Еко фестивал Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, шести по реду, обележиле су еколошке поруке деце из вртића. Песмом, плесом, квизом, али и ликовним радовима малишани су скренули пажњу колико је важно неговати и чувати планету Земљу.
-Еко тим наше установе, у који су укључени васпитачи, обележава 15 година. Од 2009. године он окупља васпитаче који својим идејама, ентузијазмом и креативношћу осмишљавају и организују еколошке активности. Током школске године организујемо више акција и обележавамо све значајне еколошке датуме. Фестивал је круна свега што се дешава током године и наша жеља је да и суграђанима покажемо шта радимо и шта су наши малишани научили. Жеља нам је да промовишемо екологију , ширимо еколошку свест и стварамо еколошке навике уз игру и дружење – истакла је васпитачица и координатор Еко тима Радмила Хоманов.
Фестивалу је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.
Изузетно је важно да се код најмлађих развија свест о очувању животне средине. Данас 15. маја, славимо и Међународни дан породице и управо све праве вредности долазе из породице – додала је Маријана Мирков.
У дворишту Културног центра најпре су организоване еколошке радионице, док су децу која су наступала на бини имала подршку мама и тата, бака и дека који су их поздравили аплаузима.
И ове, као и претходних година, организован је ликовни конкурс под називом „Све што расте хтело би да расте“. Под тема је ове године била „Дрво“. Из свих 18 вртића стигао је велики број радова, а овом приликом награђени су најбољих девет радова у три категорије.
Деца уче о екологији на приступачан и њима разумљив начин. Циљ је да заволе природу и да науче да је поштују и цене.
А.Ђ.
Низ хуманитарних активности настављен је обележавањем Светског дана здравља прошлог викенда на простору Старог језера. Чланови Oрганизације посетили су и старије волонтере и кориснике програма „Брига о старима“, пружајући им подршку и пажњу.
Активности су, као и увек, обухватиле и најмлађе, истиче секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
У оквиру „Недеље Црвеног крста“, данас је организована и акција добровољног давања крви, којој се одазвао 61 суграђанин. Крв је дало њих 54, међу којима 13 жена, као и петоро нових давалаца, што говори о ширењу свести и подршке овом племенитом чину.
Волонтери сада припремају и једну од најлепших, традиционалних активности.
Континуиране хуманитарне активности кикиндског Црвеног крста подсећају нас да добра дела нису ствар великих прилика, већ воље и срца. Свако може да помогне – понекад је довољан само мали гест и рука подршке. А најлепше је када хуманост постане навика – као код хуманих активиста и волонтера Црвеног крста који неуморно, из дана у дан, стоје на страни доброте.
Од почетка протеста у новембру прошле године, политичке партије све отвореније покушавају да наметну наратив према којем би оне, а не институције, требало да одлучују о томе ко ће бити ухапшен, колико ће остати у притвору и ко је крив. Тиме се оспорава основно начело владавине права, према којем правосуђе мора да делује независно, у складу са законима и Уставом Републике Србије.
Чак су и захтеви неких студентских група – као што је ослобађање свих притворених и процесуирање оних који су им се током протеста супротставили – усклађени са реториком партија које им пружају логистичку и политичку подршку. Јасно је да се данас пред судовима у Новом Саду и Нишу не изражава подршка за притворенима, већ борба за политички утицај над правосуђем. Протести се претварају у притисак на независне институције – под паролом „студенти“, а у организацији партија које желе да диктирају правду.
Студенти у блокади су, од самог почетка, послужили као политички параван. Смањење броја учесника у студентском пленуму, које је данас више него очигледно, само потврђује да су многи млади људи препознали како су инструментализовани у интересу политичких партија. Поред странака, значајну улогу у тој манипулацији играли су и професори са израженим политичким амбицијама, који су своје академске позиције користили за ширење политичког утицаја међу студентима.
Нажалост, иза захтева за „правду“ и „слободу говора“, све је видљивији покушај рушења институција, уз поруку да се о правди не одлучује у судницама, већ на партијским састанцима и протестним бинама.
Изложба је отворена на дан који се у Кикинди обележава као један од најзначајнијих у историји – 12. новембар. Значај овог датума огледа се у чињеници да је тадашњи Диштрикт у то време био једина аутономна област већински насељена српским становништвом са извесном управљачком аутономијом, а све под окриљем Хабзбуршке монархије. Главни циљ пројекта био је да истакне значајан историјски део прошлости Кикинде и омогући поређење са садашњицом. Секундарни циљ био је да се истакну разлике између пуког обележавања различитих годишњица и дубљег разумевања одређених догађаја, као и учења из њих кроз развој културе сећања. Отварању изложбе претходио је комплексан период истраживања историјске грађе, међуинституционална и међумузејска сарадња на регионалном нивоу, ангажовање дизајнерске фирме, дизајн и инсталација изложбе, израда публикације, као и богат пратећи програм изложбе, наводи се у препоруци Иване Арађан, више кустоскиње и историчарке уметности, програмске директорке Народног музеја Зрењанин.
Кикиндски музеј проглашен је, од ICOM-а Србија за Музеј године 2023. Награда је добијена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије.