има итекако дневно-политичку арому, где се прелази из приче о одбрани аутономије универзитета у контранапад у односу на владу, на министарство, на председника Републике“, рекао је Станковић.

(Извор: РТВ)

mali-maturantski-ples-(7)

„Мали матурантски плес“ биће одржан у понедељак, 9. јуна, у 11 сати биће. На трећем плесу, у КСЦ „Језеро“, наступиће око 350 ученика четвртих разреда из градских школа. Манифестација се реализује на иницијативу АДЗНМ „Гусле“ чији су уметнички руководиоци и асистенти радили са ђацима.

-Учење традиционалних игара из свих крајева Србије реализовано је у оквиру часова физичког васпитања током читаве школске године. Ово је прави начин да се очува плесна традиција наше земље са посебним нагласком на „Мало коло“ које су „Гусле“ уписале у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа 2021. године – рекла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

А.Ђ.

 

djaci-(2)

У школама је почела пријава за бесплатне уџбенике за одређене категорије ученика основних школа које обезбеђује Министарство просвете, а родитељи могу да пријаве ученике до уторка, 10. јуна, саопштило је Министарство просвете.

Право на бесплатне уџбенике имају ученици из социјално/материјално угрожених породица (примаоци новчане социјалне помоћи), ученици који основношколско образовање и васпитање стичу по индивидуалном образовном плану, укључујући и ИОП3, ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом, који се образују по индивидуалном образовном плану, а потребни су им прилагођени уџбеници, као и ученици који образовно-васпитни рад не остварују по индивидуалном образовном плану, а којима је потребно прилагођавање (увећан фонт, Брајево писмо, електронски формат).

Право на бесплатне уџбенике имају и ученици из породица у којима је троје и више деце у систему образовања и васпитања, с тим да наведено право остварује дете/деца која су ученици основне школе.

Ако сва или више деце похађа јавну основну школу, бесплатне уџбенике добија дете/деца која су прва почела да стичу основно образовање и васпитање, изузев ако се родитељ определи да бесплатне уџбенике добије дете/ деца, која су касније почела да стичу основно образовање и васпитање, о чему о писаном облику обавештава школу.

Такође, право на бесплатне уџбенике имају и ученици из породица у којима само један родитељ врши родитељско право због тога што је други родитељ преминуо или је непознат, ученици који болују од ретке болести; ученици који остварују право на туђу негу и помоћ, ученици првог и другог разреда јавне основне школе са делимичним или трајним оштећењем слуха, а којима су потребни прилагођени уџбеници у електронском формату, са видео садржајима на српском знаковном језику.

Школе преко одељењских старешина и учитеља, путем успостављених канала комуникације, благовремено обавештавају родитеље, односно друге законске заступнике ученика о процедури, неопходној документацији и роковима.

Имајући у виду важност доступности образовања за све, Министарство просвете обезбеђује бесплатне уџбенике на језицима националних мањина за наведене категорије ученика.